d-IVA-n DAN !

Sam ja. Ili, kak` se to još ono kaže- provodadžija( mislim da je tak` nekako).

Imam ja tu jednog muškića koji mi je skroz drag, onako, čisto, bianco, nedvosmisleno drag. I tak` mi popijemo piće, proljudeskamo...i to je to. Sve. A on se tu muva, ne ka` mi po blogu, već selekciju baca i traži si srodnu dušu.

I meni, jutros sine, a volim kad me tako nešto iznenada prosvijetli. On je stvoren za moju Anu. I ona, naravski, za njega. Znam, znam, a zašto nije za mene? Pa, miran mi je i kućni tip, a ja...

Odmah sam ja dogovorila pićence, u 9 i po večeras, odfakala sve dogovore, moguće poljupce, priče, pipkanja...ma, kužite, prijatelji su mi na prvom mjestu( dobro mi ide,a?). I bila s njima i suzdržavala ovu jezičinu i ostavila ih jer mi se silno žurilo, neodgodivo.

...i sad čekam, čekam...kuma ili ne, bumo vidjeli uskoro...

   Čuj, Ivuška, nisam htio proći, a da ti se ne javim, znaš, ne bi bilo lijepo znati da sam bio kod Zita, a nisam kucnuo i na tvoja vrata. U redu je to,a?
   Pa, naravno, prijatelju, naravno...govorila je odmjerenim jednoličnim glasom, uvježbanim tonalitetom samo za ovaj trenutak koji je, znala je, trebao ipak jednom doći.
   Zit mi je rekao da imaš...da te netko čini sretnom. Drago mi je to, Ivuška, baš drago, vjeruj...I ne boj se, neću o prošlom vremenu, više uopće neću, nisi ti zaslužila ni djelić tog tereta.
   Ostati mirna, ostati laganih, usporenih kretnji slažući papire s hrpe manje na hrpu veću, ostati izvan ove kancelarije i daleko od njegovog glasa...to je sad bitno. A možeš ti to, Ivuška, možeš, dobro ti, djevojčice, ide.
   I da, pozdravila te Kata, čim je čula da iden u Zagreb, doviknula mi  s ponistre- I ljubi malu! I uzmi mi one mirisne sviće od limuna, tamo u ulici di nas je mali Šime čeka onda..... Mislim, rekla je to da te poljubim za nju, mislim, neću ja sad to tako, više je to u ričima...
   Naša san i šugaman što smo,...si ga ostavila onda u Srimi kod Bilog, bija je, zamisli čuda u mom kuferu, ali doli, na dnu, zavučen ispod one škure pregrade što je imaju ti današnji kuferi. Nisan ti ga donija, namjerno, da te ne lecnen, mislin, zadržat ću tako dio lita uza se...Ne zamiri, Ivuška, dobro je njemu, uvik je najprvi , gori na vrhu svih složenih šugamana. I šareni se, milina je pogledati ga svaki put kad otvorin livo krilo ormara.
   Njedra su se nadimala sad već jako, panično je pogledavala di je ta klamarica, ruke, ruke zaposliti treba, onda će se i misli primiriti. I Srima i Tribunj i...sad je dolje hladno i puše i ne bi nitko poželio ostaviti centralno i toplinu stana i boje grada...
   Pa,..iden ti ja sad, Ivuška, i ne zamiri...Samo san ti se tija javiti da ne pomisliš...i bila si mi draga, puno, puno draga. I sad si, i znan da nema nazad, Meri je neki dan sama mi rekla- Aj, povrati bar tilo meni, kad dušu ne mož´...A ja se trudin, obeća san da te neću obaći, ni nisan, da nisan mora proći ovuda, ne bi, znaš da ne bi...aj, guštaj i uzmi sve što ti ovaj život pruža i ...ne zamiri mi,Ivuška, nisan tija, ispalo je tako, a zaslužila si najlipšju kartolinu tog lita...
   Oblaci su plovili nebom ka`  lađe od perja  i zvuk je klamalice odjekivao poput propelera što para plavetnila. Tamo negdje iznad morskog ništavila.
 

Kad se muški zna jubiti, onako lipo, mazno, strasno i beskonačno dodirivati usnama.
I vidim da je danas u ovom pomahnitalom vremenu jurnjave, gužve i negacije slow motiona, najjednostavnije otkinuti ono najranjivije što nam je u životu dano. Lakše se i bezbolnije odreći nestvarnosti nego sebe samoga.
Kompliciram, znam, jednostavno- ljubi me polako. I nek` bude, molim te nesvršeni glagol.

   Bila sam prije nekog vremena bolesna, strašno. Pa sam se brinula, malo. Naravno da nisam ja imala vremena za ta prenemaganja vlastitog tijela, jebate, toliko toga za obaviti, ne možeš skočiti još i do ljekara.
   Pa sam njemu rekla da mi donese neš` za to, ako imaju nešto na biljnoj bazi, ako mu nije tlaka kad se bude vraćao s nekog vrlo važnog zadatka. I rekla sam mu da su mu novci tamo, na kredencu i da to sigurno ne može biti skupo, danas je medicina napredovala ludo pa par tabletica za zaliječiti onaj organ što samo štrca krv naokolo nije sigurno neka lova.
   Čini mi se da je to što je morao prije toga obaviti bila neka mision impossible jer se još uvijek nije vratio. I zahvalna sam mu na tom lijeku, uistinu je pomoglo.

   Volim kad su ljudi pizde. Bez ironije,  volim jer mi je zabavno igrati se njima. Oni su vladari. I misle da se ne kuži da su to što jesu.
   Pravim se nejvješta i ne mogu reći nevina, imam živi dokaz negacije istog pojma, ali, aj, recimo,doimam se naivnom.I onda ih puštam, dugo i polako da izvode svoju unaprijed savršeno uvježbanu prosječnu perfomansu.
   I vidim kako uživaju u moći, klasičnom pojmu iz psihologije, za sreću nam treba ljubav, razonoda, moć i sloboda. Jedino je bad ak` je moć loša. A njima je.
  I kad mi dosade ta prenemaganja i lažni pokreti, odmjereni, naravno, bučne scene pred slučajnim prolaznicima, ljudima za susjednim stolom, bolesnima u čekaonici hitne,...
   Ja prvo napravim salto očima nadajući se da će mi oči, kad su u onoj gornjoj amplitudi tog kretanja,kružnog( jeb` ga, mogla sam samo reći- rotacije) ugledati neš` veliko kak` pada na pizdu,... pa polupiruetu tijelom i neki pokret rukom, onak` polukružno zglobom koji spaja šaku s ostatkom ruke. I ne javim se više nikad. A nekad ni tada.
 
 
 

...jako, jako, boli me cijeli grudni ose-bujni koš od tog pritiska što tlači ravnomjerno nepopuštajuće snažno.

...zagrliti nekočeći pri tome ni ruke ni srce, onak`, ka` da se vidjeli nismo predugo vremena.

...gledati dok guliš vješto mandarinu izvaljen na kutnoj, a soba se puni mirisima sreće.

...sad.

...ostaviti dio plavoga neba ( to mi je, znaš već, najdraža boja) iznad ozarenih jagodica bez imalo stida...za me?
...jučer sam te gledala bez treptaja i bez lažnih okvira, zlatom izvezenih i ručno isklesanih. i mogu ti reći, lip si bija. lip. i bez imalo stida sam si tu misao prilipila na rever kaputa, umjesto pomodarskih broševa. volim kad buljataju u detalje.
...i sve one babe, moje prijateljice što strašljivo gledaju na nas, bojeći se nečeg lošeg i s brižno pripremljenim uvezanim tekstom radnog naslova- a govorile smo ti mi, dakle, te drage moje prije nisu smogle hrabrosti, ni volje, ni dječje razigranosti da te okrive za bilo što...jer ti si ...a one su...a ja sam...
...i nemoj sutra zaboraviti poniti-doniti onaj bokun nestrpljivosti jer ću kasniti, ka uvik. sladak si kad glumiš da se ljutiš. i glupasto mi kad ti tepam ili bacam umanjenice, ali...kak` bi rekli oni tam` što će izgubiti i ovaj vikend na kantridi derbi- lip si za popizdit`.

   Ili klasični poziv upomoć- SOS.
   A jeste se svi uzvrpoljili oko tog večerašnjeg druženja, ka da će se netko zbariti s nekim ili bar dobro provesti.
   I nedilja u 8?! Jebala vas nediljna predvečernja druženja. Ima nas koji bi vas rado tili ugledati, ali imamo život i izvan virtualije. I sve ono ća nisan, a naravno da nisan napravila priko vikenda, moran navečer. A duga je noć.
   I dakle, dolazimo do srži bloga.
   Ajmo, tko će se žrtvovati i pričuvati mi dicu da ja mogu tamo se ukazati? Evo, čak san i blizu tog Volare-kantare birca, mogu van posudit i auto ako vam je tlaka ići na noge...A možete se i organizirati u smjene.
   Iman Cole, bajadere, nesicu, dvd hladnog piva, crtiće, cd-e svakojake...A i ne bih dugo ostala, časna rič.

Škicam ja tu na blog i koju god pričicu, raspravicu otvorim- ona tam.

Vražica! A žali se jučer da joj mica k`o fol fali. U stilu- ah, ah, morat ću sad ja biti vladarica bloga, teške li obveze.

Da, da, najgore su takve, pritajene plavuše. Za one koji ne znaju, djevojčica je sad trenutno samo -bad-, ono -blue- je zamijenila aktualnijom i pametnijom smeđom nijansom, popularnom bojom čokolade.

I sva je slatka ;)
Muškići, čuvajte se.

I da, usput, obavijesti za još vas par:
1. pajki- dogovoreno
2. cat- bolje ti se ne vraćati
3. albali, majrić, daki, dag- doći ću
4. smoki i la-lo- u nedjelju popodne kava
5. garga- u 3.-em mjesecu( ne trudnoće, već ožujku) ti dofuravam frendicu
6. rojza- drži se
7. blaž- pripremi vino, viš da će zatopliti
8. bbg- bum napravila čokoladnu tortu, kreni ;)

Vozeći danas sunčanom stranom autoputa, bila sam sva ponosna znajući da nosim onaj blenkasti izraz lica i da mi se smiješak ne skida s obraza.

I pjevala sam glasno jer tako smijem, nitko me ne gleda čudno ili zabrinuto( naravno, zbog vlastitih čekića i nakovanja).

I grizla sam usnu, donju, nesvjesno i umjereno bolno. Razmišljajući o tebi. Divno je imati tih par tijekova misli, odjednom. Skroz si mi na5. Skroz.

A što sad, morat ću odvozati tom tvojom ulicom da se ne samoranim prejako.

Cat je jedan jako fin momak.

I doselio se prekoputa mene, dvi kuće niže.
I jučer ja išla vidjeti taj njegov novi dom. Fora mi to, samo sam trebala uzeti ključeve stana, svoga, šal i kapu, navuči brzinski jaknu i prijeći na drugu stranu ulica. A...s druge strane ulice stanuju djevojčice...miriše...

Uzela sam i dvi limenke pive, tek tako da popunim praznine u džepovima i stanke u komunikaciji.

Pa smo se zarakijali( to je više radi dojma bloga, onak` još smo mladi i ludi), gledali neke stare fotke, njegove, pričali i smijali se. Glasno, da susjedi znaju da ima živih duša u tom stanu. Baš, živih živih. Drag je on meni.

I naravno da smo pretubmali naše živote. I jadali se malo i analizirali i međusobno osuđivali jer imamo različito poimanje odnosa, ono, je l` muško- ženskog. A u biti, slično i u ishodištu isto. samo nam se poslije krivulje opako razilaze, moja je više linearno rastuća, a njegova degresivno napadna. Znam, ne zamarajte se, ni ja ne znam što sam točno time htjela naglasiti, ali kužite poantu.

Rezime: lipo je imati nekog dragog tak blizu.
I da,ako nisam napomenula, Cat je jedan fini momamk.

...pogledom...

Aj, nemoj me gledati. Tako. Nemoj.

I ne smeta ta nakupljena čežnja što lelujavući klizi mi sluzavo polako niz zatamnjenu stranu lica, teško savladavanje gutanja ničega u početku nutrine, potreba kontroliranja ruke što igra se kosom jer znam čega su ti znaci djeca.

I gledam te u vrh nosa, negdje pročitah da onda sugovornik ima dojam da ga gledaš ravno u oči i ni ne pomišljam da te odmjerim skroz, ogoljelog u ljepoti muškosti.

Pričaj, samo ti, mali, pričaj, prljava nježna mašta će odraditi već svoje. Da nisam zakočena, stiltana i preplašena, rekla bih ti kako si moćan. U njoj. I dobro ti ide igranje sa mnom.

I... nemoj me gledati tako. Zaboravit ću pomno složene obzire, neranjivo smiješne stavove i unaprijed pripremljene monologe s realnom u ogledalu življenja.

Možda, ipak...

U ovih godinu dana ugledala sam vas, hm, aj, onako, neka bude okruglasto, preko 50-ak. I...?
A čujte, neki su me se dojmili. Vrlo. Puno. Jako. Jako.
Neki su ishlapili trenutno, osjećam i grižnju savjesti, u biti, čitajte- starim, jer se ne mogu sjetiti face, a kamoli imena.
Kad sve zbrojim ( a u tome sam dobra, matematiku baš volim), na računu imam plus fazu.
A neke bih i grlila, časna rič. Jako. Jako.

   Žene su divne. I hrabre. I imaju petlju da ti saspu sve u facu, aj, dobro, bar preko fona.    Onako, jednostavno i bolno iskreno.
   I ponekad je to mučno, ponekad olakšavajuće, digod ka dobra triska posred lica...ali je full, ne kak bi reka Mile- cool, već full brzinsko otvaranje poluzažmirenih okica. Zelenih.
    I nije važno jeste li prijateljice, ljubavnici, poslovnjaci, rodbina...One to umiju i što je još važnije, mogu.   A frajeri? Muškarci? Tipovi? Voljeni? Neprežaljeni? ( serkam, kao poluironično- polušaljivo).  
    E, oni imaju svoj macho pristup koji nije nužno neka novotarija ili bar ushit, ali...Najčešće je najbolje ne dirati i ne talasati( kak bi se to reklo sad jer nije talas već val, ne valati?), ostaviti nedorečeno, onak, kak se voli reći, viseće u zraku jer će tada više boljeti. 
    Ma, ziher. Hoće, jedno vrime, a posli...nitko nije mazohist do iznemoglosti, do boli da, ali, do dna, ne vjerujem.   I zato...daleko ti bila Severina i ona...virujen u te...i još gore... kad me lažeš, s tobom lipo mi je...

Aj, može po više kategorija, evo, lokalni nivo:

Dalmoši- imaju taj mot od susjedića žabara, iako su se malo skulirali i nekak profinili...sve gledam neki dan kak i na tv-u se žale da nema više galebova. pravih.

Slavonci- a kaj ja znam, kad čujem njihove bećarce, nekak mi se čini da se sam hvale, u stilu, najbolji sam, sam krešem po sokaku i cilom selu, pijem brlju olako, žena me čeka, sretna, naravno.

Zagorci- e, to pojma nemam, nisam baš imala bliske susrete s njima, zapravo, znam jednog tipa iz Zaboka, jednog iz Varaždina...zabavni su.

Istijani i oni s Kvarnera- a ne znam, oni iz Pule su mi se činili dobro ludi, a ovi otočani, Krčani, Cresani i ini nekak nezainteresirani i neprilagođeni, daleko bezličniji po tom pitanju od južnijih im kolega.

Purgeri- dok sam studirala, dalmoši nisu tili ni čut da ti platiš kavu, klopu u menzi,...a domaći dečeci nisu imali niš protiv. i danas, kad ih sretnem, vidim da su poprimili taj općepoželjni trend metroseksualaca i čavrljaju ka da smo frendice, sam što ne pričamo koji gel, pjenu, lak ili vosak koristimo za kosu. dobro, ak` ne briju glavu, onak, totalka.

...jesam koga izostavila? turopoljce, međimurce, moslavčane, ličane, gorane?...sorry ;)