hodam kroz zidove

tog jutra 32.02.1493 godine. u 23 h. i 76 minuta, probudila me najdraža majka lupivši me kuhačom po grbi. bilo nas je u maloj kućici 17 -oro blizanaca, svi nalik jedan na drugoga kao jaje jajetu, samo sam ja izgledao kao jaje. danas je bio na mene red da idem u školu..pošto nas nitko nije razlikovao osim kokoši, svaki je dan jedan išao u školu i ako je htio ispričao je ostalima šta je bilo u školi, ako nije htio, onda je pecao ribe na obližnjem brežuljku. podgrijavši si jelo shvatio sam da nam je mama lagala da ne postoje topla jela..stavio sam joj jedan minus u bilježnicu gdje se bilježe minusi roditeljima.. obukao sam peraje na noge, stavio masku za ronjat na glavu sa dihalicom i veselo zviždeći nešto od Bacha pojurio u školu..putem sam sreo bandu klauna koji su se tu zatekli nekoliko stoljeća prije reda i uznevereno su blejali i tražili spas..ja sam otrčao na jednoj nozi dalje i naletio na neku debelu babu, koja me zarobila u svoju putanju svojom silom težom i trebalo mi je 2 h. i još 2 h. da se izbacim iz njene orbite. na klupi kraj škole sam sreo plavušu koja mi je pokazivala kako ima tri sise. u meni se rodila želja, da ona meni nešto rodi, pa sam je pozvao u obližnje grmlje..rekla je da ide samo ako je odvezem u Mađarsku u shoping..ok. može kažem ja, ali danas Mađarska radi samo do 21 h. pa ćemo jedan drugi dan..plavuša ko plavuša, nasjela na tu foru i na moju karu..jebate kako mi se dalje ne da izmišljati, ja ću tu stat..STOP... STOP, da li to znači 100 slova p (sto P) ili baš stop, ima neki da zna. ja baš gledam tursku sapunicu i ono svršavam.. turske, meksičke i hrvatske sapunice su nešto za čime bih si odmah odrezao ruke. obožavam ih, tko to ne voli, neka posjeti stričeka doktora.

mislio sam napisati nekaj lijepoga i tužnoga, na današnji dan.. ali nisam, ne želim da netko plače..mrzim cendranje i suze, a da napišem nešto veselo i smiješno, može netko umrit od smija..zato sam samo sjeo na jedan od najboljih čovjekovih izuma, Fotelju.. zauzeo sam mislilačku facu, i zagledao se u jednu točku na zidu..to sam već jednom radio, imam iskustva u tom.. gledam ja točku, gleda ona mene..šuti ona, šutim ja..malo mi bilo ne ugodno, taman krenem da se zacrvenim, kad odjednom progovori ona. šta je Habi, šta me milo glediš..jel me ljubiš.. ma ljubim te budalo moja mala, ali sam stidan. oš da te zagrlim..zagrlismo se tako točka i ja, jedan topli zagrljaj, a mogla je temperatura biti oko 99 %, jako blizu vrelišta, a opet daleko od Požarevca..isplakasmo se od sreće, obećasmo si vjećnu ljubaF i nešto kranjskih kobasa, a možda i ljetovanje za dvije osobe, tamo negdje gdje putuju zaljubljeni. tko zna možda bi se još i podrpali, da se nije javila jedna druga točka sa zida..dobro priznajem, i u nju sam se znao zagledat, al neću to priznat ovoj točki.. tko nije vidio ljubomorne točke, taj nije vidio ništa..poželih pobjeći od tog ljubavnog trokuta, ali tad me ponjela muzika i zaplesao sam ples Bantu crnaca..i nikako smirit noge, evo i sad cupkam na mjestu, a u glavi ratnički bubanj., ne bubanj iz veš mašine, to će biti izumljeno tek za dva stoljeća. .jel i za njega treba Calgonit..koje su to priče za naivne..teška voda..hihi.. teške su boje, a ne voda.

sjedim u kutu sobe..u sobi samo ja i tišina..tišino, želiš li pričat sa mnom, upitah je.. može, ali samo tiho, kaže ona. i molim te navuci zastore, smeta mi svjetlo..volim mrak..vidim ja da imamo dosta zajedničkog, zagrijah se ja za nju..i jel ti mrak uzvraća ljubav tišino . voli li i on tebe..? voli me habi, ali starci nisu za našu vezu, nema tu budućnosti. pa ja znam gdje ima budućnosti, oš sa mnom tamo..ima u Konzumu obiteljsko pakovanje budućnosti, uzmeš dvije, platiš četri,.. hvala ti, ali rađe ne bih..tužna sam, zar ne vidiš kako sam blijeda..vidim tišino, ja bih ti vratio boju u obraze..možda je još rano, ranjena si i lak plijen. ali s vremenom tko zna..joj habi, nemoj vrijeme mješati u ovo, nisam za vezu u troje. nisam spremna nikog voljeti. pa ti si samo propalica u uniformi besposličara. poručnik beznadežnih, možda nas jednom točak sudbine spoji, ali za točkove se ne hvata tišina, probaj s nekom drugom.. i tuga mi se nešto nabacuje, možda se zagledam u nju..ona mi je onako bliska, naočita i što je važno u boji je.. opet ta tuga, već mi se više puta ispriječila na putu..sad mi opet mrsi planove..vidim da gubim bitku, odlučih se, silovat ću tišinu, i tko zna kako bi to završilo, da netko nije bacio bombu u sobu..nestade tišine, nestade i mene, voljeli se nismo, a umrli smo skupa..o tišino, sada smo zajedno..što nam nije bilo suđeno za života, to nam je sad.. ležimo tišina i ja, i mrak je s nama..možda nam uspije u troje.. (napominjem da mi je riječ točak opet smiješna.) legenda kaže da je to kotač, (vremena, sudbine,) a vremena više nema, sudbina nam je svima crna, a svi bi htijeli bijelu sudbinu, a nitko da bi to platio. neću ni ja, nisam bedak, ako sam idiot. baš me danas svrbe jaja, mošnje, možda da se operem, ali tako rigorozno neću postupiti. još ne.

Ljudovi, slobodno vam ja nekaj rečem..ovi krugovi u žitu su bedastoća..meni je ovo leto, baš kad je pšenica bila zrela, na moje dvije rali netko napravio krugove u žitu. odmah su se skupili susjedi i počeli filozofirati..to su svemirci, pa to su vražja posla, pa tebi je netko u familiji bio vještac..srali svi onako po malo, a meni pšenica zgažena.. majku mu jebem, tko god da je to uradio, budem ga ja noćas sačekao..i sakrijem se ja naveće i čekam..čekam, dosadno mi je, nigdje nikoga..a meni se puca po nekome. ma budem još malo pričekao, ako ne bude nikoga, upucat ću sam sebe u nogu..moram pucati, baš moram..od dosade počnem drkati, jednom, pa još jednom i opet nekoliko puta jednom..onda promjenim ruku, sa lijevom mi to ide sporije i lošije..lijepo je drkati, samo malo je teško u mraku..ne palim se na mrak..umorila se ruka, umorio se ja na čekanju..počnem igrati u sebi, selo država i grad na jedno slovo..odigram tako na sva slova. tamo negdje pred jutro, evo čujem ja bandu kako viče..gazi Jožekovu pšenicu, sve pogazi..nek misli da su to svemirci..tko jebe gada..bio je to Kuzma, seoski bedak sa svojim bedastim pajdašima..dovezli se sa njegovim cabrio Fičekom i kruže pod ručnom po mojoj pšenici..ma dal bi ja njima sve, da su tražili, ali po pšenici mi tak krugove delati, to im nisam dao..zamračilo mi se i sve sam ih popucao iz duplenjke..ne bu mene niko jebal..zapalim pšenicu i te mrtve bedake..sad nek vele da su došli vanzemaljci i užgali njih sa mojom pšenicom.. mene su našli jebati, majku im njihovu..mene Jožeka..ne bu mene niko jebal, te me nebu jebal. posli sam saznao da su oni bili samo plaćenici, da iza toga stoji Bandić Milan i Grašo Petar. s njima ću se kasnije obračunati, sad imam proljev.

kupil si budem vojsku..to sam odlućio.. vojsku snagatora, bjesnih pasa, krvnika, opakih krezubih momaka, tetovirane buldoge sa savijenim nosevima, i jakom šijom. najavit ću rat svima. americi, rusiji, osetiji, gruziji, SLOVENIJI, obali bjelokosti, bocvani, mongoliji, gvineji bisao, vatikanu, nemcima, Al kaidi, Bin Ladenu, torcidi, BBB, zgazit ću i pokorit sve..bit ću car careva..bit ću povijest, sadašnjost i budućnost..gospodar smrti i žiFota..imat ću harem, eh da barem..šepurit ću se kao paun, nakitit ordenima, epoletama, zvjezdicama, poštanskim markicama..baš kao Francek Tudjman. bit ću heroj ulice, grada, države, planete, svemira..rezat ću glave, pilit noge, čupat nokte, vadit oči, zabranit abortus, sidu, kihanje, gonoreju, zanoktice, gripu, prdež, glupost, debljinu, male sise, život duži od 40 g. prodaju Dorina čokolade. nitko neće smjet imati većega od mene, u obratnom ga režem..snimat ću glazbu koju svi moraju Falit.. ljepota će se mjeriti mojim likom..nitko neće smjeti biti ljepši, ako želi biti živ..maximum ljepote je 10 habija, rezervirano samo za mene, a za ostale 2-3 habija..i još se budem nećeg sjetio, nešto po ćemu će me pamtiti..samo sad moram napisati zadaću i mami donjeti krumpir iz podruma..ako me pusti van, toliko sam ružan da ne smijem po danu van..uradit ću sve ovo i vratit se u krevet da ne primjeti..jedino mi ona može pomutiti plaNOVE..eh te mame..ali za 2 g. kad napunim 48 g, pobjeći ću i ja od kuće..

juće sa prvim znacima sumraka, došla je tama do mene i zamolila me za ples. baš je bila slatka, onako skromna, kao stidljiva ljubićica, prpošna i sa povećim dekolteom..pošto mi je bilo dosadno, pristao sam i krenuo s njom na ples..obukao sam tužno odijelo, u njemu najbolje plešem. putem smo sreli moju sjenu i sjenu od moje bivše..oni su još uvijek skupa..i oni su išli na ples. kad smo došli, tamo je već bila gužva. došlo je podne sa partnericom rosom, čarobno jutro sa partnerom selektorom, gospođica opojni miris je bila sa smradom, smješna kombinacija, ali nisam se smijao u društvu, samo onako malo u sebi..svi smo zastali kad se pojavila hladnoća, bila je prekrasna u pratnji težine..i tad se spotakla i pala, opet su se svi smijali, samo ja ne..uradio sam to u sebi..tada je brkati dupin zasvirao frulicu, uz pratnju morskog psa koji je svirao kurcu.. noge su same krenule, mi smo stajali po strani i gledali noge kako same plešu..kad je ples završio, noge su otišle na piće, a mi smo i dalje čekali da se vrate. u pauzi je na pozornicu došao duh i recitirao kuran. mnogo je velik taj kuran, ali naučio sam ga odmah na pamet..kad je zabava dostgla svoj vrhunac, ja sam se popeo na njega, s vrhunca je bolji pogled. i stvarno bi tako. odjednom kroz prozor uđe snažan vjetar, imao je strašne tetovirane mišiće. mene je oblio hladan znoj, prosvjedovao sam i zatražio topli znoj.. uskoro mi sisata konobarica donjela narućeno, uhvatio sam je za sise i pobjegao ne plativši narućeno..sad me mući savjest, budem ju tužio mislim savjest, kaj ona mene ima mučiti..ispikat ću je križnim šarafcigerom.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, jer težak je život bez sisa.

javio sam se i ja na razmjenu studenata.. išao sam na južni pol, u obitelj pingvina. pingvin, nazovimo ga Eustahije, je išao k mojima..izabrao sam južni pol, jer mi se to činilo onako toplo, ipak je to jug..došo ja tamo i smrzo se ko pička.. nikad nisam pomislio da ću poželjet ići na sjever, da se ugrijem..tek tada sam shvatio, da nije jug jug, i sjever sjever, forever..a hrana im je ubi bože, svaki dan tuljan, na 1000 načina..dopizdilo men to i krenem pješke doma. kad iznenada iz neba padne kraj mene Elvis Prisli na guzicu.. ja zbunjoza totalka..kaj deleš tu pitam ga..uhhh, buba me viče on, jako sam se nagnuo i opal sam dole s oblaka..opalim mu čvoku, šutnem u guzicu i zaprijetim nek me više ne plaši. zasučem nogavice, pregazim tihi ocean, pa atlantski ocean, sredozemno more, plavi jadran i dođem doma.. a kada tamo, imam šta za vidit.. pingvin mi oženio sestru, jeo je iz mog tanjura, pio iz moje šalice, piškio u moju kahlicu, nacrtao mi brkove na mojim slikama i spavao u mojem krevetiću. ljut i bijesan kažem sestri, Seko, od danas si udovica, traži drugoga, i bi tako. to sve je sa strane gledao susjed i susjeda, s tim da susjeda nije gledala sa strane, več sa balkona. pokažem im bosanski grb i kurac i rečam, gledajte svoja posla, gamad jedna besposlena, imate preko 90 godina i još se ne date u pemziju, uživate na državnim jaslama. sad budem i vas lišio života, i bi tako. kad mi je već tako krenulo, teško je stat, jedno umorstvo vodi ka drugome, i tako sve do krvoprolića, u svoju odbranu bi htio reći, da se to sve dešavalo u Utorak, inače druge dane sam pitom kao janje, ali Utorak mi je težak dan, još od kad ga je opjevao(cvilio) Grašo Petar. slijedeći Utorak ću prespavati, a Grašu Petra prijaviti policiji.

pričao mi je moj dida, kako je on bio pribijač kao mlad, pribijao je zle ljudove na križ. baš mi je to lipo opisao, dobio sam želju da i ja to radim. šteta da nema toga u strukovnim školama, izabrao bih taj smjer. ovako sam upijao njegove riječi i sad tražim nekoga da na njemu primjenim praktični dio..volio bih da sam se rodio u plodno doba križeva, tada su ti majstori imali pune ruke posla i bili su imućnija srednja klasa u društvu..i veoma cjenjena, nešto kao danas manageri na iskrici..onaj što je Isusa pribio na križ je bio faca, nešto kao Jelena Rozga, koliko je danas lopova, nestalo bi drvenih križeva i morao bih preć na plastićne sa plastičnim ekserima. sad bi kinezi napravili biznis, sa svojom bofl robom. nekad se manje kralo, a više pribijalo..paradox. prije su se škrte fufete pribijale na križ i onda se popneš sa lojtrom i siluješ je na križu, onako sa lojtrice..i tako svako malo, pa po lojtrici dol, pa po lojtrici gor..nekoliko dana garantiranog sexa je bilo..bilo je stričeka koji su to radili i mnogo kasnije, kad je droljica bila ladna..možda je to malo nastrano, ali tko sam ja da im sudim..100 ljudi, 100 čudi, 100 žena, 200 sisa..a bilo je nekih koji su pribijali ljude sa glavom prema križu, tako da su mogli doć do guzice. ti su malo češće skakali po lojtrici i imali veći osmjeh oko glave. e stara dobra vremena, nigdar više tako..dođe mi da zaplačem..kme, kme, kmeeee.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, nije lijepo razapinjati svoje ukućane, ma šta mislili o njima.

zašto ljudovi odlaze od kuće..evo moj primjer.. kažem ja ukućanima da idem do trgovine, i odmah se svi jave sa svojim željama. malena kćer od 2 g. viće, tata kupi mi cigaje, ona puši samo bez filtera, sama mota cigare. sin od 4 g. viče. tata kupi mi kokain, hocu cocain, hocu cocain. a ne mogu mu odoliti, kad si djete ušmrka, odmah svi bolje spavamo i imamo mira. sin od 6 g. opet traži patrone za sačmaru, voli pucat na male mace i peseke.. troši metke kao John Wayne. deda iz Wc-a brunda, kupi mi časopis za odrasle, želim masturbirati, baka traži nek kupim kurtone, ima ljubavnika od 14 godina, tata želi da mu kupim lijek u apoteci protiv sifilisa i gonoreje, mama želi tampone i pincetu za brkove, sestra traži neka poručim makrou, da ju danas peće pica i ne bude radila, žena od brata opet želi da odnesem stare kolaće i turpiju bratu u zatvor..i sad vi kažite, kako da ja to sve popamtim..pa moral bi imati glavu ka kotač od Fapa..steral sam ih sve u kurac, išetao sam van i izgubio se u ne poznatom pravcu, poznati pravac je bio zauzet. nikada više nisu čuli za mene, ja za njih jesam. volim čitati crnu kroniku. i ovo ne pokušavajte kod kuće, femili zna ponekad biti teška.

bilo je to u davno doba, jako davno, davno..sjećam se kao danas, a prisjetio sam se juće.. jahao sam sa Anom četri gana i gledao je tamo gdje su joj trebale biti sise..ona je to primjetila i samo ljutito pogladila brkove, Le mustač.. onda je mog vranca fatala za dugi kurac i nešto ne suvislo pričala sa pjenom na ustima. odjednom nas opkoliše indijanci namazani ratničkim bojama, a uskoro njih opkole dugi noževi, najavljeni konjičkom trubom. potom je i konjicu opkolila magla, a maglu noć. a onda je sve nas opkolio Neven Ciganović, sam samcat. moj vranac je uživao u dodirima Ane 4 gana i nedugo zatim je svršio..nas je to sve nasmijalo i odlućismo kartat belu.. tko izgubi, jebe Anu.. i konjica je izgubila.. ja i indijanci brzo odjurimo, dok konjica ne shvati da smo varali..za nama su letjele karte iz rukava, ali to je normalna pojava..jebeš stanovnika prerije bez asa u rukavu..poslije su uz logorsku vatru kolale priče, kako smo ja i indijanci pizde i da smo ostavili konjicu na cijedilu, same sa Anom 4 gana. to me jako uvrijedilo, ja nikad nisam bio pizda..za indijance ne bih stavio ruku u vatru, a ne bih ni za sebe..još davno sam se naučio da je vatra pec, pec i da buba..evo, nisam vam rekaol ništa kaj već ne znate, povjest je sve zabilježila..pitajte nju, ako meni ne vjerujete..a priča o Kalamiti Jane, po Vuku Đejn, to je druga priča i to ne možete pročitati ovdje..možda jednom kad sredim dojmove, ali prvo moram srediti šupu, još je uvik sve svježe, i boli..pička joj materina i kurbi.

ima jedna emisija na HTV zove se normalan život..ne gledam je često, čak šta više rijetko..zatvaram oči kao i drugi od toga..što ne vidim, ne postoji. ne volim je gledat, jer me ganu sudbine tih malih bića..dobijem volju da im pomognem, a bespomoćan sam kao i drugi....teško je vidjeti taj pogled, kad vidiš da je dijete puno života, a zarobljeno je u tom hendikepiranom tijelu.. koja je to briga i patnja roditelja. nekad si pogledajte takve emisije..tek tada ćete shvatiti da svi ovdje nešto serendamo i laprdamo, a sretni smo što smo zdravi, što su nam djeca zdrava..sreća je prokleta stvar..nisi svjestan da si sretan dok je ne izgubiš. izvini bože, ali ne vjerujem da postojiš..rekao bi neki svećenik..bog nas stavlja na kušnju..nek sebe stavi na takvu kušnju..ako i postoji bog, to je onda neki narcisoidan lik. tko bi normalan volio da mu se stalno moliš i klanjaš..jel svršava on na to. šta ima od toga. ne bi li dobra djela više koristila od toga. da je to neki car na zemlji, svi bi rekli da je bolestan i lud....treba biti čovjek i činiti dobro, dobrota, to je bog..jednom je jedan mudrac rekao nešto, ali ne sjećam se što. nisam bio prisutam kad je to rekao..no ne vjerujem da je bilo mudro, jer mudraci laprdaju i sve su, samo ne mudraci..natežu pimpek u samoći i onda ponekad nešto kažu, što bi kao trebalo biti mudro..a mudro je kurac moj..da je mudar ne bi drkao u samoći nego bi jeba okolo i živio. potrate život na samoću i sjedenje..lijene budaletine su to..mudar čovijek radi i stvara, a oni stvaraju gluposti. ...ako sad podvućem crtu, onda se ni meni više ne da srat..a sad adio, a sad adio, i tko zna gdje i tko zna kad..evo crte.___________________________________.....baš su mi lijepo ispale ove točkice na kraju..i ovo ne pokušavajte kod kuće, jel netko zna, koliko zrna ima krunica.?

i kada sam je našao ona nije bila ona, ona je tu, ali to nije ona ,ona samo sliči na nju, ona je umrla u njoj i sada kraj nje, ja tražim nju,......

I tako sjedim ja u sobi sa tužnim klaunom Augustom i igramo anjc za grah. njemu oči pune suza, ništa ne vidi, a ja varam ko veliki. jako volem grah sa rebricama.. uto netko zazvoni na vrata.. ja na vrata, a kad tamo smrt sa kosom.. čuj Joža, danas ideš sa mnom, imamo dejt.. jel to ok. ma kaj bi bilo ok. idem vražju mater, napuši se ti kurca smrti, ako baš nekoga trebaš, evo ti onog cvilidretu klauna, pa si ga nosi. Joža, nemoj se tako bahatiti, sa mnom nitko tako ne razgovara. mene se svi boje.. a meni puno ne treba da popizdim, otrčim u kujnu, izvadim nož iz lubenice i rasparam smrt po dužini.. evo ti, evo ti, 194 uboda po dužini i 2 po širini. rikni nesrećo..složi se smrt doli i hropće..skačem ja po njoj da joj olakšam muke, a mogao sam skakati po njoj nekih 2 mjeseca, tek se onda smirila. e što je to bio sprovod. svi su došli, živi i neživi, osim mlinarevog sina, on je drugi dan donio ispričnicu..ima ta smrt rodbine kao u prići..sviralo se, pjevalo i plesalo. bilo je plesova od rumbe, mambe, sambe, čača ča, bolero, tvista, rocken rolla, valcera, polke i laganog koraka. na kraju smo svi skandirali..ošla smrt u pičku materinu, nema ljudi da se brinu, Joža nas je spasio, smrti život je ugasio.. Joža je velik, Joža je naš, zauvijek baš.. a kaj da vam velim, ja sam cval ko drek na kiši od ponosa. nema više smrti, nemoj da neki umre sad, da mi sve nije uzalud. kme, kme, i ovo me podsjeća na nju.

još jedan ponedjeljak..mrzim ga..pomislih, zašto da se ja danas ne počastim Petkom i budem happy..obiđem sve agencije za vrijeme u gradu, u nadi da ću negdje moć iznajmit Petak. ali nigdje ga nisam našao, već su sve iznajmili.. a baš bih sad onako navukao Petak na sebe, da mi stoji kao saliven. bem mu mater i mojem pehu. iz obijesti se prijavim u legiju stranaca, odem daleko u tuđinu, daleko u pizdu materinu, u Honduras. da pucam, po boli me kurac kome, da silujem, mučim, pljačkam. i bi tako..niti sam znao po kome pucam ni zašto, važno da pucam..dobio sam neke medalje, potrošio vagon metkova, najebo se svega i svačesa, od 15 do 95 g. plus jedno bodljikavo prase, i vratio se kući kao heroj ulice. doma čujem jednu pjesmu od Novih Fosila, poludim i poželim opet pucati. nekako sam se suzdržao, kadli čujem Gustafe..mama mia, zamračio sam i pobio cijelu ulicu, kad već nisam mogao Gustafe.. kupio sam si dobar alibi i nisu me optužili, optužili su novi tip virusa gripe. gripa se nije znala obraniti na sudu i prihvatila je krivnju..danas dok sam obuvao dvije lijeve cipele broj 69 , po ramenu me dotakne netko, a to je moj najdraži netko, Petko.. došao je Petak sam, nićim izazvan..baš lijepo od njega..obećao mi je da neće otići, samo nek me prevari, ne zna on još s kim ima posla..pucam i za manje sitnice. sav sretan, zagrlio sam Petak, ponudio ga kao svakog gosta, sa čavlima, šljunkom, korom od drveta, petrolejom, on je radosno zapljeskao svojim iznimno malim ručicama, i obećao da nikad neće otići. malo mi je bio sumnjiv, nije dugo rezao nokte, svi su bili izgriženi, sad ga cijelo vrijeme gledam krajičkom oka, da ne bi slučajno i on ošo u tuđinu, u pizdu materinu. a treba mi Petak, volim Petak. živim za Petak, evo darujem vam svima Petak, uživajte u Petku. Petko je moj netko.

jednom smo ja i moj rob šetali Jeruzalemom i sreli Josipa sa Marijom..Marija je jahala magarca, a Josip nije.. imali su pravog magarca.. ja sam jahao roba, a rob nije jahao svog roba..bok Josipe, kažem ja.. čujem da budeš tata. bok i tebi Josipe, kaže on..dobro si čuo, samo ne znam kako se to dogodilo..a nisi pazio imenjače, i meni se to dogodilo..kaj buš, kad smo mi Josipi nagli i jebežljivi..on je samo zafrknuo sa nosom, tek poslije je meni bila jasna ta situacija.. a zakaj niste koristili zaštitu. Josipe, Josipe, kaj ti ne znaš kako dolaze djeca na svijet, vjeruješ u rode ili u magarce.? onda ja od bjesa ošinem roba..i ja sam bio siguran da sam pazio, a kuja meni kaže. dragi, trudni smo, imat ćemo bebu. jeba joj ja mater, pa kako smo mi trudni, ja nisam..kaj lažeš, odlučio sam da ne budem kao moj imenjak.. opet ošinem roba do krvi, on je kriv za sve.. bedak, nisam ni znao kako sam tada bio u pravu..poslije sam tek saznao da je moj sin zvani Sisus, njegovo dijete..ma bilo mi je odmah sumnjivo što je crn..zavezo sam roba za krušku i bičevao, tako dugo dok me ruke nisu zaboljele..onda sam ga odvezao i natjerao da se sam bije..ja sam za to vrijeme načeo drugu gajbu heinekena, zapjevao gori borovina..a kaj da vam rečem..sretan božić, želi vam vaš jožić.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, ako nemate magarca u kući.

kaj ja znam, ljudi vele da sam fatalno zgodan i da se žene same ljepe za mene..valjda je tako, ljudi znaju..ne bi štel proturječiti dobrim ljudima..e sad, to kaj sam ja gad i iskorištavam žene.. zavedem ih, pa im prije sexa stavim drogu u piće i prodajem organe, bubrege, jetra, oči, noge, ruke, kosu, štikle, haltere, kišobran, proteze, leće, to je druga stvar..ostatake dijelova tijela držim u velikom frižideru..u svoju odbranu bih rekao, da sam imao teško djetinjstvo, da sam ovisan o mami i da ona sve odlučuje umjesto mene.. da sam nizak, da imam malu i mlohavu čunu, što je vjerojatno uzrok moje nastranosti, ali i to da sam po difoltu gad..jednom mi je majka zavirila u fižider i našla nogicu od jedne plavuše i opako me ukorila..ali majka ko majka, samo je toplo zagrila svoje čedo i pustila me da se igram, ta svatko ima neki hobi. eto sad sam ja otvorio svoju dušu, pred vama nepoznatim, virtualnim prijateljima..ajte sad vi, iznesite svoje nastranosti, koje čuvate iza svoja četri zida..znam da ste gori od mene..i još bih napomenuo, kako me jako smeta mučenje i ubijanje životinja, ubijanje indijanaca, crnaca, pigmejaca, slovenaca, gaženje trave, trganje grana drveća, lišča, zagađivanje okoliša, zapišavanje i kakanje u kukuruzi, pušenje, prdenje, prostačenje, čačkanje nosa, uha, prolivanje čaja od kamilice, ma sve kaj nije normalno i šteti majčici planeti zemlji.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, koristite frižider samo za cugu.