hodam kroz zidove

šetam tako ulicom, i vidim malu mačkicu kako izgubljeno mijauće. mala slatka mica, kao snijeg bijela, prekrasna..ne vidjeh ljepše mačkice. odjednom čujem moje zločesto ja kako mi govori. šutni je habi, ubi boga u njoj, vidiš kako napasno cvili, pa ti si opak tip. uto mi se javi moje dobro ja, nemoj habi, ti si pristojan dečko i ne bi valjda malu macu, tako zbunjen i zatečen ne znam što sada, taj trenutak moje slabosti iskoristi zločesto ja sa sve agresivnijim napadom. daj ne jebi habi, tko si ti, pičkica..opali je u guzicu, šutnije preko ulice, gazi to cvilidretasto stvorenje. šta si tako njonjasti, njonjo jedan..dok sam se dvojio koga da poslušam naleti leteći tanjur roza boje. mislim smiješna boja, ali nisam ga ja farbao..iz letjelice izađe čudnovata spodoba i šutne macu preko svih krovova, i veselo zaskvići.ja u čudu, em mi žao kaj ju nisam ja, em mi žao male mace..nasmiješen alien prođe kraj mene, pogladi me po kosi i kaže, tko prvi maci njegova guzica. i ode on u vražju mater.još sam dugo ostao na ulici češkajuci se poglavi..a tko zna gdje je mala maca završila, negdje u pizdi materini. opalim šamar zločestom ja i dobrom ja. odjebite više od mene, a baš sam je ja htio šutnuti, sve me svrbi noga..ima li tko malu, slatku, nježnu macu, da je samo malo šutnem..pLIZZZ.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer ovi iz zaštite životinja, odmah dižu glas za malu micuCICU, jebale ih miceCICE. kao da je netko spomenuo cice, ??? odmah se napalim..

hodam nogu pred nogu, pa ne hodam, stojim nogu pred nogu, pa opet hodim..a cijelo to vrijeme nosim na glavi bure puno crnog vina, berba 1287 g. kad na uglu, sretnem gladnog policajca..jel oš kiflu, pitam ga ja.. ja bi kranjske kobase ako imaš..nemam, nis ti gladan kad neš kiflu. iza njega naiđe osjećajan policajac, hodao je kraj tužnog policajca, izmedju njih je bio policajac u sredini, a odmah do njega, nervozni policajac. gledam ja to u čudu, kad mene zaustavi nadobudni policajac..pita me jel oču puvat..ne, ja oču da mi daš potkupljivog policajca..malo se nećkao i onda mi ga na kraju ipak dao..stavim bure sa glave na zemlju, potkupljivi si odmah legne pod pipu i stavi mlaz na turbo..uskoro smo zajedno pjevali, ide majka s kolodvora, adija , dija de. a gdi je pjesma, tu se odmah stvori radoznao policajac, i policajac njuškalo..kad je sve vrvilo od drotova, osjećao sam se nelagodno..moja kriminalna prošlost, mi nije dala da se osjećam lagodno među njima..izvadim iz džđepa lopatu štihaču na napuhavanje, lupim svakog drota po tintari i zaplešem Užičko kolo..nikako zaustavit noge više, prestao sam tek kada je dojahao Koko BiLL, zvani deBiLL, i zapjevao meni omraženu pjesmu, o Suzana..taj mulac fakat, ne zna ništa drugo pjevat, a i to je pjevao loše..nabijem ja njemu zube u grlo, od toga se bolje pjeva..a Suzani sam i onako već nabio nešt drugo. drolja jedna, fufičasta..ja da imam maloga..nis ti onda maloga još vidla.
ovo ne pokušavajte kod kuće, jer hara kućni virus, o tom, potom.?

narode, moram priznati da imam fobiju..u stvari ne moram priznati, ne misli me nitko zbog toga klati, kao moja baka piliće.. imam fobiju kad netko hoda iza mene..još dok mi gazi po sjeni..naježurim se i popizdim..nekontrolirano se počnem ponašati i to me stanje drži nekih 38 min. 45 sekundi i 67 stotinki.. za to vrijeme koljem, vadim oči, skačem po mokraćnom mjehuru dotične osobe koja je hodala iza mene..znam da jadNIK nije kriv, ali nisam ni ja kriv.. i ja sam jadNIK..poslije tog vremena se nićega ne sjećam..opet sam dobar i mio dečko..pa takvoga me svi znaju.. takvo ponašanje ima i jedan moj prijatelj..no on je plod ljubavi ružnog oca i još ružnije majke, tako da to nije plod ljubavi, već pohote kao neki isprdak. jednostavno rečeno ružan je, ogavan..i ja za sebe mislim da sam ružan..nedavno sam to shvatio..recimo idu tri ženske, dvije dobre i jedna ružna, i uvijek me zagleda ona ružna..ide mladi komad i stariji, i opet me gleda stari gabor..formula je jednostavna, i ja sam ružan..kao beba sam bio ružan, nikad nitko nije rekao, vidi kako slatko dijete.. svi su govorili, pfuj, pfuj, bljak, bljak, išš, išš, moje nije.. prosto me ružnoća boljela..vjerojatno sam i kao spermij bio ružan. idem zato na piFu, gajba piFe mi čini ružnoću lakšom.. i još sam si dozvolio da ostarim, a u pizdu materinu, na mene se sve lovi osim love i dobrih komada..idem uzeti špahtlu i istrugati starost sa svoga lica, uzet peglu i ispeglat bore, pustiti kosu, dugu i sjajnu, osvojit vlast i vratiti vrijeme u 80-te. mogu ja sve to, stvarno mogu.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer mačka mijauče. hihihi, jebote što sam dobar..? ki se prvi složi sa tom činjenicom, dobiva izlet za dvije osobe, spavanje u dvorcu Drakule za punog mjeseca i prazne glave.

ima tome već davno, kako su me napustili, sreća i hrabrost. a moglo je proć tome par sati, nekoliko godina ili nekoliko stoljeća. tko će ga znati..i jednog dana vješam ja zavjese na prozoru, ali ja to radim s vanjske strane kuće..svi imaju unutra zavjese, ali ja nisam svi..kad u daljini ugledam sreću i hrabrost kako se vraćaju..dolaze onako snuždeno i pozdrave me..bok habi, kaj delaš.. kaj vas briga, pizde jedne.. jel nas oš primit nazad, užasno smo pogriješili i mi bi nazad k tebi.. ma uzeo bih ja njih odmah..jer što si bez sreće i hrabrosti, goli kurac..ali neka malo pate i kao razmišljam..ostavio sam ih tako da cupkaju, grizu nokte do krvi i nakon 493 minute sam im rekao radosnu vijest.. napušite se kurca, ali ok. uzimam vas..veselju nije bilo kraja..odlućio sam ispeći neku finu tortu od piljevine i da to proslavimo..kad pogledam, ponestalo mi šećera..ali sam zato imao 2 vreće našičkog cementa, konac tanki za strojno šivanje, borer fi 18 za beton, vadičep, vadikurac, oprugu od zidnog sata, testeru, testise, figure od čovjeće ne ljuti se bez kockice, jedan krovni prozor velux i još pun kurac svačega. i onda mi dođe susjed i kaže da mu se ne sviđa dezen na mojim zavjesama, tu sam pukao..BBUUUUUUMMMMM...ovo ne pokušavajte kod kuće, jer danas je petak.

sjećam se dana kada je Jahve stvarao svijet..odmah sam mu rekao. čuj, mene nije briga, ali to kaj budeš napravio za 7 dana, to ne bude dobro. i bi tako...ali ti si bog, a ja sam samo onaj koji ti sjedi s desne strane i koji te podjebava..i bi tako, on stvara, ja čačkam nos, vadim žuto iz uha i provociram. kaj će ti gliste, kaj će ti čubasti kakadu, kome trebaju dinosauri, ionako će izumrijeti..tko jede kelj, blinat, špinat. daj izmisli puding od čokolade, bajaderu, Haineken, ćevape, pornjavu..dobro priznajem, dobio sam par puta po gubici i nek zavežem..bio je ljut..ali mnogo sam mu prigovarao kad je radio Evu, te kakvi su to bokovi, pa ima male cice. tek kad je Eva bila po mom ćefu, ja bacio drkicu na nju, a on mene bacio dole na zemlju zbog toga..to mu nikad nisam oprostio, i od onda ne razgovaramo..pokušao me nekoliko puta preko angela Gabrijela zvat da igramo čovječe ne ljuti se. rekao sam da možemo, samo ako mogu ponjet škarice sa sobom da mu izbijem oko, ako budem gubio..a priču o Evi znate svi, i ne vjerujte da je bio samo Adam, bilo ih je više..i ono najvažnije da vam kažem..nije raj kao što se priča, cijeli dan klečiš i moliš krunicu. PaKAO je bolji izbor, kak se tu dobro tulumari..a sve ženske imaju cice petice, one koje dođu sa malim cicama, odmah dobiju petice..ma ludilo brale...hihihi, baš sam se paKAKAO...fuj moje nije...idem smanjiti grijanje, PAKleno je vruće, pakleni je dan u paklu, a noć bude još paklenija.. Belzebub, Vrag, demon, zvan Lucifer, Sotona, zadovoljno trlja bradu, paše mu vruće, paše mu što ima više posjetilaca nego u raju, što je prebukiran, naruđbe ima za stoljeće unaprijed, samo pogledava prema Jahvi i cereči sikta, nadmaši ovo ako možeš. i ovo ne pokušavajte kod kuće, samo je jedan pakao.

vozim se ja jednog dana kroz tunel sa svojim limenim ljubimcem..ma ono mrak da me bilo strah..netko manje hrabar bi se ukakio u gaće..ja nisam, ili jesam.?? odjednom sam dobio želju da stanem i da roštiljam. zaustavim ja limenog ljubimca, izvadim pribor i zaroštiljam ga usred tunela. neke budaletine se voze i trube ka šašavi.. jeba vam ja mater, kaj niste vidli kako se roštilja..počeli oni mene vređat, psovat. istrpio sam uvrede dok se šnicla nije ispekla, tek tada sam je u slast pojeo..kranjske kobase sam ostavio još malo na vatri. onda sam otišao do gepeka, izvadio kalašnjikova i počeo pucat po ovima što me vređadu bez razloga. kad se barutni dim razišao, ostalo je živo samo jedno malo dijete i mala maca..njima sam samo nacrtao brkove. malu macu sam još šutnuo u guzicu, šta mijaučeš majke ti.. spakirao sam roštilj u gepek, zapalio jednu, popišao se na vatru da ne bude požara..treba biti savjestan građanin. uto mi zazvoni mobitel, pita me moj netko kad dolazim, da mi podgrije većeru..e pička ti materina, poslije tako dobrog roštilja me to ideš pitat. od sad si moj nitko. pogledat ću te preko nišana kada se vratim..mnogo sam nerVOZAN u zadnje vrijeme i svrbe me prsti. ovo ne pokušavajte kod kuće, roštiljajte kod susjeda, jeftinije je, ako se užge kuća, neka se užge njegova.. uz to obavezno ide pjesma, vužgi, vužgi, vrag te skelil itd.

jednom sam bio na špijunskom zadatku i morao sam avionom preko velike bare..crijeva su mi se nekako čudno nadimala i znao sam da se bude desilo nešto loše..negdje na pola puta na 785 kilometru, avion nam je ostao bez goriva.. zavladala je panika, ali ja sam rekao pilotu da se parkira sa strane, upali sva četri žmigavca i da pozove vućnu službu da nas odšlepa do cilja..dok smo čekali vućnu službu, ja sam skočio sa kišobranom i karnistrom dolje na zemlju da nažicam malo benzina..dobro da sam pao na kamion pun slame i bio sam neozljeđen..malo mi se samo mozak pokvario..nadam se da se to ne primjeti. budući mi nitko nije htio posuditi beznin, ukrao sam ga sa jednog traktora. no naišao je farmer i počeo pucati na mene. kako mi se mozak pokvario ostao sam bez riječi, da mu objasnim situaciju....sreća da je naišao jedan ljudov sa blesimetrom i titlovima na kojima je pisalo šta moram govoriti..poslije se ja zaletim i skočim visoko, visoko 4000 metara i taman uskočim u parkirani avion kad je došla vućna služba..odvukli nas sretno do cilja..a na cilju, mama od mažoretkinje, učitelj skijanja, krezuba baba, pijani poštar, debeli Jura, Tarzan, barun Minhauzen, Ivica Olić, jedna Pornela sa novim sisama i još nekoliko anonimnih droljica..pošto nam benzin više nije trebao, ja sam ga popio, šteta bi ga bilo baciti.. od tada strašno volim piti benzin, i to kerozin..jak je, štipa za grlo, da nije bilo te zgode nikad ne bi znao šta je dobro piće..zato cijene nafte divljaju, čim je meni nekaj dobro, to mora poskupiti...ovo ne pokušavajte kod kuće, ne znam zakaj, ali neka bude tako.

sjedim i slušam pjesmu, na brigu kuća mala, na njoj su prozora dva. pjeva mi se u sebi.. no mnogo sam lijen, da pjevam u sebi, zato tražim neku pevaljku, da mi pjeva u meni dok slušam, i da mi zapisuje misli.. imam fine duge prste, mogao bih da sviram, a mogao bih da diram, kartam, slikam ili kradem..izabrat ću ono što je sad u modi..sad mi pala na pamet ideja.. jebate što to boli, kad ti nešto padne na glavu. uvik me zanimalo, tko baca te ideje i zašto baš na glavu. a ideja je ta..tražim curu, raskošnu, bujnu, prsatu, guzatu, lijepog lica, ne mora biti prekrasna.. ja bih je crtao, a ona mi pozirala..zvao bih se umjetničkim imenom recimo mazalo, i sve djeve bi žudile da ih ja razgolitim i ovjekovjećim na platnu..postao bih besmrtan ja i moja djela. a možda bih i jeba koji put, ili barem drkao iza platna, dok me moj model ne vidi..svršotina je dobra za mješanje boja, od nje boje imaju poseban ton. no sve je to samo san, realnost je ta, da ću opet drkat doma sam..imam novi usisavač, pa kad ga gurnem unutra i stavim na turbo..imat ću osmijeh oko glave..poslije toga ću opet na iskrici glumit BIG jebača, bit ću nedodirljivi..bit ću faca. a za istinu, ne znam nabrojiti dijelove pizde..jel zna netko, da ne ispadnem bedak..mlad sam, ispred mene je dug, nepoznat put. ajde starci na odlasku, ispričajte mi mudrost života.. ovo ne pokušavajte kod kuće, pada kiša..

neki stanovnici iskrice grada mi vele da sam bedak, i da ne znam nikaj lijepoga i njonjastog napisati.. oni budu meni to govorili, sve ću ih užgat i nazvat iskrica grad HABIPOLIS po meni..ja sam njonjo br.1..po ovome je snimljen film, u kojem sam maestralno odglumio sam sebe, a vas tko jebe, bedaki jedni nijedni.

bio sam maleni kad je majka krenula da nam kupi mlijeko..sjećam se kao danas, stajao sam na ulici i gledao za njom..rekla je da će se brzo vratiti..nikad se nije vratila, nestala je..svaki dan sam je čekao i jurio na ulicu, zamišljao kako trči prema meni sa suzama u očima ..mora da se negdje zadržala, sad će ona..obećela je da će se vratit, moja majka nikada ne laže..dani su prolazili, njih su zamjenile godine. postala mi je navika da izađem na ulicu i dugo gledam u onom smjeru gdje je otišla, suza mi je suzu stizala, ne mogu vjerovati da nikad doći neće..svi su tako govorili, ali oni je ne poznaju..samo ja znam koliko je moja majka iskrena i da uvijek održi svoje obećanje.znam da je otišla samo da se malo odmori i kada se odmori vratit će se..baka je često htjela da me zamjeni, ali rekao sam joj, bako,,, ti ne vjeruješ da će doći, ti je ne možeš čekati.. ta mora doći. opet će mi rođendan, mora mi ispeći omiljene kolače, moram je još jednom zagrliti i kazati koliko je volim..mora vidjeti kako su mi nestale pjegice, kako sam porastao..vrijeme leti.. jednog dana na tu istu stranu otišla mi bivša sa sinom. a ja još uvijek izlazim na ulicu i čekam.. čekam ih oboje, sina i moju majku..i sin je rekao da će doći, oboje su to rekli..znaju koliko ih volim, moraju doći. ulica se nije promjenila, samo sam ja malo drugačiji, plačem iznutra, ali prava majka će to primjetiti. za sina ne čuvam suze, neka me pamti nasmijanoga, želim da mu život bude pun smijeha, za njega sam uvijek nasmiješeni klaun sa nacrtanim suzama, tako da mogu sakriti prave suze. znali su mi kazati, ako ti se majka vrati bit će stara, nećete se prepoznati. ako ti se sin vrati, bit će čovijek, nećeš ga prepoznati. ne, ne mogu to objasniti ljudima bez vjere u najdraže. moja će majka zauvijek biti majka, a moj sin će uvijek biti moj maleni. ta koji roditelj ne bi prepoznao svoje dijete.i dalje čekam, neću prestati čekati..bojim se maknuti sa ulice, šta ako prođu kada me nema..??

sjedim ja tako besposlen na radnom mjestu..a bože moj, preslika svakog radnog dana. drvena noge na stolu, lijeva ruka u nosu traži kuglice, desnom rukom si mješam jaja..lijevim okom žmirim, a desnim isto tako..jedna obrva mi visoko podignuta, a druge nemam.. uši sam spustio i pokrio se njima po čelavoj glavi, da ne nazebem. iz kompa mi piči turbo folk narodni bend pink Floyd. ponekad ispustim vjetar, teško mi legne grah svaki dan..u tome tako idilićnom trenutku, primjetim ja kemijsku kako lebdi po kancelariji..skočim kao oparen, jel sanjam ili sanjam..neki glas iznutra mi kaže da ne sanjam, ali ja tome glasu ne vjerujem.. ti glasovi iznutra me često varaju, i ne znam čiji su i za koga rade..jebeš glas bez dodatne opreme..primjetivši da ne obraćam pažnju na njih, unutarnji glasovi su pokunjeno otišli iz uREDA. leteća olovka je i dalje lebdjela..dođem do nje i počnem se hrvati sa njom..osjetio sam da je drži neka nevidljiva spodoba.. usrao sam se od straha, nisam se još tukao sa nevidljivim čovjekom.. nokautirao mene nevidljivi, ali da je bio vidljivi ne bi se lako predao..složim se ja dole na pod..poslije me probudila čistačica, i pita odakle karnistar vina kraj mene..jeba me vrag ako ja znam..ako kažem kome o nevidljivom čovjeku smijat će se..zato šutim i razmišljam, kako da i ja postanem nevidljiv..ima li tko formulu nevidljivosti.. tek toliko da premlatim onog nevidljivog..nitko mene neće tuć ne kažnjeno.. nebu mene nitko jebal. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer slijede 3 kišna dana za redom. ali tko sam ja da vama govorim, šta da radite, a šta da ne radite.

kao prvo da se ne čudite, ja sam naSTRAN. volim gledati male bube, gliste, žabe, komarce,krumpirove zlatice, stidne uši i ostale mini beštije kako se sexaju. to me užasno naPALI..ali pošto taj dan nisam vidio ni jednu bubu da se sexa, otišao sam pod prozor susjede i bio pravi VOajer..virim kroz prozor, kad joj na vrata dođe pijana budaletina..očito ga je čekala, jer je bila polugola..pogosti ona njega, svinja se najede, popije još 4 piva i čačka nožem svoje krnje zube.. on bi da si legne, ali susjeda plazi po njemu i želi da otplati večeru..sve je pokušavala, skidala se, pušila mu, plesala, usisavala, bušila sa Hilti bušilicom, radila goblene, muzla kravu, stoj na glavi, stoj na nozi, ali konjini se kurac digao nije..ja buljim i drkam kao sumanut, 4 puta sam svršio za to vrijeme..kad je vidjela da ništa od toga, počela ga je ritati, vikati.. prase lijeno, depilirala sam se za tebe, obrijala brkove, podrezala nokte, oprala jedini zub, guzicu obrisala, krmežlje oprala, večeru ti cijeli dan spremala, a ti sad ne možeš jebati..marš napolje, a ja idem van i prvi koji naiđe tome ću dati..ja trk do vrata i pozvonim..otvori susjeda onako gola i kaže, baš si dobro naišao habi, jel moš jebat..mogu, znam i hoću.. odvalim ja nju cijelu noć.bilo je bolje nego drkat, nakon 4-5 puta dala mi malo i u picu, ne samo u guzicu..ujutro se probudim i vidim na vratu dvije rupice, kao od ugriza Vampira. ma ne vjerujem u to, ali što ako se pretvorim i ja u Vampira ili krumpira. primjetio sam da mi smeta danje svijetlo, povraća mi se od češnjaka, ni u križ ne volim gledati..jedino je dobro što se ne vidim u ogledalu, ne plašim se više..samo bojim se noći koja će doći. ima li tko iskustva sa tim, jel tko bio Vampir ili krumpir, da znam kako se vladati.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jeste zanli da jedna strana ulice ima parne brojeve, a opet ta ista ulica ima i neparne brojeve. to je ludilo, tko je to izmislio, taj je geNIJE. evo se tome čudim godinu dana..hajte i vi.

evo još sam u kazni.. i juće sam morao na spavanje bez večere.. mislim da to više nema smisla, da me tako kažnjavaju roditelji..pa što ako sam susjedu zapalio sjeno i štalu, što ako su svi gasili sa vodom, a ja sa benzinom..što ako sam probušio gume vatrogasnim kolima, da ne mogu po još vode..što ako su se vatrogasci opekli i ozljedili, to su mogli na bilo kojem požarištu, sad bi ovo moje trebalo biti majka svih požara..zar svi oni nisu bili mali i nestašni..ovdje se kažnjava moja zaigranost i mladost 47 g. volim sve što vole mladi pa i šibice.ali danas sam odlućio, stvarno jesam.. ne idem više spavat bez večere, i želim da mi se vrate moji časopisi za odrasle..još samo tražim nekoga da sve to kaže mojoj mami.. vidiš ideja, pismo majci..??? tako bih vam sada napisao jednu mudru, staru mongolsku poslovicu, ali kad je ne znam, pa ne znam..ubite me, ali ja ne znam.. znam samo jesti, piti i neZGODAN b(p)iti. ovo ne pokušavajte kod kuće, požar je dobar kad je dobar, a nije dobar kad nije dobar, zato užgite sve, vatra čisti sve, zato i postoji pakao, da sve pročisti. zato je gore Gospodin Sotona, nacereni, samoživi, drski zlotvor, koji ne voli da se na zemlji koristi vatra, čemu onda on gori kad vare ima i doli. Sotono, puši kurac sam sebi.

probudi me juće bjesomućna pucnjava po prozoru. skočim onako gol na prozor, kad ono dolje Koko Bill puca na sve živo.kad on potegne, sve što je uspravno ima da legne. eeeejjjj Bille debile, šta ti je bilo, šta pucaš..ne pitaj me habi, konobar mi je razvodnio čaj od kamilice, a moja Suzana je odjahala sa strancem dodjošom u noć..pridruži mi se u potjeri..ima da ga žigošemo, pa u smolu i perje..ček da uzmem pljuce, bez njih sam kao gol..istrčim na ulicu, skočim na vranca zvanog posranca i krenusmo u potjeru..možda smo trebali i mi pričekati noć, lakše bi ih pronašli kad su i oni odjahalai u noć, a mi u dan..? jahali smo puni gnjeva i želje za osvetom. put nam je prepriječio gvozdeni konj, to još nismo vidjeli, te se usrasmo od straja. ubrzo je dotrčao Zdravko Tomac i pokupio naš izmet sa lopaticom, da on skuplja kakice i suši doma..neka ga, nismo ga popucali. iza toga dođe na svom romobilu Bandić Milan i pita, jel smo vidjeli Zdravkeca Tomca gdje skuplja dreka..lagano smo odmahnli glavama u smjeru kazaljke na satu i spomenuli mu mamu i tatu..on nam je odgovorio nešto na francuskom, a to mi je diglo živac, jer mrzim sve francusko..iznenada se spustila snježna mećava i zatrpala sve tragove, a sunce je pičilo kroz sombrero, da popizdiš. meni se prisralo i otrčao sam doma na svoju kahlicu. majka me odmah izgrdila da se ne smijem družiti sa Koko Billom..da je on debil, loše društvo, te je ovo, te je ono..a on je samo niškoristi, bandit, vucibatina, siledĐija, pijandura, konjokradica, stoko kradica, ženo kradica i drkaroš.. s kim si, takav si.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer danas pečem palačinke..

pustim ja nekoć bradu 3 dana staru. brada se razveseli slobodi i ode u pizdu materinu..ispratio sam je pogledom, jer mama je kuhala i nije mogla sa mnom na ispraćaj..bacim pogled na drugu stranu, taman na neku babu..baba se razljuti što je gađam pogledom, mene opet to razljuti pa joj bacim ciglu na glavu..bila je sretnija odmah..volim usrećiti ljude. nekako u to vrijeme, a to je moglo biti jedan drugi dan, oko 12h, 15 min i 67 stotinki, gledao sam crtić Shrek..ponekad poželim da ga uvalim tome Shreku u onu debelu masnu guzicu i svršavam vičući, Trst je naš, a naša je i Mađarska..jako je važno kod svršavanja izgovorit neke riječi koje znače silu, prijetnju..kvalitetnija je svršotina od toga. ali ako ste bez mašte možete je kupiti u konzumu, obiteljsko pakovanje i to u boji na akciji..nadam se da Todorić ovo čita i nagradi me sponzorstvom na sajmu pornjave u L.A. ja bi da jebem one sisate anonimne droljice, da se uvjerim da su bolje od moje babe..ja bih bio Porneo i svršotinom bi gađao one silne Pornele..a osmijeh bi imao od uha do kruha. nastavio bih još, ali čitam Bambi slikovnicu i suza mi suzu stiže, kurac mi se od žalosti diže. toliko mi to tužno štivo, da sami završite blog..ja od tuge ne mogu..jecam, cmizdrim, kukam, a u pičku materinu neka ide sve..jadni Bambi, oš malo soli, mamice ti se naje(d)bem..ne volim tužne priče, onda sam sav nekako nježan, a to ne želim, baš kao i moja susjeda, ona voli samo grubo, i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer se oko kuće motaju neki čudni likovi. jebate, baš me raznježio ovaj Bambi, nije mi ni do sexa više.

siromaštvo je svugdje oko nas.. znam da postoji, nije to kao Amerika i crnci, to ne postoji..ne vjerujem da postoje crni ljudi, ono baš skroz crni, u to ne vjerujem, baš kao što ne vjerujem da je zemlja okrugla, moš misliti, okrugla. ne volim zatvarati oči pred time..nekad nekome i pomognem..samo kad je to jako teško i neugodno, za onoga koji to treba..ponekad te neka scena zna dirnuti i ganuti.. baš neki dan sam u trgovini na kasi, bio iza nekog siromašnog bračnog para..po izgledu vidim da su jadni, ne odveć bistri..a takvi su kakvi su..sa njima je bila curica od nekih 4-5 godina..bila je slatko dijete, dojmila me se.. a u košari su jadni imali kruh, mlijeko, ulje i neki sok..broje neki sitniš gdje je bilo više žutih novćića neg bijelih i razmišljaju šta će izbacit iz košare..a djevojćica izvadi par žutih novćića i veselo pruži roditeljima, evo mama uzmite moje, neću si kupiti kocoladu..a jadna nije imala 2-3 kune u sitnom.. ta me scena tako ganula, da sam htio malenoj dati 100 kuna..ali bilo mi neugodno..još sam dugo gledao za njima, i dvoumio se da im nešto dam..ali nisam..žao mi sad..teško je to, da se netko ne bi pred svima uvrijedio.. ponekad sam ljut, na ovu vlast, državu..nije štos u HDZ-u. SDP-u. svi su isti i loši..štos je u nama ljudima, što im dozvolimo da to rade iz nas.. vrijeme je za nekog junaka, i Superhik bi dobro došao.. možda obućem tajice, možda odglumim Robin Uda na biciklu.. možda se samo nastavim i dalje zajebavati, a tamo neka djeca neka i dalje žive siromašnim životom.. i ja sam tako živio, rado bih da im pomognem..ali tko sam ja, jedan obićan bedak.. ipak želim nekome pomoć..samo moram preći s rijeći na djela..slobodno me osudite, ako ste manje kriFi nego ja..gdi je tu crkva, don Anto Baković budala, množite se rvati, plaćajte državi, udjelite crkvi, a vas tko jebe.. jeba im ja mater svima, i crkvi i vladi. puna su im usta parola, a to nije za jest..i sad ti gladan, maši zastavicama i glasaj za likove koji će te još više osiromašiti..dao bog, da su svi gladni samo sisa kao ja..mada bi i to trebalo kažnjavat, one koje imaju sisa, a ne daju. glad je glad..ma rađe ću zažmurit, što ne vidim, ne postoji..ovo ne pokušavajte kod kuće, bolje je biti sit nego gladan.