hodam kroz zidove

neki dan smo ja i moj rob krenuli na put u svemir..za tu je priliku rob preuredio mog limenog ljubimca, tako da može letjeti. nazvali smo ju leteća Mazda, misija imposibile.. kad smo bili visoko u orbiti, istjeram ja roba, nek ide van prošetat zrakom i nek proba disati..ali gospodaru, kako ću šetat zrakom i disati kad nema zraka.. mater ti neposlušnu, šuti robe, šetaj vani i diši..izguram ja njega i prislonim nos na staklo. on se izbečio, počeo teško disati i paničariti. meni je to bilo smiješno i još sam mu kroz prozor pokazivao dugi nos i belj, belj. jadničak, čak mi ga bilo malo žal, ali tko ga jebe on je rob, kupit ću si novog roba. a možda se i on nekad vrati, kad istraži svemir. kaj pričaju ljudi da ti za to treba oprema..evo će im moj rob pokazat, bez ičega, čak i bez volje i svog pristanka će napraviti čudo..kad istraži svemir, vratit će se on, ipak su robovi odani i poslušni, ne bi on bez mene mogao živjeti..sve dobro u životu ja sam mu priskrbio..ako otkrije novi planet nazvat ću ga po sebi, baš se jedan planet mora zvati habucibe..na njem ću uzgajat samo sise..sise bez glave i tijela, sa nogama i mufom.to je ono kaj nama muškima treba..u svemiru se sve može..idem si prespavati dok mi se rob ne vrati iz odiseje u svemiru. jeba mu pas mater ako se ne vrati, nek samo proba umrit, a da meni ne javi prvom..I ovo ne pokušavajte kod kuće, ili vani na zraku., moj rob je obučen za sve, vi niste.

jednom sam si naručio pizzu doma.. din, don i došel je striček užasno visok.. drek mi se u riti smrzel, ja se plašim visokih ljudi, dok vidim da je netko od mene viši 30 cm. ja poludim..i još je imao čarape sa uzorkom i lijeno je govorio. meni mrak na oči, a njemu kiselinu u oči, uzmem motorku, skratim ga točno za 30 cm, i pošaljem od kud je došao..nacrtam mu brkove, jebem mu sve po spisku, a najviše sestru i šutnem ga na ulicu. još sam za njim bacio one odrezane batrljke, nek si zalepi nožice ako mu trebaju. nije se mnogo bunio, očito je i njemu smetala ta visina. vjerojatno je čovik bio nesretan cili život, nije si znao pomoći, sreća i sudbina su ga namjerili k meni. čak šta više, svaki blagdan mi je čestitao i poželio sve najbolje..men neugodno, zar samo ja moram raditi dobro na ovom svijetu..ja mora da sam angel bez greške..čast mi je poznati sebe, živiti u dobu kad sam ja živio. jedini sam koji je preživio svoju smrt, a na sahrani mi bilo 2 miliona ljudi, rukovao sam se sa svima. svaka sličnost sa barunom Minhauzenom je ne slućajna i namjerna. on je glumio lažca, a ja to jesam.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, nije ok ljudima rezati noge, ili možda je..??

kad sam bio mali, imao sam maloga zeca. zvao sam ga Duško dugouško, Dule. bio je mali cakini, moj najdraži zeko. puno smo se igrali, natezo sam ga za te velike uši, navlačio za rep, šutao u guzicu, čupao mu brkove, gulio kožu i krzno, volili smo se ka braća..jednog dana je nestao, tražio sam ga po svuda, ali zeke peke nigdje..Duško, vrati se plakao sam i dozivao jecajućii..ali Duleta ni otkuda..tata je za ručkom rekao da je zeko peko otišao daleko, da me ne voli, jer sam loše postupao sa njim...lagao je, moj zeko je volio kako se ponašam prema njemu, nikad se nije bunio..a meso za ručkom mi je bilo čudno, nisam znao da jedem svog malog Duleta.. pojeo sam svog najboljeg prijatelja, a da nisam znao i još sam uživao u tome..kasnije sam to saznao i zamrzio tatu..pobjego sam od kuće, ali prije nego sam otišao, zapalio sam mu kuću, razbio auto, svezao baku i djedu gole u podrum, da kleče na kukuruzu, ukrao novac, njegovom starijem sinu, to jest svom bratu, nacrtao brkove na spavanju i izbio zube, sakrio mu komplet gedora ključeva i imbuse, pojebo mu ljubavnicu mlađu od mene..prošla je hrpa godina od tad, razmišljam da se vratim, nisam se obogatio kao gangster.. ja sam njemu oprostio ono za Duška, mora da je i on meni..jebeš kuću, kuća se za čas podigne nova, ljubavnicu sigurno ima novu, ona je ostarila, i onih par sitnica su nevažne, novac nije nikoga usrećio, važna je obitelj, femili, to moramo imat na umu..djeda i baka su ono sigurno shvatili kao dobru šalu, skupa ćemo se smijat tome..bratu su narasli pravi brkovi, ako nisu, nacrtat ću mu ponovo i zubi mora da su mu narasli, ako nisu, što će mu.. da, femili je najvažnija ljudi, bez njih si nitko i ništa, njegujte dobre odnose sa svojima, najbolje da se prašite međusobno..ja sam to kasno shvatio, ali za vas nije kasno..i ovo ne pokušavajte kod kuće, ne jedite dječje ljubimce.

jednoga dana na putu za školu, u koju mi se baš i nije išlo, ali sam ipak imao dobru namjeru da to uradim...putem sam šutao kamenje, kutije, novčanice od 1000 novaca, male mace i sve što mi se našlo na putu.. kad sam došao do parka, ispred mene iskoče zle i neprijateljski nastrojene štipaljke, koje su gunđale sebi u bradu..štip, štip, kvač, kvač. štip, štip, kvač, kvač..znao sam da neprijateljstvo čovjeka i kvačica, seže u davnine.. ove štipaljke su izašle iz obližnjeg vrtića za kvačice, imale su čudne glave i disale su u boji, jarko zeleno da bole oči..baš su mi dobro naišle, želio sam se sa nekim potući..nije me smetalo što su manje od mene, opizdnio sam ih i rasturio sa smješkom.. onda sam izdrkao i pošpricao ih sa svršotinom..u taj čas je naišao leteči tanjur, usisao me i ispustio 3985 km istočno od zapada. više nema teorije da stignem pješke u školu...jebeš dobru volju, kad nešto ne možeš, onda ne možeš.. znam da vas zanima kako su izgledali vanzemaljci.. pa eto, imali su zle uši, sramežljive noge, iritantno paperjastu kosu u dijelovima, onako kao puzzle..bili su donekle visoki, a donekle niski, neodređenog oblika sa zadanim proporcijama. usta su im bila dinamična, a nos statičan i stajao je uz vjetar..oči su posebna priča, nevidljive, a opet onako muškobanjaste oči bez brkova..tijela su im bila neviđeno lijepa, ruke nježno zamišljene, imali su desetak čvrstih i lijepih sisa..ma bili su ono nešto.. ali nekako si mislim, da svi mislite da serem.. kako da sad to obajsnim učiteljici, opet mi to nitko ne bude vjerovao..ma reči ću da mi je umrla baka, kao i svaki puta do sada..zakaj bake nebi mogle 100 puta umirat..ma jebeš školu, kome je škola pomogla u rvatskoj, ostat ću bitanga, takvi najbolje prolaze.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, u školu se treba ići, makar zbog velikog odmora.

tog jutra, kasno naveće, negdje oko pola 2 popodne, ja sam doručkovao i razgovarao sa grinjama u dnevnoj sobi.. tema nam je bila, brijanje nogu, čupanje dlaćica iz nosa, uha i pazuha, blajhanje, pitka voda i izumiranje starih zanata, kao što je bunarđija, vodonoša, sisonoša, licitar, krvnik, vkv kosač visoke i niske trave, berač žita, mlinar, onaner i kotlokrpa...iz susjedstva je dopirala grozna buka.. mali od susjede, drogirani devetogodišnjak puštao je glasnu mjuzu..sve ono u stilu, prva-druga-treća-četa i tako non stop jedno te isto nekoliko tisuću puta..men to više dopizdilo, riješio sam da to riješim jednom zauvijek.obukao sam se u vatrogasca stripera za stare pohotne babe i pokucao im na vrata. hvala bogu, otvorila mi je njegova krezuba baba i odmah me povukla u sobu i zakreštala fufljavim glasićem..plesi, sinko, plesi vatreni dečko, samo pjesi i skidaj se..oče baba da te dira.. marš mrcino stara vampirska, dalje prste od mene, ne diraj bez novaca, puno novaca..ali đubre od babe ne čuje, skida sve sa sebe i pokazuje mi svoju mlitavu, naboranu nagost. pipni, pipaj, vatreni striperu, vidi što su sise, što je čvrsto žensko tjelo...sagnem pogled do poda da ne gledam, a kad tamo vidim sise, sve mi se zgadilo..sam bog da je devetogodišnji, napušeni delikvent sišao dolje po travu, da nastavi orgijati i vidio je svoju golu babu..mala mrcina je zanijemila, nije mogo doći k sebi, i tako je ostao nijem slijedećih 25 g.. meni nije trebalo dugo da dođem k sebi, ja živim u susjedstvu..putem sam sreo prosvjednike protiv adezea i sdepea..na čelu povorke je bio spužva bob skockani, mater od neke babe sa cekerom, Duško Lokin sa legendarnim frizom, speglana alka vuica, Ava Karabatić sa diplomom Zadarskog faxa, čača od ave karabatić, mater od dotićne gospođice, ante gotovac, maja nemorales, koza mirna berend, desno krilo adezea zamaskirano u predstavnike agrokora i mercatora, da ih ne prepozna šef Plenki, oni su došli samo zbog broja i lošeg toplog obroka..stvarno mi bilo žao Plenkija, svi protiv njega..jesu ljudi neljudi, drekovi, govna, izmet...pa kaj ako je adeze pokrao sve, uništio sve, moglo se to i drugima desiti..nisu samo oni krivi, krivac je krivousti franc..ma jebeš politiku, idem ja nastaviti razgovor sa grinjama o paradajz juhi i složencu od šljunka i kiselog kupusa, vrijeme je za klopu...i ovo ne pokušavajte kod kuće, netko od gore sve vidi.

jednom sam se izgubio u pustinji Mohave, i još mi pukla guma na biciklu...došao sam do nekog raskršća sa putokazom.. na jednom je pisalo, budalo skreni lijevo, na drugom, kretenu skreni desno, na trećem produži ravno nosonja, na četvrtom, mrššš, vrati se odakle si došao, na petom, skoči gore ako nisi pičkica, na šestom, siđi dolje ako imaš muda, na sedmom, ne idi nikuda, vrti se u krug, na osmom, najebo si kaj god da izabereš..rukama sam prošao kroz bujnu kosu, koju sam izgubio prije 20 godina, malo se zamislio i malo se nisam zamislio..šta bi sad pametan čovik uradio, izabrao, ali niđe pametnog čovika..samo ja i pijesak..oslonio sam se na sebe, ali kako sam slab oslonac, sa jednom bolesnom nogom, pao sam u pijesak i zamislio da čujem nebesku glazbu u daljini, a u blizini Halida..pas mater, šta je meni ovo trebalo, a mogo sam biti poznat nogometaš , sileđija, napasNIK, nego se ja vozikam na starom biciklu po pustinji..dok sam tako brojao prste na nogama i rukama, kraj mene prođe dječarac, od par ili ne par godina..onako sav crn, kao da je zaspao na suncu i izgorio..još nisam vidio crne ljude, a kamoli djecu..ejjj mali zagoreni, kamo ćeš ti, a kamo ću ja..?? ja ću do Alaha kaže mali, a ti ćeš u pizdu materinu..izreže si stomak, izvadi bombu i aktivira je. meni bilo zanimljivo kako si on reže stomak, tako da nisam s njim explodirao, a mogao sam, dan je bio prekrasan za to..posli sam pokupio iznutricu od maloga, pomješao sa pjeskom i šljunkom, na brzinu to prizalogajio i odlućio se za putokaz, skoči gore..nadam se da nisam pogriješio, ipak nisam pičkica..ako jesam, opisat će to Krleža u nekom od svojih djela ili nedjela..ja nemam vremena, zemlja je u kaosu, idem ga povečati..bože, što imam velika jaja.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, vidio sam crva u blizini kuće.

ima jedna mlada žena, mjesecima je išla u crnini na groblje. a bila je pička i pol, ma i više od toga. znao sam da za nekim žaluje, ali crnina joj je dobro stajala, baš kao što je i meni moj dobro stajao kad bih je vidio. zaljubio sam se u tu ženu u crnom, jest da sam u duši darker, ali bila mi je onako napeta..slijedio sam je, kad je došla do jednog neuglednog groba, koji je imao samo jadan križ i ništa više..tu je zastala, plakala i nešto mrmljala..mene je uzbudilo to kako ona plače i trese sisama i guzom, danima sam je ponovo slijedio i drkao na njen plač i tugu..jednog dana sam se zanio drkajući na njen plač, kad me prene lopata od grobara po glavi..opaučio me da sam zvijezde vidio po danu..ubrzo su dotrčali drugi grobari i počeli me ganjat..teško mi je bilo trčat sa spuštenim hlačama, ali sam im nekako pobjegao.. poslije toga se više nisam usudio ić na groblje, moj sexualni život je na nuli, uzbuđuje me samo groblje i plač..nikako si doma to ne mogu simulirati, kaj da si napravim vlastito groblje..možda to nije loša ideja, moram nešto pudezeti, ne mogu više bez drkanja na groblju..pričaju mi kolege, neka probam jebat, da je to jedan poseban doživljaj, jedan viši nivo drkanja, ali nije meni do toga, više se na svjetu drka nego jebe, da je bolje jebat, bilo bi obratno..nebu mene niko jebal, a nebum ni ja nikog..možda opet odem do groblja, grobari su pijanci, možda su već umrli od alkohola, a novi grobari me ne poznaju..samo šta je sa ženom u crnini, čeka li me još, plače li za nekog drugog..ne bi bilo ok. ja sam zbog nje plakao, ok i zbog lopate, ali sam plakao..neka uđe u zapisNIK da je ovaj NIK bludNIK plakao.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, groblje je ipak groblje.

kažu ljudovi da je atomska bomba skupa, da jako puno košta i da je ne može napraviti baš svaka budala..tu meni nekaj ne drži vodu..koja bi pametna budala pravila tako skupe bombe, i onda ih đabe bacala nekome u dvorište ili vrt, s tim da tu osobu još ne voli.. mislim, pa gdi je tu ekonomska računica..ok. bi bilo da to baca nekom svome, koga poznaje i voli, ali tamo nekome nepoznatom.. ludoga li svita.. Talibani su pravi ljudi..oni svoju bombu vežu za sebe i onda malo podjele sa drugima..to je ok.. to su dobri ljudi..poštuju svoje i tuđe žene, jeste da im žene hodaju kao vreće krumpira ili cementa.. barem ne provociraju svojim čudnim izraslinama na prsima i ne bude pohotu u nevinim prolaznicima..nitko se ne pali na hodajuće vreće..jebeš nas sa našom demokracijom..ja jednom nevino šetao i neka pohotnica hodala polugola, izbacila goleme sise, dupe, duge noge. na njoj je sve vrištalo na blud, kao da me zvala, oskrnavi me, uzm me, siluj me. pojebi me. i šta sam mogao nego se napaliti i silovati je nekoliko puta... da se nije branila, prošla bi bez ozljeda..i pazi sad ovo, ja, ja sam na kraju bio kriv..pa gdje toga ima..tko je koga izazivao, ja nju ili ona mene..tako ti je kad ti sudi ženski sudija, ?? ma jebeš bombe i talibanke, drugo mene nekaj muči...žena mi se jada da nikad ne svrši, da ne bude zadovoljna kad spava sa mnom..a kad to radi sa nekim crncem, da bude sve u redu i da svršava uzastopno po nekoliko puta. pas joj mater, još ću pomisliti da je u meni problem, da nekaj sa mnom nije u redu, a ne, neću pasti na tu propagandu..nek se ide lječiti, ja uvik svršim.. imam osjećaj da me vara..svaki dan je isto pitam.. ženo, koji je danas dan i datum, a ona mi uvik drugačije odgovori, nikad isto..mislim, ako me tu vara, kako je tek sa ostalim. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer ja i moj netko nismo doma.

stvarno, ali stvarno bih želio, da više nitko, baš nikad ne kaže, ovo je moja domovina i umro bih za nju..ona je najljepša i mi smo najbolji, od boga izabrani narod..kako bog može biti od samo jednog naroda, kako majka božja može biti samo hrvatska.?? jer ti koji to govore, ti su najveći glupani ili najveći lopovi..takvih me je strah, takvih se bojim..samo takvi se služe tom retorikom..jedino što treba, treba braniti svoje ognjište, svoj dom, biti takav domobran..volio bih da je moja domovina cijeli svijet, kamo god dođem, da se osjećam kao doma. ti koji tvrde da je lijepa naša najljepša na svijetu, su budaletine, nisu vidjeli dalje od nosa.. pa zar nemaju televizor, ako već ne mogu putovat..ima ljudi koji pješke ili biciklom obiđu svijet..put pod noge i gledajte svijet, pa onda recite takvu glupost..voljeti samo sebe i komadić svog vrta, svog neba u banana državi je opasno i štetno..to isto rade talibani i njima slićni..zato je svijet opasno i nezdravo mjesto za život, a ugodno za muku i smrt.. jednog dana, kada na svijetu neće biti nacionalista, crkve, vjere, talibana, glupana, svijet će konaćno biti idealno mjesto..da vas ražalostim, proči će još stoljeća do tog dana..i da, vi ustvari više niste živi, ovo je sve fikcija, vi ste prošlost..ja sam došao iz budućnosti da sredim neke stvari..živim u 2986 godini, jedino kaj nas tamo muči je, kaj svaki dan moramo strašno uživat, svi imamo velike kurce, sve žene imaju velike sise i kaj nikad nećemo umrijet. imao sam jedinicu iz povjesti, nisam vjerovao da je u povjesti živilo toliko budaletina, da je bilo toliko ratova, da su postojali, Staljin, Hitler, Atila bič božji, Milošević, Tuđman, Sanader, Neven Ciganović, Alka Vuica, Ava Karabatić, poštareva mama i susjed Đuro..zato sam svratio u vaše vrijeme, sad vidim da je to istina..fujjj, vas bilo, ustaše, četnici, fašisti, švabe, talibani, crkvenjaci, lopine, crknite.. kupit ću si dijete kad se vratim u budućnost..odgojit ću ga tako da nikoga ne mrzi, da ne vjeruje u bogove, autoritete, ideologije, vođe, da misli svojom glavom, i da se bori riječima, a ne silom..jer nešto sam naučio iz povijesti, snaga i strahovlada je dugo vladala, ali na kraju je pobjedio mozak i pamet..nema sile koju pamet ne može uništiti..tko nema mozak, taj to neće razumjeti, hoće, kad bude kasno. .ja sam veliki demokrat, tko nije za demokraciju ubit ću ga.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, ipak je Božić.

sjećam se kad sam kupovao prvog roba..samo sam uzeo katalog robova i gledao što ima na sniženju, želio sam kupiti što jeftinije, na akciji i što bolje.. kupio sam prvog koji nije imao veliki kurac, i bio je donekle uhranjen, ja ga bogami hraniti neću, koliko izdrži bez hrane, to bolje za njega, sve je na njemu.. jel to fer s moje strane, normalno da je. nisam znao kakvo ime da mu dam..pitam ja njega kako se zove, on kaže nešto kao mecucuncungangkvva..đubre jedno robovsko, kakvo ti je to ime, jebem ti narod s takvim imenima, i nisi drugo nego za roblje..šta se ne zoveš Josip kao ja.?? stvarno sam bio u dilemi kakvo ime da mu dam.. Marko, Ivan, Tomislav, Krunoslav, Eustahije, Zvonko, MIhaell, Pero, Dragutin, Mišo, Zdravko, Hrvoje, Srboje, Milenko, Dušan, Borislav, Dalibor, Neven, Gigi, Lukrecijo, Henrik, Heraklo, Aristotel, Adolf, Kevin, Ken, Ben ten, robić, robetina, robonja, robinjo, retardinjo..dugo bih još tako mislio, da nisam čuo komešanje u špajzu..to su došli svemirci opet u špajzu po bakin pekmez..uhvatio sam jednoga od njih sa rukama u pekmezu i pitao kako se zove..ovaj mi na tečnom Grčkom kaže da se zove. Dmitrosbutrosputros..uzmem rukavice za šamaranje robova, ošamarim roba i zaurlam na njega..evo ti govno robinjasto i Alien ima normalnije ime od tebe..sad ću ubit boga u tebi, ili ću te prozvati, Ivo gljivo, rit pišljivo, glavu vežeš, rit natežeš, narod kradeš, samo to znadeš..rob zaplače, ne masters, ne gospodaru, samo me nemojte tako zvati..tucite me i zovite kako želite, samo to ne, ne zaslužujem to..ma zaslužuješ ti kurac moj, odvalim mu šljagu, naguram praznu bateriju u guzicu, dvije čačkalice u nos, viljušku u oko, let lampu u uho i nadjenem mu ime Campi..jebem mu mater, to mi je prvo palo na pamet, poslije mamine sarme koju sam taj čas poželio.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer svi su važno otišli, na ne, važne izbore. predstava za narod je počela. još da netko donese kruha.? buđav lebac...

moj tata, zvani tataica, otec, japica, dedi kull, je hodao po žici u cirkusu.. mama, zvana majćica, mater, roditeljica hraniteljica, je hodala na tečaj heklanja.. dida, zvani pohotni dedica, pedofil, je hodao na štakama, baba zvana stara luda, veštica, je hodala na štiklama..sestra, zvana sekica, balavica, kuja, je hodala sa uličnim kriminalcem.. brat, zvani braco, idiot, krelac, je ošo od kuće, odhodao u daljinu, nekud u pizdu materinu, a ja sam hodao po vodi, ono baš pravo po vodi..svi smo nekud hodali, a nismo se prezivali Hodak nego Puškarić..ljudovi su sumnjali da ja za stvarno hodam po vodi, da je to mogao samo đizus, da sam ja bedak, opsjenar, ludak, čudak, idioto..no tko ih jebe, tako su i za sestru govoril da ne hoda sa kriminalcem, a hodala je baš s njim..ljudi su zavidni i pričaju bedastoće..i hodam ja tako jednom preko tihog okeana, koji baš i nije opravdao svoje ime..puhao je vjetar ko blesav, valovi su bili visoki nekoliko metara, ( legenda kaže, nekoliko metara = puno, puno metara ). fakat je teško bilo hodat po takvim uvjetima, a druge uvjete nisam imao na raspolaganju, valja plačat dopunsko..no, nedam se ja, i uporno pičim, utabanom vodenom stazom, taki smo mi Puškarići, tvrdoglavi i kurati ko mazge..kad sam stigo na cilj, na cilju nije bilo nikoga.. ni toplog dočeka, ni toplog čaja, ni stisak ruke pobjedNIKu, ni golih sisa, ni pačeta, ni mačeta, ni papige, ni kišne gliste, ni smranadera, ni jadranke s kosom, ni bez kose, ono baš nikoga.. razočaran krenuh opet pješke nazad, pizda ti materina i praznom cilju, neš me skoro vidit.. krenem oklen sam došo, nisam se ni osvrnuo, samo sam čuo cilj kako iza mene cvili..vrati se habi, izvini, nismo ti se nadali, oprosti, neće se ponoviti..jašta da se neće ponoviti, rečam ja, požurim i zapjevam, kuća poso, kuća poso, poso kuća... i opet bi more protiv mene, jeba mu ja mater slanu, po tko zna koji put sam sebi obećo, da ću izorati to more i posaditi neku kulturu, a možda i ne kulturu.. dohodao sam nekako doma, do svoj haus i reko, more odjebaus, da više neću hodat po vodi..od toga dana hodam samo kroz zidove i izbjegavam vodu, more i okeane..više niti vodu ne pijem, samo pelinkovac gorki, slatki, amaro, votku, konjak, vino, crno, bjelo, pivo svih marki, ako su te marke pan i heineken, u boji.. i kako sam jedared rečal, ne znam gdje i ne znam kome, ne bu mene NIKo jebal, baš NIKo, Kranjčar ili Kovač ... i bi tako..i ovo ne pokušavaje kod kuće, krivo je more. tužil budem more.

jedared, mislim, to je ono jednom davno, davno, kad sam još bio mali, ali ipak veliki, ma serem bez veze..idem odmah na radnju i srž bloga ili da odem u kurac..ma samo sam želio, da ovo bude najbolji blog u povijesti blogova, kad ono, ne znam ja to, ne umijem.. krenimo vako, kuc, kuc, tko to piše blog..ja sam, habi,, ja sam bio jedini u selu koji sam jeo željezo (gvožđe), šljunak, sarmu i malu djecu..uz to sam još mogao razgovarati sa životinjama i ponekad sa ljudima..neki su me zvali čudak, željezni, gvozdeni, a neki samo bedak..samo me mama zvala, sine moj..ona je to znala izgovoriti najnježnije od svih majki na svijetu, pogotovo kad bi me prebila i provjeravala dali dajem znakove života, a ja bih davao samo znakove prkosa i inata, onda me ona tukla tako dugo, dok nisam počeo davati znakove života, uvik je moralo biti sve po njezinom..pošto sam ja jeo gvožđe, ono slistio bih ukradeni bicikl i mašin gever za doručak, stari zeleni tamić za ručak, a ladu 1300 crvene boje i škodu mb tamno zelene boje za večeru..s tim da je škoda morala biti 61 godište, posli je bio loš lim, išo mi za zube..ljudi su se na taj način rješavali starih krntija, a ja sam se tako prehranjivao..onda je nama jednom u posjet došla poštareva mama sa sarmom i ja sam se ko klinac zaljubio u tu staru krezubu babu..imala je velike dude i to me privuklo k njoj, a nisu bili loši ni pereci i lizalice koje mi je nosila..često smo znali raditi điđi, miđi na izvađenom sicu od starog trabanta..onda je jednom baba zanijela i rekla mi da budem tata..ja sam to reko svom tati, on je to reko svom tati, pa je tata od mog tate, prebio tatu od njenog tate..onda je njen tata prebio mojeg tatu, a ja sam njojzi reko da neću biti tata, jer se tate samo tuku i otišo sam na poljski wc-e..tamo sam se dobro izasrao, guzu obriso šakama i turio debeli drekavi prst u nos i otišo od kuće, toplog doma i još nećega, čega se sad ne mogu sjetiti, a nadam se da ni vi nećete inzistirati da se baš sada toga sjetim..ako baš budete inzistirali, jebite se, jebe mi se za vas..ne bu mene niko jebal..idem pričat sa svinjama, nemaš ti razgovora, do razgovora sa prascima..njok, njok, rok, rok, tko razumije svinjski, zna da ne pričam bez veze.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, ne znam zašto, tako se kaže. sisa još nema na vidiku.??

dosadno mi je doma, ubija me dosada, ubija me svaki dan, ubija me lagano, uvik kad sam sam....više mi se neda zvat nasumice telefonom ljude i lagat da im je netko doživio saobraćajnu ne zgodu i uginuo..ne zovu mi se ni vatrogasci da je požar u nekoj ulici, policija mi se ne zove, znaju sve moje brojeve..ne zove mi se ni vrući telefoni da špotam te kuje što dahću i stenju na slušalicu..ne zove mi se ni svećeNIK obližnje crkve, da mu jebem mater popovsku, lopovsku, lažovsku, kurvarsku.. i kaj da delam..nos sam isčačkao, nokte izgrizo do krvi, izdrkao sam već sedmi put, neda mi se više.. ne podmeće mi se požar, već sam sve užgao, a požar po danu nije požar, daleko je još mrak..da šutam mace i peseke po ulici, za to trebam izaći van, a to mi se neda..djecu i ženu sam već premlatio i potjero čeprkat po kontejnerima..a šta sada..?? onda ugledam jedan zalutali shpageti od ručka na stolu..uzmem taj shpageti, našminkam mu oči, namažem usnice, obućem u mini grudnjak i gaćice..čuj špageti, jel oš da drkam na te..špageti čuti, ni da bekne..jebem ti mater mutavu, kaj ne pričaš sa mnom budaletino..špageti i dalje blene i šuti..iznerviran njegovom šutnjom, poblajhao sam mu kosu, izdrko i zasipao ga svršotinom, ali on i dalje čuti..onda ga stavim u krilo, pročitam mu novine.. kako se nadmeni Sanader samouvjereno vratio na mjesto zločina..e to ga je iznerviralo i progovori mutavac..samo je prosiktao, a tko donese vamo na Balkan špagete iz moje Italije...mama mia, picolo, grande, amore mia..bonđorno Italia, bonđorno Marija, špageti western, Đuliano Đema, la dolce vita.. njam, njam, mljac, mljac, više nije pričo, progutao sam ga..mater ti talijansku, ti ćeš jebat nas rvate..Trst je naš, a uskoro i Đenova, Udine, Verona, Venecija, Rim, Palermo, Milano, Sicilija i Patagonija. sve vas budem sam opkolio i držao u blokadi, 17 sekundi, zapamtit ćete vi Talijani, kad ste rušili naše šume, žene, gemište, bevande, međede, vukove, lasice, zakone i čunjeve na kuglani.

godinama sam u svojoj bajtici želio prozor sa pogledom na ulicu.. danas sam popizdio, uzeo sam nekom klincu ispred škole kredu i nacrtao si veliki prozor što gleda na ulicu..odmah sam sjeo kraj njega i počeo buljiti kroz nacrtano musavo staklo.. ludilo brale, što znači pravi pogled.. ispod prozora je baš prolazila neka baba, mislim da se zvala baba Manda, nosila je ceker i košaru na glavi punu kiselog kupusa..hihi, ja sam se morao pomokriti babi Mandi po kiselom kupusu, neka bude još malo kiseliji..onda je prolazio neki drot, idiot, njemu sam ispraznio sadržaj svoje kahlice na šapku. pao drek na drek, a ja pokažem prstom gore, na kat više, neka susjed Pero bude kriv..mrzim ga jer ima pravi prozor prema ulici, a ne od krede kao ja, a žena mu ima debele dude i izaziva me njima, ne da mi pičke ni sisa, samo zato kaj sam onizak, okrugao, ružan, žuti i zamusan..posli sam jajima i kamenjem gađao stare babe i invalide..jebate kaj je to zabavno, gađat nekoga tko te ne vidi, a ne može pobjeć..onda je projurio neki stari golf jedinica, sa objesnim bosancem za upravljačem i pošpricao mi svu sobu i nove zavjese od papira i najlona.. jeba mu ja mater i vahabiju, odmah sam izbriso nacrtani prozor, ma nije to za mene, ne znam se ja služiti time..nije prozor za svakoga, treba mi uputstvo za rukovanje prozorom, a ja ni čitati ne znam..uzeo sam kredu i nacrtao si wc školjku na zidu i ispišo se u šolju..uto uđe mater i odalami mi jednu zidarsku šamarčinu, idiote, spuštaj wc dasku.. dasku, nisam je spustio jer ju nisam ni nacrtao..uzmem kredu i bacim u wc šolju, ne bum više nikaj crtal, ne bu mene niko jebal i mlatil po glavi.. I ovo ne pokušavajte kod kuće. rađe operite prozore, već jednom.

ako vam sad nekaj ispričam, rekli budete da lažem..onda vam neću ispričati..tko vas jebe, nevjerne tome. ali ovo je istina, moš mislit..jedne večeri ja dođem kasnije doma..imao sam već gotovu priču sa kojoj budem babi začepio gubicu.. to bi sigurno progutala. kao dok sam išao sa posla, zaustavila me banda baba na motorima.sve onako krezube, u kožaku, sa lancima, dignutim auspuhima i spuštenim sisama..ma kad ih vidiš smrzne ti se drek u riti. a jedna s prištom na nosu se zaljepila za mene i silom da sam ja njezin slatkiš, da se pali na male čelave i bucmaste sa malom čunom. jednom rukom me obuhvatila oko struka i posjela iza sebe na pilu od 1200 cm.kad nisam tad zamrl, onda ne budem nikad. onako me malo provozala, na prvom pa zadnjem kotaču..poslije me iskoristila i bacila u grabu..ma priča je za deset i uspio bih u tome..dođem ja tiho do spavače sobe kad unutra čujem dahtanje..pozelenio sam, ja nju varam vani i skrivam se, a ona mene doma vara.ubit ću ih oboje..brzo uzmem male škarice i krenem da im presudim. kad provirim ono je jebač moje žene ONA. cerekaju se i plaze jedna po drugoj..maze i smiju i još moja kaže njoj, daleko mi je bolje sa tobom nego sa mojim mužem, nek se jebe sa onim malim kurcem, baš mu je za kurac, i još je impotentan..meni prepotentnom to reći.. e to nisam mogao progutati..teško ranjen u duši otišao sam u kuhinju i najdraži stoljnjak sam joj isjeckao u komadiće, izvadio malog pišu i popišao joj njeno najdraže cvijeće, razbio joj onaj skupi komplet šalica koji mi je oduvijek išao na živce,u posudu od šećera sam joj usipao sol i obratno.našminkao si usne njenim najdražim ružom, sakrio joj rašpicu, digao wc dasku na što je jako alergična i nju zapišao..napisao pismo da je ostavljam zbog drugog muškarca i otišao doma svojoj mami. ona bolje kuha od nje, nitko ne kuha kao mama..