LET ME SHOW YOU THE WORLD

....odzvanjalo je dugo,najpre u njegovoj podsvesti,a kad je u jednom od retkih momenata ,prkos ljutito zamahao belom zastavom,reci su mahnito izjurile napolje.Brzo su savladale kratkotrajno teturanje,izazvano naglim bljeskom svetlosti,a vec u sledecem trenu su locirale svoju metu i pojurile ka njoj,zeleci da joj preseku jedinu odstupnicu.Uzalud.Hladni gardisti celicnih nerava su ih docekali sakriveni iza stalka za kisobran ,tik pored samog ulaza.U etru nadolazeceg okrsaja su lagano postavili obruc,slovo po slovo, iscrtavsi u spartanskom lancu - Vise ti nisam potreban...
U tom trenutku,njihov doskorasnji vlasnik,izvesni mr.Hyde, je upravo zatvarao ulazna vrata,ne stigavsi da upije dasak pozrtvovanosti svojih slugu...

Dakle,hteo bi zaviriti u sutrasnji dan,okusiti miris staza koje ti je On zacrtao na putu do vecnosti.Kazes,ne iz potajne zelje da preskocis nepotrebne i bolne trenutke u sumecim otkucajima pescanog sata,neumitno svestan da je to nemoguce.Samo bi plastom izvesnosti hteo spremnije docekati i uhvatiti se ukostac sa svim bitkama,dokazavsi da su ti s pravom namenjene.Ne,ni reci vise.Stotinu drugih sapata milovalo me je na isti nacin,ne trudeci se cak da unesu barem lagani dasak svezine u vec iskrzani scenario.To,naravno,nikako ne znaci da ne mozes racunati na moju pomoc.I ti i svi ostali koji su stajali na istom mestu gde si sada.Ali,buducnosti se necu ni dotaci prilikom nase male seanse.Nikako.Jer,znaj,ona je nista drugo do produzena ruka proslosti,a neugledni crv sadasnjosti je neprestano pokusava oglodati.Necemo mu to dozvoliti.Ne veceas.
Docaracu ti obrise svih zena koje su obljubile tvoju postelju,neke necujno,poput plasljive srne,a od drugih si danima pokusavao otresti dah uragana sa usana.Gutacu te kamelenskim ocima tamnopute plesacice koju si pokupio one vrele avgustovske noci u baru na zavidno losem glasu,sto je ,cini mi se ,bio jedini razlog da ga udostojis svoje posete.Oslobadjacu te svakog suvisnog dela odece,s nestrpljivoscu sredovecne uzdrzane dame,ciju si frigidnost nesrecnog braka svojim vestim prstima virtuoza oblikovao u raspomamljenost goropadne tigrice.Izazivacu te zmijskim jezikom nestasne studentkinje umetnosti sa razbarusenim uvojcima,kojima se nije ni trudila sakriti razbuktalu mastu.Iscrtavaces holograme na mom telu,identicne putokazima kojima si hteo pokrenuti konstantu misionarske poze nedostupne usedelice s drugog sprata.Uranjaces u mene istim zanosom,kojim si ocarao donedavno maloletnu kcer svog najboljeg prijatelja,ciji je gresni osmeh bio dovoljna protivteza brojnim pokusajima tvoje savesti da te zaustavi.Sklopices snene oci sa istim onim osmehom,kojim si darovao neuglednu prodavacicu orhideja,ispunjavajuci joj , te hladne ,decembarske veceri ,neocekivanu novogodisnju zelju,jos uvek neiskristalisanu u njenom konfuznom lavirintu misli.
Svaki moj nezaustavljivi,iskonski uzdah skidace jedan po jedan veo na kopreni tvog zaborava.Svaka ugravirana osmica ,kojom cu kukovima lagano,ritmicki,zagospodariti nad tvojim bedrima,otvarace po jednu Babusku u hodnicima tvog secanja.Tren,kad se i poslednja od njih nasmesi,poklopice se sa sjedinjavajem tvoje duse i mog tela.Tada,i samo tada,postideces se svog divljeg,nezaustavljivog vriska.Jer,izlozen si gomili optuzujucih pogleda,na tvoje usne se spusta hiljade suza s drugacijom primesom gorcine,a mnostvo razlicitih intonacija se udruzuje u istoj kletvi.Tek onda,kada se sve zagasito sive i pastelno sumorne nijanse budu nevidljivom kicicom iskristalisale u jedinstvenu ,uocljivu boju,kad svi intezivni mirisi koji ti iritiraju osetljive nosnice,zadobiju odraz prepoznatljive note,tek tada ces znati.Kako sta?Pravi razlog svog dolaska.Svoj sledeci korak.Cinjenicu da ti vise necu biti potrebna.
A sada,nakon cele ove price,reci mi,zelis li i dalje ucestvovati u ovome? DA? Hmmm..Onda,pretpostavljam da nam ne ostaje nista drugo no da pocnemo. ZAGRIZI ME...

Oslobodila je san iz kapaka dubokih ociju.Nerado je napustila ledeni hodnik,izjurivsi u nasmjeseni lezaj.Topla salica kafe nezasito ju je popila,srkcuci pri svakom trecem udisaju.Neukrotivi uvojak dugo se igrao njenom ljevicom,da bi na kraju pristao na nepisano primirje.Osmjehu je nedostajalo jos samo lice da bi sklopio mozaik.Otvorivsi novi dan,pojurila je u zagrljaj masivnim vratima.Zaobisla je trinaesti stepenik,sto je rezultiralo preskakanjem brbljive susjetke staklenih ociju.Oronula metla pozeljela joj je dobro jutro,zavidno prateci lagani korak njenog hoda,dok je snenim cistacem pokusavala unijeti truncicu  sive ulice u monotoniju uzbudjenja.

 
 
 
 
 
 
Tango.Miris.Strast.Ceznja.Bol.Dvoje.Jedno.
Ljubav.Istina.Navika.Dosada.Praznina.Zabluda.
Sum.Strah.Okret.Nista.Tisina.Samoca.Ocaj.
Usud.Nemoc.Prokletstvo.Sreca.Istina.Laz.
 

Koliko zivota ti je potrebno da bi  presahla i poslednja kap cinizma u bledom odrazu mesta gde je nekad obitovala tvoja dusa?-izbacivao je iz sebe odsecno ,jezivo hladnim glasom. Svaki samoglasnik je preciznoscu slavoljubivog virtuoznog hirurga nalazio put do svog dela mog bezivotnog tela i komadao ga strpljivo i polako,uzivajuci u svakom osvojenom milimetru.Pokusala sam udahnuti svom pogledu misticnost posetiteljki vrele faraonove postelje.Uzalud.Odbio je poslusati me.Zatim sam probala posuti strahom i poniznoscu svoje trepavice.Samo su mi se prezrivo nasmesile.Nije mi ostalo nista drugo do prizvati sve bogove kise da oplode moje usahle oci.Nista.Dok sam panicno razmisljala kako dalje,za trenutak sam izgubila pogled u delicu ogledala iza njegovog ramena.Smirila me je ravnodusnost koju sam tamo zatekla.Znala sam da je potez povucen .Mnogo pre prvog izlaska Sunca.

Sad kad sam dosla izdaleka...pruzi mi ruke,reci da me cekas...dolaze teska,teska vremena...ti znas...
Dolazi zima...duga i hladna...Zatvori vrata...upali vatru...pada prvi sneg...
Dolaze dani ledenih kisa...necije lice vidi se u magli...dolaze ona nasa cutanja...ti znas...
Dolazi zima...duga i hladna...Zatvori vrata...upali vatru...pada prvi sneg...
Niz pusto polje ...u mracna jutra...moje hladne ruke...dugo ce da te traze...ako me volis...ostaces uz mene...ti znas...
Dolazi zima...duga i hladna...Zatvori vrata...upali vatru...pada prvi sneg...

Uzavreli asfalt se sklanjao pred njegovim samouvjerenim koracima.Desna noga je u lijevoj mahnito motrila konkurenciju ,i kadgod bi ova ,u prepoznatljivom luku,dotakla prasnjavo tlo,ne bi proslo ni sekunde,a da zavidna sestra ne zanjise kukom i posalje znak koljenu za akciju.U stvari, obe su koristile rijetki momenat kada su se mogle igrati samostalnosti i iluzije da ce ih njihov vlasnik ostaviti da upravljaju sopstvenim zivotom makar tih stotinak koraka,koliko je ostalo do cilja.Cak su se uvijale imaginarnim nadanjima da se on jednom nece ni pojaviti sa tih svojih misterioznih istrazivanja sopstvene duse,kamo je u poslednje vreme sve cesce odlazio,zadrzavao se u sve sirim intervalima i dolazio svaki sledeci put iscrpljeniji i izboraniji.Samo su mogle naslutiti mutne dubine u koje je ponirao i obrise nemani s kojima je ukrstao koplja,zasad se vracajuci kao pobjednik.Sa neobjasnjivom knedlom u nekadasnjim marinsko plavim,sada jedva kao zgariste sivim ocima i sve vecim crvom sumnje,koji ga je nagrizao poput visevjekovnog opsedanja nazasticene stijene od strane saputavih talasa.Nisu mogle izvuci ni jednu informaciju od njega svojim licemjernim pitanjima i zavodljivim osmjehom.Krio je svoju tajnu,jedino se time i mogao odbraniti od nasrtljivih radoznalaca,kao sto su njih dve.Uostalom,nije ih ni interesovao razlog sam po sebi,vec su htjele njegovim otkrivanjem preracunati koliko ce se jos moci nositi sa svojim demonima.Cak su u svojoj malenoj kladionici imale svaka svog favorita.Ne njega,naravno,vec odredjene vremenske intervale,koji su se razlikovali svega nekoliko dana.Od njegovog pucanja u odredjenom casu je zavisilo koja ce pobjediti.Ali,jednu stvar su sa zluradom sigurnoscu znale.Jedna definitivno dobija.Cim on izgubi.A to ce se desiti.I to vrlo skoro.Posustaje.A one su se tokom dugogodisnjeg tamnovanja izvestile u citanju svog gospodara.Skoro da ih vise i ne moze iznenaditi.Skoro.

Voda pada u tvoje oci boje meda...voda nosi sve...sve one igre na srecu...one igre za ljude...ljudi odlaze..i odlaze...i odlaze...ovde je dosadno....kao ne,ne,ne...i kao da,da,da...i kao zabava ...i kao dosada...polako dosada mrsi nam kosu...dobro znas svaku rec,svaki znak...iza brda je polje...iza polja je suma...iza sume je kuca...iza kuce je put...pronadji me...nek boli do boli...boli nas ljubav...tonemo..ona i oni on i ja...ona se budi..ona hoda sama kroz grad....ona mi je rekla-tebe nema,nikad nisi bio stvaran...to je stvaran svet oko mene...raste kao nada..kao more...kao voda...kao pokret...kao zora...kao dete...kao krv...kao zelja medju nama...raste kao bol...ti si sav moj bol...anestezija...ti imas svoj strah od sebe...kakav radostan dan...uvek sam zeleo da osetim dodir...novac u rukama...ja bih hteo da vladam...daleko je,daleko je Amerika...i ako sam negde stigao bilo je iznutra..ovaj krug sam smislio,ovaj krug sam stvorio...aut,aut,aut,aut...toliko dugo ne vidim izlaz,ne vidim kraj...ovo ne sme biti kraj...
In memoriam - Milan Mladenovic-5.XI1994.

COGITO ERGO SUM...rekoh i nestadoh..

EN je zapoceo  igru.Pronasao je Trojanca u njenom malenom uhu i lagano usao.Osetila je prijatni titraj nalik prolasku golicljivih samoglasnika  njegovog barsunastog glasa.ARANJUEZ je preuzeo vestim prstima ploveci njenim krvotokom ,koji je postajao sve uzavreliji,kako je neocekivani posjetilac odmicao.Kad je CON dosao na red,vec se pocela utapati u taj krajolik,kojim je letjela u davnom decjem snu.Osmjehom je preduprijedilaTO ,ali ga je samo malo uspjela zavarati,dok je napustajuca misao utirala put davno zaboravljenim culima i slikama. AMOR je finisirao,ulazeci trijumfalno na cilj,iznenadjen suncevim zrakom  kojeg je zatekao na tako skrivenom mjestu.

Pojavljuje se tek kad cuje njeno ravnomjerno disanje.Najpre ceka par minuta,na oprezu,jos uvijek ne vjerujuci svom uhu,a onda besumno spusti svoje breme kraj njenog uzglavlja.Gleda je usnulu,mirnu.Opet je bez snova.Sve cesce.To je znak da se njegovo putovanje blizi cilju.Razmislja o svojoj prvoj posjeti.Zatekao je u zguzvanoj plahti,mokru,kako nerazumljivim grcanjem pokusava otjerati svoje demone.Ugrizao se jako,do bezbojnog jezika,kako joj ne bi prihrlio u pomoc.Prizvao je mislima svaku Orfejevu suzu ciju je putanju skoro mogao vidjeti na njenom licu.A okus u svom dlanu.Samo je seo kraj nje i posmatrao je.Svaki sledeci put bilo mu je lakse..A njen grc slabiji .Kosa mirnija.Plahte srecnije.Malenom sakom miluje joj auru,koja prati crte lica,ciju svaku poru zna.Dovoljno je da predje preko svog obraza i zna da je sve to njeno.Sve.Osim ociju.I sada se,s istim ceznjivim zarom,kao i prvi put pita-Kakve su one?Jesu li je dostojne?Ili je to najljepse na njoj?A on ih nece vidjeti. Ne sada,na svojoj misiji.Uvijek je zamisljao kako ce ga sneno pogledati na hiljadu nacina-uplaseno,vjerujuci da je utvara;radoznalo,pokusavajuci da prodre u njegove oci, svesna cinjenice da mora poci u potragu za istima;nezainteresovano,u delicu sekunde,prije no sto ih opet sklopi,a ujutru ce zivjeti u zabludi da je sve bio samo san.Ljubi joj usnuli jastuk,umoran i sretan sto se sve blizi kraju.I ponovnom susretu.Malo mu samo smeta crvic koji u ususkanoj podsvijesti ispisuje pitanje-Hoce li se sjecati icega kad se zamijene uloge?

Znam,tuzan je mir..porusen most...hladne ruke bez dodira...taj ponor bez dna...humka od sna..i izbrisan trag..
Noc..price za kraj...izgubljen sjaj...u igri tame sa zvezdama...znam,sigurno znam...poslednju rec...poslednji znak...
Milion godina rusi se svet...pescani grad...kise spiraju laz...i moj osmeh je bol...nacrtan zid...ljubav,pesme i mir...
Vreme koje juri...ukus promena te plasi...kreni sad u druge price...drugo jutro..i znaj...
Sam...prokleto sam...boje su sive...i dug ti je dan...
Sad si sam...prokleto sam...teski su sati...olovan san...

Kasni.Opet.Laganim pokretima namjesta i posljednji nestasni uvojak,ne dozvoljavajuci cak ni mislima da se zapitaju hoce li probiti i akademskih (u njenoj interpretaciji rastegljivih ) 15 min.Vrckavi pogled jos jednom vrsi poslednju provjeru,prije uzletanja.Sve je pod kontrolom.U trenu kad lijeva noga mahinalno polazi ka izlazu,nedje joj zvoni na uzbunu.Signal koga je sitnicavo oko registrovalo,stize do konacne destinacije.I po drugi put krece ka objektu sumnji.Sad sa vise paznje posmatra tanak,blijed trag na zrcalu.Kako li ga je propustila obrisati sinoc?Dok ruka krece da okonca zivotni put nezeljenog gosta,s cudjenjem primjecuje da on nije vise na istom mjestu.Sad vec nestrpljivim pogedom ,uz karakteristicni trzaj glavom hvata ga po zrcalu,no tad je zapljusne cinjenica koju prije nije zapazila.Pa,trag  ustvari prati uvijek lijevi kut purpurnih usana njene dvojnice.Udaljava se da je bolje osmotri.Zar je moguce da joj se moze dopasti?Da li je to onaj dijelic slagalice za kojim traga  vec duze vremena? Smjesi se Alisi i uzurbano zakljucava vrata.U etru zaboravljenog radija oktobar 1864 sapuce listopadu 2004.-Igraj crni ples,igraj protiv vremena.....

Kako je nesretna korisnica ovog weba rijesila bas danas uraditi dugo planiranu lobotomiju,potreban je tkalac rijedova na temu-Sa sjetom se sjecam za ljubljenu necakinju od 14 leta..Slati na priv..Sindrom Lolite necemo razmatrati..Unaprijed hvala vjernim konzumentima ovih stranica...

Uzivanje u mirisu tople kafe na trgu SV.DJORDJA uz carobne zvuke violine - 12 E
Poseta Duzdevoj palati sa konzumacijom vodicevih usluga - 10 E
Izazivanje talasa u lavirintima iz kojih samo gondolijer zna izaci - 100 E

Usudjujes li se biti romantican???