APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

odlazim na more. neopozivo.povratno

Badnjak je trebao biti sutra. To smo saznali s TV-a. Sve je išlo po planu. Našli smo se popodne i spremno zaključili da ćemo ostatak godine provest pijani.
Dali smo se na posao. Neki ljudi mogu popit stvarno puno. Ali neki ljudi ne zovu se Dečo. Dečo može popit nenormalno puno.
Ja znam da svatko od vas može proizvest priču o nekom poznaniku koji može jako puno popit. I svaka od tih priča je na svoj način smiješna, ali ljudi, Dečo je lud tip.
Uglavnom, pili smo cijelu noć i jutro. Negdje oko 6 ili 7 ujutro, kad su nam saopćili da je Badnjak stupio na snagu, odlučili smo otić na tržnicu po šarane, jer jebeš Badnjak bez fiša.
S nama su bile i neke nepoznate djevojke. Sponzoruše, mislim. Nisu to bile fufice koje se jebu za pivo, a ne. Uostalom, mi smo bili toliko drveni, da nitko od nas nije bio u stanju općiti s ženama na onaj način. One su bile, čini mi se, dvije obične pijanice.
I mislim da im je s nama bilo zanimljivo toga jutra.
Anyway, na putu do tržnice, Dečo je svratio u svoj stan i presvukao se. U neakvo odijelo. Bossovo navodno. Neam pojma. Dečo nije zatvarao usta, non-stop je drobio. I da bi se mi isto trebali ić obuć u odijela jer…eto tako.
Bacili smo sidro u bircu tik preko puta ribarnice. Popili dvije tri žeste i idemo po te šarane. Glasnogovornik Dečo stao je ispred bazena s ribama i  rekao:
-         Majstore, ovog mi daj! pokazivajući prstom u ribu kojoj se nije dobro pisalo
-         Jel ovog? uhvati ribar šarana mrežom.
-         Ma ne tog, ovog.
-         Jel ovog?
-         Ma ne tog, jebogati, ovog oću!
-         Slušaj, reče iznervirani majstor, pa nemaju šarani registraciju na sebi da ja znam kojeg ti oćeš! Evo ti mreža, pa si ga uhvati sam.
To se pokazalo kao loša ideja. Na naše zaprepaštenje, Dečo je naslonio mrežu na zid, opkoračio rub bazena i ušao unutra. U odijelu. U bazen. S šaranima. Lovio ih je golim rukama.
-         E ovog oću!!! ponosno je uzviknuo, držeći jednog.
-         O.K., a sad molim Vas izađite iz bazena.
-         Čekaj, još jedan mi treba, na ti ovo.
 
Ovaj put je zaronio. Dečo je ronio po bazenu.
Taman sam mislio kako ću umrijet od smijeha, kad u ribarnicu uđe starija gospođa…prišla je bazenu u potrazi za plijenom, a odjednom je izronio čovjek u odijelu i rekao:
-         Izvolite gospođo.
Bakica je izgubila svijest.
 
Onesviještena baba na podu ribarnice. Potpuno mokar čovjek stoji u bazenu. Zabezeknuti slučajni prolaznici. Zabezeknuti šarani. Ja. Badnjak.

Zvao se Žarko Mitevski. Bio je to mladić plave kose i nježne puti. Makedonac. Odrastao je i živio samo s majkom. Majka je bila bolesna i nisu baš komunicirali njih dvoje.
Oni su bili jedini makedonci u tom selu. Svi ostali, bili su albanci.
Žare nikad nije naučio albanski. Istini za volju nije naučio ni makedonski ni hrvatski ni srpski ni nikoji drugi jezik.
Osim standardnog Razumem druže taj i taj, znao je izgovoriti još četiri riječi. A to su bile: 1) abe, 2) lele. 3) Žarko, 4) Mitevski.
 
I tako. Budući da nije mogao obavljati neke značajne zadatke u smislu borbene gotovosti naše čete, dali su mu da bude ložač. Žare je bio super ložač. Kad bi došao dan za kupanje, Žare bi naložio peć, ugrijao kotao, i mi bi se tuširali.
Drag kakav je, ponekad bi, u dane kad nije bio naš dan za kupanje, prošvercao pokojeg od nas septembaraca na extra tušing.
Jednog sam jutra dobo poštedu, ne sjećam se više zašto. Bauljao sam tako kasarnom, skrivajući se oficirskih pogleda. Palo mi napamet da odem kod Žareta u kotlovnicu da se istuširam.
Upao sam unutra. On je već ložio peć za popodne.
-         Abe, Žare, legedno, pa šta se skrivaš tu. Daj vode, da se tuširam,
-         Leleee, abe T. Be, lele c-c-c, aaa, leleee (to je otprilike značilo: Mr. T. opet ti a?a majkumu pa ne može to tako. ajd ajd dobro.)
Uglavnom, upali on svih dvadest tuševa u prostoriji; bacili smo uniforme i uživali pod toplom vodom. Smijali smo se i pravili sklekove.
Odjednom, začuli smo glas kojeg smo se bojali:
 
      -Vojnik Mitevski! Vojnik T.! Šta to radite?
 
(ostao sam u donjoj fazi skleka i pomislio: e sad smo najebali)
 
Čistio sam govna idućih sedam dana

Ja sam crn. Po glavi i u duši.
Ja sam zavidan i ljubomoran tip.  Ja personificiram svo ljudsko zlo.
 
Ja sam ogledalo vaših malih života. U meni, prepoznajete svoje manjkavosti. U meni, vidite ono, što ne želite biti, a ipak jeste.
 
U meni nema dobrote. Ni samilosti. Ni utjehe. Ja sam čovjek – kazna.
I ovdje sam po zadatku.
 
Iznuđujem priznanja. Cijedim natruhe vaše iskrenosti. Potičem vašu zlobu. Potičem u vama bilo što, nebili se konačno probudili.
I priznali si da, osim što ste prilično glupi i bezidejni, razmaženi i samohvalni, ste i vi  zapravo ZLI.

Ja sam jedan čudan svat
Rekoše mi davno
Ne napisah još doktorat
Neg čuvam polje ravno
 
Poetska ja sam duša
Po svakome slinim
Bilo koja namiguša
Učini me milnim (?)
 
Vazda žderem houli šrum
Sklapajući rime
Mene zovu majrum
Osoba bez kiĆme

Uzela si moju ruku
U svoju
Primila me za dlan nježno
Pa sve jače
Drhtao sam pun dvojbe
O ishodu borbe
SAD začuo se glas
Suca
Zakucah ti zapešće
Na tlo stola
Slatka je pobjeda
Bila samo moja

Tvoje srce
dala si mi
na tanjuru
srebrnom
sestro skalpel rekoh žurno
još će nama ova mala
godinama piti vino rujno
konac, igla štep štep štep
ožiljak je prsni lijep
 

isuse, kako mi je dosadno!!! Toliko da ću na mozak ispalit...(češka se iza uha, pali pljugu)
drkam po tastaturi bez reda i smisla. ovaj će logoš bit o ničemu. ne mogu razmišljat imam neku čeličnu blokadu u glavi danas. NIŠTA ne ulazi (ništa ti ni ne izlazi čobane...pomisli on i reče si)
aj hornjaža me popustila malo...(jesam oprao ruke?-jesam.) i što da radim što da radim što da radim...a što vi radite? (isti kurac ko i ti, bulje u slova i klikaju refresh)
(nazovi nekog) (ma.neću, kog da zovem?kao da želim s nekim razgovarat)
(budalo, prije će ti vrijeme proć) (neće)
(onda radi nešto, nemoj sjedit tu ko vreća) (hm da. radi nešto)
(šta ovaj preko puta jede? tunjevinu) (priča s punim ustima)
(o čemu li razmišlja?) (o tome kak su mu usta puna tunjevine, a o čemu bi inače mislio)
(o čemu ti misliš?) (o tome kak tipkaš ono što ti prvo pada napamet)
(jel se to zove log?) (valjda. al nije to dobra riječ)
(koja je riječ dobra za ovo što sad radiš?) (neam pojma ne da mi se mislit introspekcija neka)
(ma kakva introspekcija crna? nije to to.)
(nda. sjetit ću se)
(pitaj nekog) (kurac, ko da oni znaju)
OSIM ŠTO JE PREBACIVANJE SLIJEDA MISLI NA "PAPIR" VRLO KONFUZAN POSAO, MORAM VAM REĆ DA JE I PRILIČNO GLUPAV.
i NIKAD MU KRAJA.
(idem sad probat poeziju pisat, gle ovog majruma i zentrena, ak mogu oni valjd mogu i ja)

na more. Za koji dan.
Ne zanima me toliko more ko more.
Ni sunčanje.
Ni provod neki ludi.
Zanima me isključivo sex.
I bit će ga.
O, da.
(da da, sam ti gledaj...bit će ga kuiš i to danas)
 

Old man is sittin on a funny lookin', extra thin chair. I can't quite catch the shape of his head, but I reckon it is square-ish. He has a strong jaw. And chin. His hair is dark, but grey on the side. He is not bold yet. He is staring at the celling, thinkin' of who knows what.
But the akward thing about him is, that he doesn't have Adam's apple.
The man on my left is a transvestite.

-         ej ej, vidi onog
-         di?
-         Vidi tamo..onog tamo..
-         Aaa ko je to? Jel to zeko?
-         Koji zeko?
-         Onaj zeko, ma znaš onog…
-         Aha. Jel to onaj kum od onog prevoditelja?
-         Ma ne. To je Zeko, kuiš on je taj.
-         Dobro i?
-         Ma ne pitam te to, nego, koji je onaj tamo? Kuiš ko je on?
-         Onaj desni misliš?
-         E taj. Desni, ma znam ga odnekud, šta ne?
-         Čekaj, jel to onaj što je bio, što je išo s nama onda kad smo išli?
-         Ko kad je išo? Nas dva?
-         Znaaaš ono kad smo ti i ja i onda je bio i taj desni pa smo onda mi mislili da to nije on, a viš sad je tu.
-         I sad je on.
-         Je, to je taj.
 
(ovaj je logoš posvećen nickovima i zavrzlamama oko istih)
 

Ja politički angažirane tekstove ne pišem, niti namjeravam. Iako, dobio sam čak dvije ponude. Znate ono, vanjski suradnik, pa nja nja, kao protiv ovih, a sve za dobrobit kuiš, onih drugih.
Ne mogu reć da mi ponude nisu godile. Čisto kao potvrda. Potvrda da sam u stanju nekog argumentirano vrijeđat. I potvrda da su političari govna.
Nego, vrtim sinoć programe...sami amerikanci. Ne znam, zašto ali činilo mi se kao da slušam radio Berlin u jesen 38'. Stvarno. Identičan tekst. Ali u dlaku isti.
Ja se bojim amerikanaca. Nisam jedini. Ta amerofobija je postala prilično raširena pojava zadnjih nekoliko godina.
Ako ćemo se složit da su oni više-manje isti kao i fašisti, i ako se slažemo da je općenito ozrajče u svijetu kao u  jesen 38' glavno je pitanje onda, a i sada, kako ih zaustaviti? Kako spriječiti tu ogromnu zlu silu da nas pokori?
Ja imam ideju. Ne znam bi li upalila, al ja bar IMAM ideju.
Operacija "Kip Slobode" se zove. Naime, otišao bih tamo i taj kip okrenuo za 180 stupnjeva, dakle da gleda PREMA Americi, a ne više prema nama. Simbol slobode bi tako označavao da sve ono ispred njega predstavalja zlo, a ono iza njegovih leđa= slobodan svijet, tj. Europu.
Ne znam koliko bi vremena trebalo da oni skuže simboliku, niti da li bi to išta pomoglo, al bar je ideja, i zaštit ću je Copyrightom.
Plan B, je da im dođu Francuzi, s nekim tekstom tipa: vrati mi moje igračke. I uzmu kip nazad i odnesu ga u Francusku. Al to isto nije baš vjerojatno, a i pitanje je koliko bi bilo učinkovito.
Možda nisam baš osobito maštovit, al kontam da i takav kakav sam, izgleam bolje od Chamberlinea, kad je maho s onim papirom o predaji Čehoslovačke.
(i neću ić u taj rat. ostat ću s tobom)
 

Lud tip. Al potpuno.
Mi klinci smo ga voljeli, jer je fakat bio najopaljeniji tip u četi. K tome, netom se vratio iz Legije stranaca. Pokazivao nam je te fotke, stvarno je čovjek bio.
Uglavnom, ta je jesen bila poprilično frustrirajuća. Kuiš, sjedili bi smo po tim zemunicama i čučali u blatnjavim rovovima, a čejeni su se pravili važni i pucali po nama iz aviona, topova, haubica pragi, tenkova, minobacača i uostalom svega što su imali. A mi smo im uzvraćali sa pljuc pljuc 7,42 milimetra.
Ne treba imat audio podlogu da bi se shvatilo kako su ZVUČALI čejeni, a kako mi...
E al onda je jedno jutro Jare, sav raspižđen od te zajebancije dovukao neko staro bure na položaj. Koji će mu kurac 250-litarsko bure?
- Klinci nemate pojma, pazi sad... rekao je.
Uglavnom, odrezao je dno bureta. Kroz prednju stranu provukao je cijev kalašnjikova, a odrezani kraj okrenuo prema čejenima.
Jebote, kako je to orilo. Ilija gromovnik se ne bi postidio.
Čejeni su dva dana šutjeli.
 

ulazimo.
Svira neka glazba 80', al ne zato što je to posh, neg se radnja odvija 80' ih.
beremo muške i ženske poglede podjednako. Muške, jer nas smatraju uljezima, a ženske jer smo osvježenje među lokalnim čobanima.
- Dečki, ak se ovdje budemo pravili pametni, pokupit ćemo grdne batine. rekao sam.
I drugi su tak rezonirali. Poredali smo se na šank, cugali pivo i promatrali rulju kako čaga. Ništa osobito zanimljivo.
Nazovi disco se brzo punio, Nastala je poprilična gužva, što nam je odgovaralo. Više nismo toliko stršili.
Krenuo sam na WC. Osjetio sam nešto iza leđa. Išla je zamnom, gledala me i pjevala:
-Hey Mickey youre so fine, youre so fine you blow my mind oh Mickey..hey Mickey (ta je stvar svirala)
-Opa. rekao sam. Više nisam znao što da dalje kažem, pa sam se glupo smješkao, stajao i gledao performans koji je dotična čijerlidersica za mene izvodila.
To ju nije smetalo. Vrtila je glavom i skakala kao luda. Zapravo, prilično dobro je plesala. A nije loše ni izgledala.
Tko zna kako bi se sve završilo, da se nije pojavio neki veliki mrgud. Stao je ispred mene i rekao:
- Šta je? Šta gledaš?
- Paa, sad gledam tebe.
- Ajde klinac, briši.
Okrenuo sam se i otišao na wc. Proklinjao sam svojih 16 godina, nedovoljnih za pravit sranja po diskačima.
Kad sam se vratio, snimio sam mrguda kak sere nešto čijerlidersici, a ona je pogledom tražila nekog. Valjda mene. Molio sam boga da me ne ugleda. 
Uskoro smo izašli van. Stajali smo ispred disca neko vrijeme. Vani smo se bolje osjećali. Lakše ćemo zbrisat ak stvari krenu po zlu.
Nakon nekog vremena, Mrgud je izvukao malu van držeći je za ruku. Prošli su pored nas, a ona mi je namignula.
Tiho sam opsovao i odlučio odrast što je prije moguće.

Pretpostavljam da imate iskustva s kampiranjem. Ponijet ćete sobom sve što je potrebno. Mali milijun sitnica koje su potrebne kad živite u šatoru.
 
E, al mi nismo imali iskustva. Pa smo osim šatora, ponijeli samo sebe.
 
Uglavnom, imali smo 60 godina, ravnomjerno raspoređenih. I šator. I nešto cuge. I nekoliko gavrilović pašteta u konzervi (što se poslije pokazalo vrlo korisno, ne zbog pašteta neg zbog konzervi).
 
Ulogorili smo se na proplanku pored jezera. Bajkovito okruženje i svjež zrak poticali su nam apetit koji smo suzbijali alkoholom. Nakon nekoliko dana, ostali smo bez hrane, pa smo iz susjednog sela ukrali kokoš. Operacija kokoš bila je uspješna samo u fazi krađe, ali ne i u pripremi iste. Nedovoljno očerupana, nedovoljno očišćena i zagorjela nakupina ptičjeg mesa, završila je u smeću.
 
Uskoro smo dobili društvo. Neka druga četvorica likova ulogorila su se nedaleko od nas, uz potok koji je punio jezero. Već iste večeri, ljetna je oluja od tog potoka napravila bujicu i odnijela njihov šator u jezero.
 
Divili smo se vlastitoj pameti, te smo ih gostoljubivo pozvali u naš logor. Momci su bili O.K. Strusili smo nekoliko boca Badelobog konjaka (kobre). I pili smo kavu iz gore spomenutih konzervi. Oni će prespavat na travi, a mi u šatoru. Još se logorska vatra nije ugasila, kad smo začuli jauk jednoga od njih.
 
Dečku je krpelj ušao u jaja. On se uplašio i otkinuo mu tijelo. U tom je trenutku imao kurac s dvije glave.
 
-         Moramo mu izvaditi glavu, spremno sam zaključio.
-         A jebote odalke nam pinceta?
-         Imamo nož. Ugrijat ćemo ga na vatri.
 
Frajeru se ideja nije svidjela. Ali se ipak više bojao krpelja nego operacije. Uostalom svi smo bili jako pijani, naročito priručni kirurg, To jest ja. Mr T.
Zagrijao sam ogromni lovački nož. Vrh noža se zanarandžastio. Ostatku mog operacionog tima zapovijedio sam da pacijentu sjednu na ruke, prsa i noge. Jedan od njih bio je moj pomagač. Prvo je zalio ranu konjakom i uperio batrijsku svjetiljku u mjesto gdje je ušao krpelj.
 
Naciljao sam tu crnu točku. Pacijent je zaurlao i propinjao se. Otimao se svim silama. Ali su ga momci čvrsto držali. Gurnuo sam nož dublje. Spržio sam fatalnog kukca. Još jednom smo ga zalili konjakom i ostatak boce dali pacijentu kao postoperativnu terapiju.
 
Sutradan mi je tip pokazao jaja i htio me ubit.