hodam kroz zidove

volim krasti bicikle i ne sramim se toga. tako sam jednom naišao na lijep bicikl i neki ceker na njemu..mora sam ga ukrast i odjurit u park..zavirim u ceker, a kad u njemu, sira, putra, jajec, krumpira, špeka, luka i demižonka..brzo sjednem na klupu i nažderem se ko svinja..tek na kraju ugledam pismo, u kojem sin majci kaže, kako joj šalje to malo hrane da ne bude gladna.. ganulo me pismo, suza je za suzom krenula, na raskršću skrenula, gurnem prst u usta, istjeram povraćetinu u ceker i vratih sa biciklom na mjesto zločINA..vratio sam sve kako je bilo, doduše jelo prožvakano, u obliku povraćetine, ali to je to..vino nisam vratio, to gladnoj majci ne treba. voda je zdrava, nek misli na zdravlje..ipak da bar nešto ukradem, odšarafim joj zadnjii točak i zarajfam se njime po ulici..putem sam skupljao čikove i brojao bandere.. mnogo bandera ima u mom gradu, možda da njih počnem krasti..nisam probao jel ih mogu nositi, ali mlad sam i jak, mogu ja to..ima tko da otkupljuje bandere, moram prvo ispitati tržište..jel ima kakav sajt za prodaju rabljenih bandera..sir Oliver, daj mi broj od Binga, da ga pitam kako brat.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, šta će vam bandera u dnevnoj sobi.?

danas kad se opraštamo od dragoga brata Stjepana Puškarića, prisjetimo se, čovjeće prah si bio i u prah ćeš se pretvoriti. bile su to riječi svećenika sa crvenim baburastim nosom, koji je bazdio na alkohol, da je jadnim ženicama bilo zlo od toga, a ne od tuge za gnjidom koja se pokapala. i ja sam bio prisutan tom za mnoge sretnom činu. inaće ne volim ni vlastite sprovode, a kamoli tuđe. ta zašto bih išao nekome na sprovod kad ni on meni sigurno neće doći, a ni muzika nije bog zna što. no ovaj put sam došao da budem siguran da će upokojiti barabu Štefa,zbljuvao sam se od velikih i slatkih riječi o pokojniku. te je brat Štef bio ovakav, te je bio onakav, kao da pokapaju kardinala,a ne obićni ljudski izmet. Štef je bio sileđija,pijanac, lopov, kokošar, ubojica, bio je dno dna. nema tko se njega nije bojao i koga on nije pokrao ili premlatio. vlastitu majku je ubio, kuću zapalio, vjernom psu razvalio čeljust. bio sam sretan što se ta uštva zakapa i da ga više nema. kad je pijani govornik rekao da se nada da cemo se svi skupa naći sa bratom Štefom ja sam riknul..ako je njegovo kraljevstvo nebesko, pa šta je onda za nas ostale. od onda se bojim smrti i raja, rađe sam za pakao jer tamo nema Štefa. tutnuo sam ruke u đepove, zaigrao đepni biljar, navukao veselu facu i napustio ovo ne veselo mjesto. da su ovi iz pleh muzike barem nešto pametno zasvirali, ovako si moram sam pjevušiti od Ivice Šerfezija i Ljupke, ta tvoja barka mala u rocken roll verziji. da se mene pita, ukinuo bih sva groblja i sprovode. pa si ti braco malo misli, da li se isplati umrijeti kad te nema gdje pokopati.. a od muzike samo pinkići bi bili dozvoljeni. no kad mene nitko nikada za ništa ne pita, zato i jeste sve kako jeste. boli me kurac, idem levo pa ravno. i ovo ne pokušavajte kod kuće, možete ali morate napraviti groblje u svom vrtu.

hmmm.čupav, neobrijan i opaki izgled me nije svrstavao među štrebere. često su mi cigani znali reći da sam ja njihov,doduše plav, ali njihov. pošto ne mrzim ni jednu rasu (osim crnce i kineze) i njih se ne stidim. jednom mi se probušila guma na limenom ljubimcu, kad sam prolazio kraj njihovog naselja..poslije sam shvatio da su to oni stavili čavle..on dođe i ponudi pomoć.ne možeš ga odbiti onako ciganski ljubaznoga..i dok smo skupa mjenjali gumu, kaže on meni, ajde dođi do mene, imaš bre da jebeš kakvu oš ciganku.samo 80 novaca.pošto se nisam sexao do toga 2 sata i 43 minute, bio sam napaljen pa sam pristao. ma da je malo smanjio cijenu i njega bi. dođemo do njegove kolibe i uđemo unutra. a unutra ljepotica da ti pamet stane..mlado prelijepo ciganče. samo mi se blago nasmiješila i ja sam bio njen. cigo nas ostavi i ode..bilo je opako, mala je znala svoj posao, a ni ja u svom nisam šepao.moram priznati da sam bezobrazno nekoliko puta svršio i da nisam mislio na nju, jer nisam došao da zadovoljim nju, nego sebe.kad sam odlazio primjetio sam da mala čita časopis cosmo..bilo mi je lakše, jer teško mi se kad potrefi ženska koja čita cosmo časopis..nisam baš tip za cosmo djevojke,, I ovo ne pokušavajte kod kuće, dom treba braniti od dušmanina, a njih ćete lako prepoznati, izgledaju kao vrtni patuljci sa dugačkim nosom.

ovako je to bilo, a možda i onako. ili možda opće nije bilo. no to nije predmet ove priče. našao sam si curu i rekla je da bude moja, ali samo ako napravim nešto hrabro i plemenito..pošto ja znam samo budalasto, to sam i uradio. uzmem patike startasice, žute boje broj 45 i otrčim ja do Škotske da uhvatim čudovište iz Loh Nessa..dotrčim do obale i čekam..uskoro izroni blesava glavurda, pa još jedna i još jedna.. hej čudač, viknem ja, dođi da te uhvatim, nemoj pružati otpor, kad me stvor vidio, uplašio se i bjež od mene.
čekaj čudać, ne bum ti nikaj..samo da te nekaj pitam.. neću stati, jako si grdi begam. ako ne staneš budem ti pokazao sliku punice, nadam se da to neću morati uraditi..haha, na to se svi uhvate..stane troglavi smradožder, ja skočim visoko u zrak 16 metara, skok iz mjesta, i opalim mu trostruki šamar. mrcina se složi i sklupča na pod, stisnem ga onako ogromnog i stavim u najlonsku vrećicu. brzo otrčim doma i odensem čudovište u svoju kadu..kad sam došao moja se cura već ljubila sa nekim buzdovanom za kojega je čudovište iz Loh nessa ljepotan. onako razočaran stavim čudača na tavu i reš ga ispečem..kad sam razočaran u ljubavi svejedno mi je kaj jedem. pouka priče je, ne putujte u škotsku da vidite čudovište, svratite do mene da vidite čudovište koje je pojelo čudovište. I ovo ne pokušavajte kod kuće, i ne skrivajte migrante u podrumu. odmah ih upišite u muzičku školu, neka banda pjeva lijepu našu.

nekad sam ovakav...

pahulje bijele, lagano su sjele. sve je bijelo..neka druga djeca trče ulicom i uživaju u bijelini snijega..pogledom ih pratim, moj sin nije među njima..u kući je toplo, a meni oko srca hladno..volio bih da je vani među ovom djecom, volio bih da me gađa grudvama snijega..volio bih da ga vučem saonicama po putu.. možda se razljutim pa na sanjke stavim snjegovića, sinovu kapu i šal.. pa ću da ga vučem po ovoj bjelini i budem sretan, jer vućem svoje dijete i sa njim sam..kada se dovoljno istrčim i promrznem, pitat ću snjegovića na sanjkama da li želi da uđemo u toplu kuću i ugrijemo se..ući ćemo u kuću, znam da će se rastopiti kao i moja mašta o tome da je to moje dijete..eto ipak sam pokušao da budemo zajedno..a snijeg i dalje pada..moj nos je stisnut na prozor, dječji smijeh se razliježe ulicom, samo u meni nešto vrišti nečujno, čudim se da je još uvijek nečujni vrisak, izaći ću van na snijeg i vrištat ću na glas, možda ugledam male tragove stopala u snijegu, možda su to baš njegovi tragovi, koje čuvam u sebi..

a nekad sam ovakav...

vražji snijeg opet pada, ona prokleta dječurlija vani skaču kao divljaci, pizda im materina, kaj nemru doma sjediti kraj peći. i ovaj moj balavac je među njima, tko će mi sad donjeti pive, opet se moram sam dići iz fotelje. još je htio mali blesan da ga ja vućem na saonicama. dobro da mu nisam dao čušku, sve ću ih potjerati da ne galame, treba njih sa nećim zaposliti, uzeti kaiš i dobro ih pofarbati po guzici. djeca trebaju delati, kakva igra..sad ću prebiti i njega kao što sam mu i onu kurvu od mame koja je sad zaključana u kuhinji. poslije ću je izjebati kao prasicu, ima da ubijem boga u njoj. baš je dobro biti pravo muško. hej ti mrcino, jesi skuhala ručak, dođi mi operi noge pozovi malog pogana u kuću.. i daj još gajbu pive donesi.. brzoooo..

a nekad sam samo zamišljen..

nekoć davno, davno, u nekoj zemlji, živjela je kutija šibica sama i napuštena.moglo je to biti otprilike oko 12 sati, osam minuta, 4 sekunde i 56 stotinki.. komaj da je podne. šetala je jadna kutija sama i žalila se nad svojom sudbinom. susrela je svježeg kifla i slanca kako se veselo igraju i grickaju..malo dalje srela je dvije piksle, i one su se zaljubljeno gledale i dirale.svi su se voljeli, samo je ona jadna bila sama i ne voljena..studen je bila velika, i pahulje su se zrakom ganjale i nečujno vriskale u ljubavnom zanosu. ali uskoro je jadna ugledala kako ulicom hoda šibica. odmah joj se dopala i započela je razgovor..ej šibico, jesi i ti sama i napuštena. jesam kutijo šibica, nekako me ne ide u zadnje vrijeme. žgoljava sam i baš bih se sa nekim kresnula, jesi li ti možda za jedan vrući dejt. kutija je pocrvenjela i samo je prošaputala, kresni me, zapali me..i kaj mislite da se nisu kresnuli, frcnula je iskrica (ovdje na iskrici) i nastao je plamen koji se isto tako brzo ugasio. nema veze kaj su istog spola, ta nisu tražili dijete za posvajanje. pouka priče je, kad mjesite digane kolače, obavezno koristite podravkin digo kvasac, a kad netko dolazi k meni, neka zvoni 2 puta, inaće ne otvaram. još ako je neki u uniformi, neka se goni, mrzim uniforme, poštare, vatrogasce, drotove, armiju što ubija ljude, uniforme u školama, medicinske setre i brate mili u tuđini, daj uniformu skini. da mi nebi neki reka, ovo ne pokušavajte kod kuće, jer u kući se peću krafni i pali MESOspust.

kako me iritira kad netko kaže, osjećaj se kao doma, a kad ti to uradiš onda pizde. bio sam kod cure prvi i zadnji put. veli mi njena stara, ajde se dečko osjećaj kao kod kuće i ne srami se. ok. velim ja, to mi paše..prvo sam digao nogu i prdnuo, sjednem na fotelju, uzmem daljinski, zavitlam sa cipelima u svaki kut, smrdljive noge sa još smrdljivijim čarapama stavim na stakleni stolić sa bijelom čipkom, koja se uskoro skupila u smeđe naborano sranje, dobro se podrignem i isprdim.. ruka u nos i počnem raditi kuglice i bacati po podu, uzmem kokice i štapiće i zvjerski počnem papati da mi je sve curilo na pod. ovi me u čudu gledaju, a ja im mahnem, halo,ima koga doma, kaj me gledate, donesite mi jednu pivu. a ti stara makni se od tv-a, jel ti tata staklar.? staroj od cure se kosa nakostrešila, ne kužim zakaj..kad je stara zakričala, marš svinjo doma,dok te nisam upucala..ja sam se pokupio i samo sam im rekao, jeba vas ja mutave, kaj se vi lako raspizdite. nikad vam više ne budem došao.. i bi tako..a sve je tako dobro počelo, i onda iznenada polude babe. ma bolje je tako, takva bi i kćer postala, jebeš bolesnike.. odoh ja okolo zapišavat svoj teren, vrijeme je parenja, ženke se tjeraju, moram osigurati opstanak svoje vrste, treba mi mladunčad, bilo bi šteta da se ugasi ovako nešto kao ja, priznajte da je tako. tko bi volio sise sa tolikim žarom, nemam dostojnog nasljedNIka.

svake godine na 31 veljače u mojem malom selu, osmi dan u tjednu, održava se seoska olimpijada..pobjednik olimpijade je faca, direktor svemira, može bariti žensku koju želi, on je car i može imati sve što poželi. tada svi tukci u selu požele biti najbolji od najboljih, svi drkaroši koji su tokom cijele godine natezali kožicu, nadaju se umočiti u najbolje djeve u selu..olimpijada se zove preskakanje potoka, sa zadrškom na leđima..ali pošto u našem selu nemamo potok, mi ga jednostavno nacrtamo na travi. kako nemamo ni travu koristimo zeleni tepison. širina potoka je 19 m.20 cm. i do sada ga nitko nije uspio preskočiti. zbog toga je žiri sastavljen od mjesnih domaćica odlučio da se kandidatima olakša posao i smanjili su potok na 18 m.93 cm. i kao nagradu dodali punu tepsiju štrukla sa sirom, pincetu za čupanje obrva, komplet romana Komandant Mark i Blek stena, mušku sjekiru za ljevoruke, poluautomatsku, sama se spušta, samo trebaš dizati. točno u 13 h. i 97 minuta, svi kandidati, zbegecani i u pratnji roditelja pojavili su se na startu. najstariji je bio deda Milovan sa 98 g. a najmlađi takođe deda Mikulaj sa 78 g. dozvoljeni zalet je bio najmanje 14 km. kad bi kandidat dotrčao do potoka, od iznemoglosti samo bi se strovalio u potok. pošto je potok lažan, nije ih trebalo vaditi iz potoka i pustilo ih se neka se brčkaju i dave.poslije je to prešlo u smijeh i sve opšte drpanje. onda smo se svi utovarili na jedan šleper i traktor sa prikolicom, te zapjevali od pink floyd, shine one you crazy diamond. tko zadnji do pika žmuri...i neka se javi tko mi polomio najdraže ravnalo, ili ću ga šestarom piknuti u oko.. ja odoh namakati hemoroide u toplu vodu, krajičkom oka vas gledam, a drugim krajičkom ne. jel to problem.? u vidokrug mi je ušla Lidija Bačić, odjebite, niste zanimljivi.

juće sam uradio nekoliko dobrih djela.spavao sam doma cijeli dan, s obzirom koliko bih gluposti uradio za to vrijeme da sam bio budan, to je kao da sam uradio hrpu dobrih stvari.. kako se uvijek kaže, netko odozgo sve to vidi, tako je i ovo vidio portir na drugom katu i zapisao u svoju bilježnicu utisaka. mama od Frenkija autolimara je isto to primjetila, samo ona nije bila upisana u knjigu utisaka, tako da se to ne računa. i susjed Dobrinić, koji je išao ženi po uloške je to vidio..ali on uvijek šuti, tako da je i ovo odšutio..ja sam se pridigao i počeo brojati prazne gajbe piva..tad me uhvatila jedna misao..druga je pokušala, ali drugi je uvijek drugi i puši kurac..jesam li ja lud ljudi..šta ako sam stvarno blesav i nisam normalan, ima li mi spasa, idu li takvi kao ja u raj..plače li tko za takvima na sprovodu, dolazi li itko takvima na sprovod. pa koji kurac sve ovo meni treba. a imam dobar posao, plaću, kuću, uzgajam hrpu puževa i glisti. jedino me smeta što sam još djevac..ali vjerujte mi kad vam slijedeći put ispričam ovu priču, napisat ću da nisam djevac, tek toliko da se malo pohvalim, a nema šanse da nekoga povalim. najrađe bih vam ovo osobno svakom ispričao, imam lijep i ugodan glas, i ja volim slušat sebe kako pričam..sve bi to ljepše zvučalo iz mojih usta, nego ovo kad vam tipkam sa dva prsta..i ako čujete kakav trač o meni, da sam bedak, lopina i lažljivac, ne vjerujte..ljudi su zli i zlobni..još će neki reč da volim sise, a to je notorna laž. tko laže. taj i krade, tko krade, ubija, tko ubija, ide u rešt, tko ide u rešt, bježi iz njega, tko bježi iz zatvora, taj dobi zatvor u guzici i posere se u gače.

susreo sam brkatu ciganku.imala je takve brkove da su joj i usta bila zarasla u brkove. jel dečko,oš da ti gatam.sve ću da ti kažem. a jel ti oš da ja tebe karam pitam ja nju. možeš, samo da mi nešto daš. dam ti kurac i to ti je dosta, brkata spodobo..ali tijelo je imala kao Angelina, uhhh, i još jedan arrghh.ajde dođi u moj šator, ćeš da me jebeš za malo novaca. pošto nisam kurcu gazda,nagovorila ona mene. auu, što joj je obrasla maca,ne vidiš gdje je ulaz, samo po vonju sam osjetio gdje ga trebam turiti. hoblam ja to neko vrijeme,pa moglo je to trajati nekih 2 sata i još jedan sat. kad sam ja izvadio svoju alatku, to su poskakali plikovi, svrabež, crvenilo..briznem ja uplač i zovem mamu..a ciganka me utješi, sve bude uredu kad ti ga odrežu..i bi tako. odoh ja doktoru,odrežu oni njega i sad mi je sasvim ok. još i sad se smijem blesavoj ciganki, kako sam otišao, a nisam joj platio..mogao bih i ja u poduzetnike, to je pravi american dream

tog čarobnog jutra naveće, sjedili smo ja i moj netko gore u oblacima. imala je mio glas, kao najljepša pjesma. i tada mi je rekla da me voli..bio sam iznenađen, zatećen i dolje ukrućen. zasmetalo me što mi je to rekla malim slovima, bez škotskog naglaska i što mi to nije rekla prije 2 g. i jedan dan, mada se nismo poznavali, ali red je red. mnogo sam uložio u našu vezu, više nego na kladionicu. zagrlio sam je hladnim rukama, tople nisam ponio sa sobom. želio sam da ova noć bude samo naša, to je čula porezna i odmah mi poslala uplatnicu. a ja sam uzeo GAN i sve ljude potjerao na istoćnu stranu gdje je još dan.. i morali su se stalno kretati brzinom zemljine vrtnje prema istoku da im uvijek bude dan. zaprijetio da se svi drže reda, što su i uradili, pristojan neki svijet. kad je noć bila samo naša, kad smo bili sami, posvađali smo se zbog toga što sam ja golubove gađao kamenom, a ona je htjela da to radimo bombama paštetama ili krmačom. odalamio sam joj čušku i otjerao k mami, zagrlio bocu i snažno zapjevao obladi, oblada. zaspao sam i pjevao ja, pjevao i upišao se u gaće..hihihi, kaj to nije štos..

sjedim ja tako duboko zamišljen ili plitko, ma svejedno važno da sjedim. na stolu kraj mene se jebu dvije muhe..malo mi bilo krivo što to nisam odmah primjetio, volio bih vidjeti njihovu predigru, i kako polako skidaju svoje gaćice. gledam i mislim si sad, jesam li ja voajer ili nisam.. kad ono sa radija baš govore, da ako gledaš muhe kako se sexaju da nisi voajer.. baš volim te seoske radio stanice. odmah mi laknulo. uzeo sam pneumatsku bušilicu koju uvijek držim kraj stola i izbušio 17340 rupa u zidu. kad pogledam, učini mi se da su to malene rupe pa uzmem borer fi 18 što me asocira na mog pitona. ponovim postupak i tek sad sam bio zadovoljan..baš u to vrijeme i muhe su svršile, legle jedna kraj druge, maze se i tepaju si.. uzmem čekić od 10 kg koji uvijek nosim uz sebe i odalamim muhe. gdi ćete se jebavati javno i preda mnom. da ste samo drkale kao ja, ostavio bih vas na životu, ovako ste na čekiću. uto me zazove majćica, neka operem rukice i dođžem na kašicu naraslicu..krenuh ja kad baš u taj čas u naše selo stigao asfalt.. nisam nikad vidio asfalt i otišao sam se čuditi tom čudu. ljudi, jeste ikad vidjeli asfalt, ma čudo neviđeno. sjatili se političari i ostali kmetovi, svi veseli, nema više blata, mama, tata, pas i kravata. dok se Plenki spremao da prereže vrpcu, asfalt je podigo suknju i pobjego daleko u tudžinu, u pizdu materinu, svi su počeli negodovat i rečali su izbornoj gamadi, nebumo za vas glasali, ovi su si odmah porezali žile, popadali na asfalt koji se vratio i kazao, ZNA SE; NE ZNA SE..normalno da sam zakasnio na kašicu i da sam dobio od majke šibom po turu, i obećao da više neću glasat za ADEZ-e, biti zao, opak, pokvaren, podao,bestidan, neposlušan,otkačen, pohotan, prevarant, i da ću se kloniti iskrice..ali eto, i nisam baš neki karakter. Brkič, Kovač, Štir, Penava, to majka više ne rađa, i ne smije joj se dozvoliti da to opet rađa. zna se, majke, nemojte više.

zaglavio sam u labirintu misli..prvo sam mislio da sam Đorđi BUŠ. onda sam mislio da sam car Julije Cezar. onda sam opet magarac bio, jer se nisam skrio..no obuzela me neka druga misao ili možda treća, no to sad nije važno, bitno da imam velikoga...kaže mi frend da mu se svidžđa vlastita sestra i da jel to ok. ako je posexa..iskreno ja bih je isto, mnogo je dobra.. kažem ja njemu neka je posexa, da je veći incest pojebati vlastitu ženu nakon par godina braka nego to..osim toga, ako svi vjeruju u bibliju, ljudi su se razmnožili tako što su se Eva i Adam jebavali i njihova djeca među sobom..svi smo mi nastali iz inCESTA, ako je to tako, a jeste, crkva treba tražiti od vjernika da se jebavaju međusobno...njemu se to moje objašnjenje činilo ok. i prasnuo je seku..seki se opet to svidlo i evo se praše svaki dan, i tako dan za danom, a ja jedem drugi sladoled za redom od banane i vanilije i još ću.. ovo ne pokušavajte kod kuće, ako imate seku prvo je pitajte dali to ona želi, ako ne želi, ma ipak želi, žene uvik kažu ne, kad misle da. tko bi razumio žene, ni one same se ne razumiju, ali opet one imaju sise. dali je to vrijedno truda oko njih.?

ja sam ludak..imam lude ideje i zamisli.. kaj meni sve ne padne na pamet..pardon glavu, kad pameti nemam..juće sam onako iz dosade htio preseliti oko iz jedne žabe svojoj maloj maci..iskopam ja žabi oko i sad krenem da ga stavim maci, kad mi oko padne i izgubi se.tražio sam ga jedno vrijeme i odustao..odem do žabe i izvadim joj i drugo oko. opet krenem i kako je oko sklisko opet mi padne i nekud se zagubi..žaba skviči ili krekeče, ne znam kako se zove glasanje žabe kad cvili. nisam to više mogao slušati, naguram joj u rupe od očiju ižvakanu žvaku, šutnem žabu u dvorište da to više ne slušam..a šutnuo sam je susjedu u dvorište, neka se jebe sa čoravom žabom..ljubomoran sam na njega. njegov pas ima veću i ljepšu kućicu nego ja..jede bolje od mene, čišći je od mene..već sam razmišljao da pustim dlake, uši i rep i odglumim mu psa, a njegovog psa skuham i pojedem..ima i ženu lijepu ko slika, djecu, lijepu kuću, kabrio limenog ljubimca. mrzim uspješne i sretne ljude.. idem mu iskopati oko škaricama, i staviti jadnoj žabi.. možda me to malo smiri.. a mogao bih mu i kuću užgat, ženu pojebat, djecu prodat, skuhat psa..samo da nisam tako lijen..ipak idem iskopati gliste, tući ih čekičem od 5 kg i zabijat čavle (eksere) u njih. udruge za zaštitu životinja me mogu jebat, treba mučit sve kaj je manje od mene i ne može mi uzvratiti.. Ma šalim se, ovo ne pokušavajte kod kuće. rađe bih dao Bandiću šamar, nego na pakostio životinjama. kako se piše na pakostiti, sa razmakom ili bez.? moram to saznati, eto sad baš moram to znati. brzo neka mi neki odgovori ili ću mučiti ljude.

šetam ja tako sa velikim kišobranom od coca cole, a promjer mu je mogao biti 3x3, metara. tirkizno zelene boje, ofarban u žuto,a prevladava plavo.. volim da me se zamijeti..kiša lije, vjetar puše, sunce miluje dan, tamo negdje u đungli majmun jede svoj drek, a mama mu iz krzna vadi kukce i ždere. putem sretoh curetak bez kišobrana, ponudih joj neka se poveze ispod moga..stisne se malena uz mene, a meni se odmah digne.. da je ne silujem, brzo započnem neki razgovor o nogometu, da ne mislim na njene jedre sise i mlađahni pićić..i tako mi počeli kako je Ćiro peder, Mamić je peder, Sanader je peder, Ciganović isto, i posvađali se oko Slaven Belupa..njoj se igra Slaven Belupa ne sviđa..kad sam joj odvalio trisku, ruka mi je utrnula.počeo sam skakati po njoj, pjena mi došla na usta, a bome i njoj..i kad je shvatila da Slaven igra dobar nogomet, opet smo si bili dobri. zagrlili smo se i zagugutali, sex nam je bio fenomenalan.. upravo mi sad mama kaže da se to nije desilo, da sam u to vrijeme bio na dodatnoj nastavi, i da sam ja jedan ok.dečko. ni lošiji ni bolji od ostalih.. to me toliko razveselilo da sam odmah napisao blog, i to onako preko reda, ispred svih i sa lijevom rukom.. inaće nisam vam rekao da sam dobio nagradu za najboljeg slušatelja radija, najboljeg gledatelja tv-a, i za najbolju publiku na koncertima..uočili su da sam u svemu tome najbolji. još moram biti najbolja publika na nogometnim utakmicama, možda me nagrade s nekim kurcem više.. i jedno pitanje za ZagrebčaNE, jel vas nije sram, da vas 20 godina vodi, mulja i krade primitivna lopina.???
brrr, meni ne ugodno, ali ja sam sa sela i volim sise.