THAT'S ALL, FOLKS...

"As a stream must follow its long course,  through the forest  and  mountains, flowing sometimes gently and  smoothly,.. while at other times encountering obstacles  and  rapids,.. so our life must flow through its various changes...
 I  believe  that  there  is  an  Eternal  force,,.  that  drives us  onward,.. through  countless  changes,  trials  and errors...  including  changes  of  health  and  disease...
In  this  sense  there  are  no  accidents.
Rather,  we  are  moved  by  the  silent  force  of evolution,,,   which,  more  often  than  we  suspect,  foils our  most  careful  plans...
AND OUR EXPECTATIONS OF STAYING THE SAME.:))"
MICHAEL  TIERRA   je  čovjek  koji  je  doslovno  mnoge  ljude podigao  iz  samrti...:))   liječnik,   fitoterapeut,   i  praktičar kineske,  ayurvedske  i  indijanske  tradicionalne  medicine. Autor  je  jedne  od  najljepših  knjiga,  koje  sam  ikad pročitala,     "THE WAY OF HERBS",    u  kojoj  kaže,  između ostalog,  i  gore  napisano...  i još mnogo toga...

Već sam čula primjedbu da copipejstat može svaka budala... I odgovorila da neku svoju bljezgariju može napisat' još veća budala...-:)
C/P je stvar koja iritira mnoge. A zašto?? Rado bih znala mišljenja o tome... Ja c/p često koristim.  Poneko sa veseljem komentira... Ali, ali... ak' napišem najbedastiju vlastitu brljotinu, koja mi je prva pala na um, dobiću  bar 70 komenta....-:) I nije stvar u broju komenta... Nego u pristupu...-:)
Ponekad želim nešto izreći... A zašto  pri tome koristim male umjetnine svjetski znane literature, poezije, citata, aforizama, duhovnih izreka i slično...???  Postojali su ljudi daleko mudriji od mene, koji su nešto izrekli na jedinstven način.  I ja sam se slučajno u tome pronašla. Zašto onda da ne citiram???
I kaj ću onda ja tu nešto brljat, pa to mogu kad 'oću i nije mi stalo...?

Ako dolaziš... noćas... makar samo u snove moje... u  očima donesi ono plavo i zlatno,  tvoje... poput zvjezdanog neba... što uvijek za mene čuvaš u svom pogledu...
Who has placed the midnight sky
So a spirit has to fly?
As the heavens seem so far now,
Who will paint the midnight star?
 
Night has brought to those who sleep
Only dreams they cannot keep
I have legends in the deep
Paint the sky with stars...
 
Only night will ever know
Why the heavens never show
All the dreams there are to know
Paint the sky with stars...
 
Place a name upon the night
One to set your heart alight
And to make the darkness bright
Paint the sky with stars...
(Enya)

Kad na svom logu prvi put dobiš prek' 230 komenta, kaj se dalje događa...-:)) Najprije ti se ego napuhne k'o leteći balon.... prepunjen heliumom... -:) Odma' zgrabiš digitron i zbrajaš sva napisana slova...-:) Srce ti se raširi... k'o kad napokon uspiješ sastavit' evropsku auto-ceste kartu u cjelinu...-:) Totalno te pobere fantazija da te stvarno svi do besvijesti obožavaju...-:) 
Iduća faza. Strezniš se od euforije. Padaš u depru. Kaj dalje?? Kajš' sad napisat, hm? Kaj ak' dobiš samo 2 komenta? Kaj ak' ne dobiš nijednog?? O, sramote...!!!-:))))) Muči te paranoja. Lupi te samosažaljenje. Kaj misliš da te stvarno vole? O, tumplek!!! Bilo ljudima dosadno...pa su pisali i pisali...-:) Rasplaviš se od žalosti, ko cunja s kojom mogu pod obrisat'...-:))
Realitet. Zadnja faza. Šutiš osam dana, od straha ni zucnut niš nemreš. Malo se prikvačiš tu i tamo na neki log.  Ili... Nastaviš pisat...-:) Pa kom opanci, kom obojci...-:))))
Blackbird singing in the dead of night, take these broken wings and learn to fly...
All your life, you were only waiting for this moment to arise...
Blackbird singing in the dead of night, take these sunken eyes and learn to see...
All your life, you were only waiting for this moment to be free...
Blackbird fly, blackbird fly, into the light of the dark black night.... 
All your life, you were only waiting for this moment to arise... and to be free...
(John' n' Paul) 

Mislim da me glava pomalo  boli još od sinoć. Piši, briši, briši, piši... Budi obrisan.  Budi opisan. Iskomplimentiran. Budi očaran. Budi izšaran. Povrijeđen. Kao da si začaran. Budi ispisan.  Kakav skup suprotnosti ...!! 
Gdje je ta fina granica između duhovitosti i uvrede?  Između otkvačene šale i one cinične? Između simpatične obijesti i prave zloće?
Između nužnosti ovdašnjih pravila  i povrede? Između nepoštovanja istih pravila i  pritom prevelikih očekivanja?Između...svega i svačega...-:)
 
"Recognize   that   every   man   wants   to be   loved   and appreciated,   and   made   to   feel   important   in   the world.  
Realize   that   the   other   man   is   consious   of  his   true   worth,   and   like    yourself,   he   feels   the dignity   of   being   an    expression   of   the   One   LIfe-Principle,   animating   all   men.  
Emanate understanding, good will, and respect for the divinity in the other person.
Do not puncture the other fellow's ego nor wound his estimate of himself. "
(M. J.)

ARMAITI,  ANAHITA,   ATAR,   VAYU.
AHURA   MAZDA,    AHURA  MAZDA.
(PRIZIVAM  ANĐELE  ZEMLJE,  VODE,  VATRE  I  ZRAKA  DA  ME DANAS  ČUVAJU.  SLAVA  GOSPODU...   -   STAROPERZIJSKI JUTARNJI  ZAZIV  I  MOLITVA)

Profesionalni  kockar je posjetio  Duhovnog Majstora - "Sinoć su me ulovili da varam na kartama, premlatili i bacili sa trećeg kata. Očajan sam. Što  mi savjetujete da učinim?!"
Majstor ga je ozbiljno pogledao ravno u oči i rekao: " Da sam ja na tvojem mjestu, odsada nadalje kartao bih samo u prizemlju."
Ovo je strahovito uznemirilo Majstorove učenike. "Zašto mu nisi rekao da prestane kartati?" - ogorčeno su uzvikivali.
"Čemu? On me nije došao pitati o tome. Uostalom, znao sam da ne može prestati." - rekao je Majstor...
(A. de Mello)

"Sve što sam iz knjiga naučio,
već sam zaboravio.
Ono  što  još  znam,
dokučio  sam  sam."
(R.Chamfort)                
 

The Bushes and  the Clinton's are traveling by train to the Super Bowl. At the station Bill and Hilary buy just one ticket.  - "How are the two of you going to travel on only one ticket?" asks Bush. -"Watch and learn," answers Hilary.
They board the train. George and Laura take their seats. Bill and Hilary cram into a toilet together and close the door.
Shortly after the train has departed, the conductor comes around collecting tickets. He knocks on the toilet door and says, "Ticket,please." The door opens just a crack and a single arm emerges with a ticket in hand.. The conductor takes it and moves on.
The Bushes see this happen and agree it was quite a clever idea...!!!
On the return trip. The Clinton's buy a single ticket. The Bushes don't buy any ticket at all.
"Aren't you taking a terrible chance by traveling without a ticket?" says Hilary. - "Watch and learn," answers Laura Bush.
When they board the train the Bushes cram themselves into a toilet. The Clinton's cram into another toilet.
Shortly after the train leaves the station, Bush walks over to the Clinton's toilet, knocks on their door and says, "Ticket, please"...
(And you're still trying to figure out WHY the Democrats lost that election?????-:)
 

Če bi mogle mrtve stvari ljubiti... potem bi rada imela njuno ljubezen. Hotela bi, da bi mi zemlja z lahkim srcem odpustila, ker jo zaradi mene ranita plug in brana... In rada bi videla, da bi bil val, katerega svetle ploskve razbijajo moja vesla, z menoj prav tako potrpežljiv, kakor je potrpežljiva mati z nemirnim otrokom...
Zakaj pogosto se mi zdi, kakor bi mrtve reči čutile in trpele z živimi. Meje med njimi in nami niso tako velike, kakor mislijo ljudje.
Ali ni bil dvigajoči se prah na cesti nekoč sestavina mehkih, ljubkovalnih las, dobre, ljubljene roke? Ali ni bila voda v sledu koles nekoč del krvi, ki se je pretakala skozi utripajoča srca? Kje je kak del prahu zemlje, ki ne bi kdaj plaval v toku življenja?
Duh življenja živi še v mrtvih stvareh. Kaj sliši tačas, ko spi brezsanjsko spanje?
(Lagerlöf, Selma: Gösta Berling)
 

O, ve, žene minulih časov !! Kadar govore o vas, je kakor bi govorili o nebeškem kraljestvu ...! Nikoli niste v jezi povzdignile svojega glasu...! Vaše mehke roke niso nikoli bile okrutne in trde...!   Ve nežne svetnice...! 
Bile ste večno mlade, večno lepe...mile kakor materine oči... Mehke,  kakor  mlade  veverice  ste visele  na moževom vratu.......
Kakor  okrašeni  stebri  ste  stale v  templju  hiše. Kadilo  in  molitev  sta  vam  bila  darovana ....   Iz vas  je  delala  ljubezen  svoje  čudeže ....  In okrog vaših  glav  je  poezija  spletala  zlatožareči žarni venec.... 
O, ve, žene minulih časov! Naslednja  pripovedka naj sporoči, kako je nekoč neka od vas... na plesu na Ekebyju... podarila svojo ljubezen...
(Lagerlöf, Selma: Gösta Berling)
 

"Majstora su pitali:  -  Što nas može osloboditi naših svakdanjih briga i straha od svjetovnog postojanja ? -
- Ljubav  -  odgovori on.
- A čega nas je zapravo najviše strah?  -  pitali su neki.
- Ljubavi  -  reče Majstor."
(A. de Mello)

DANAS  TI   JE   ROĐENDAN.   Nisam  ti  ga čestitala.   Jer   ti   ne   držiš   do   toga.  Tebe  ne   zanimaju   kronološki    podaci   o   bilo kome.  Tebe   zanima   suština.   Zbog toga...  Šaljem ti svu svoju ljubav.
Tebi, koji me jedini u potpunosti  razumiješ bez  izgovorenih riječi...  Tebi, koji  jedini  imaš hrabrosti,  sa  mnom  poletjeti  po  vrletnim bespućima... 
Tebi,  koji   me  posljednjih  8 godina  držiš  kao  malo  vode  na  dlanu... i zaklanjaš   od   oluja   i   hladnih   vihora... Tebi,  koji  me  jedini  voliš  potpuno,  bez uvjeta  i   zahtjeva... 
Tebi, najbolji prijatelju, koji uvijek znaš pružiti utjehu, kad mi je najteže... Tebi, anđele, koji me štiti i čuva...  od svih bivših, sadašnjih i nadolazećih boli...
Nema smisla da ti opisujem svoje osjećaje. Ti ih poznaješ.  Nema smisla da ti meni govoriš o tvojim vlastitima... tvoja ljubav izvire iz svakog tvog postupka...
Ti  si  me  naučio  nesebičnoj  ljubavi,  jedinoj istinskoj...  i  tako  rijetkoj...  Tebi  jedinom, želim  više  nego  što  sam  samoj  sebi  ikad poželjela...
Tebi,  za  kojeg  znam  da  me  ljubiš oduvijek...  Tebi, kojeg, ne znajući, ljubim oduvijek...  Želim  ti  miran  san... 

Svi  se  nešto  raspisali  o  bojama.   Baš  fino.  To  je  tema za  mene...  Crno  i  bijelo  nisu  boje...-:)))   Tko zna  zašto, nek'  se  javi...  hehe...-:)))
Volim  boje,   ali   dobivam   epi-napad,   kad    mi prodavačica    pokazuje    odjeću,    pa    kaže:   pogledajte ovu   prekrasnu...   
prljavo-ružičastu,    ili  ovu kestenjasto-dimno-sivu, ili tulipansko-limunsko-žutu,  ili  ovu  cigleno-čokoladno-cimetnu,   safari-bež,    boju pustinjskog pijeska,     ili   kalifornijskog   neba,   ili močvarno-zelenu...
Ja   onda   pitam:   imatel'   nešto   u   bojama žabokrečine,   sa   uzorkom   paučinaste,   pa   malo kaki-smeđe   tu   i   tamo,   i  poneki  plamenocrveni odbljesak,    i   onda    mahagonij-zeleni    slonići,   al'  onako  neupadljivi,  na  osnovnoj  podlozi. . . .  .???-:) 
Kad  se  zraka  sunčeve  svjetlosti  prelomi  kroz  prizmu, dobije  se efekat  duge,  ili  spektar osnovnih boja...
Primarne  boje  su:   crvena,   plava,   žuta.   Njihovim miješanjem   nastaju   sekundarne:   ljubičasta (C+P), narančasta  (C+Ž),   zelena  (P+Ž). 
Pokušajte  pomiješati  ove  tri  zadnje.  Time  uvijek nastaje jedna  jedina  tercijarna  boja:  SIVA...   Zato  je  ta  boja najzagonetnija...-:))))   Odgonetnite  zašto  je   tako...

- Škola je tako   dosadna   - reče Shaista. - Bilo bi dovoljno, Shaista - reče ravnateljica, gđa Bulstrode autoritativno.    -  Tvoj ujak, emir Ibrahim je stigao u London i želi te vidjeti. -   -  Moj  ujak  uopće  nije  zabavan.  Samo ždere i puše i  sve   je   to   vrlo   dosadno  -  ljutito   reče   Shaista. -  Jedino,  možda   mi   je  dogovorio   novi   brak... - lice joj  se  ozari.     -  Ti  si  još  premlada  za  udaju. Osim  toga,  moraš   završiti   školu. -    -  Škola  je vrlo   dosadna  -  ponovi Shaista.
- Dosadno... - pomisli gđa Bulstrode, dok se vraćala ocjenjivanju pismenih radova. Ta joj je riječ još neko vrijeme neprestano odzvanjala mozgom. Dosadno...
Ona pozvoni tajnici. Počne diktirati pisma.     - Toliko dosadnih  stvari   treba   činiti  -   primijeti.    Dosada...  opet ta riječ.  Gđa Bulstrode je otjera iz svojih misli.  - Pisanje roditeljima je poput hranjenja pasa. Ubaci poneku besmislicu u svaka razjapljena usta...    -    Ann  Shapland  se  nasmije.
-  Kako ste postali tajnica? - upita ravnateljica. -  Uvijek  sam se bavila različitim poslovima. Nemam  dara  za  rad  u  kontinuitetu.  Promjene razbijaju  dosadu - reče Ann.-  Dosada...  -  promrmlja  gđa  Bulstrode. Ann je s čuđenjem pogleda.  -  Ne  osvrćite   se   na   mene   -   reče  gđa  Bulstrode. -   Samo se ponekad neka riječ neprestano ponavlja...
- Bi li voljeli biti ravnateljica škole? - upita je, ponešto radoznalo.   -    Na žalost, to mi se ne bi svidjelo - reče otvoreno Ann. -  Bilo  bi mi strašno dosadno. Ah,  oprostite... -  Zbunjeno je zastala...
Ann je mogla birati poslove. Dosad je bila tajnica slavne glumice, direktora naftne kompanije, par visokih dužnosnika i dvaju ministara, te Sir Mervina, znanog po nečitkom rukopisu i napadima razdražljivosti.  A i Dennis je uvijek tu!! Vjerni Dennis, uvijek odan, vječno sa molbom da se uda za njega. Ali bilo bi vrlo dosadno udati se za Dennisa...
Dosadno...dosadno...zašto se čini da sve postaje dosadno...?
48   sati  kasnije.   Narednik   Green   zijevao   je  na noćnom    dežurstvu...   kad    je    zazvonio   telefon...   -  Meadowbank?   -    reče   inspektor   Kelsey.   -  To je   djevojačka     škola,     zar    ne?    Tko    je   ubijen? -  Gospođica  Springer,   jedna  od  nastavnica...   -
(Agatha Christie: "Cat among the pigeons")