hodam kroz zidove

uvik mi ljudovi kažu da puno meljem, a malo brašna dajem..i to meni, mlinarevom sinu..to što imam blago teleći pogled i strah od semafora, nije razlog za vređanje..baš se spremam napisati knjigu koja će bit svjetski poznata i popularna..bit će bestCeler. samo nek se ispišam, nekako mi mjehur oslabio i pišam samo kap po kap. ne vjerujem da je tome uzrok celer u mojem vrtu koji slabo napreduje, bit će da je od mlade lućice..jednom je moja baba poznata vještica, sedam dana skakala po mladom paradajzu i ništa joj nije bilo od toga. paradajz je bio oštećen, ali njoj ništa, ni koji kurac..to je i mene poneslo i dalo nadu da smo mi Juratovići neuništivi i da nam nitko ne može ništa..evo ću sada na cestu pred šlepera i vidjet ćete da mi se neće ništa desit.. veselim se zaprepaštenome pogledu kamionđije. ima da skvikne kad vidi kako se dižem, kad prođe preko mene. obićno takvi onda završe u ludari i mnogo se drže za glavu. uvik kad napišem nešto ovako lijepo i pametno, užasno me boli glavurda..kao da se potroši, mora da mi je punjač slabi..hihihi, idem požurit do ograde slušat susjedu..saznala je da je muž vara sa njenom najboljom prijateljicom, koja će sad izgubiti taj status prijateljice... neka se posvađaju, meni to bolje gledat od televizije, a posli moža ja utješim ucviljenu susjedu. ne bih to propustio, ovo je bolje od Ratkajevih. još da su mi krafni, sarma, gulaš,ćevapi, burek, grah za zeljem, kranjske kobasice, pire krumpir, mladi luk, paradajz, kukuruz kuhani, buhtla, crni kruh u boji,, ravnalo, šiljilo, štemajzlin, slićice pokemona i vesela narav..

sjećam se toga dana kao danas..nije ni čudo kad se to dogodilo danas. ja i otac moj jedini, neki imaju više očeva, ali ja ne, ja sam bio siromašan, stajali smo u redu za rođendan..gužva je bila u pizdu materinu i još malo veća. ja sam bio nestrpljiv po cijeloj dužini..širinu sam ostavio kod kuće..ona je užasna u redovima..ne leži joj gužva i strka..došli mi na šalter i prijavimo se za taj dan da ja slavim rođendan..od cijele one rulje samo meni je teta na šalteru, dala dozvolu da slavim rođendan..mora da sam joj se svidio..i ona se meni sviđala onako riboglava, sa prekrasnim repom i malenim rošćićima koji su nicali nasred riboglavog čela. sviđali su mi se i moji nacrtani brkovi i pogled zanesenjaka..ostalima se nije dopalo što ja mogu slavit rođendan pa su se povješali, udavili ili samoubili nekako, samo znam da nije bilo za pamćenje..mene je tatica odveo do ludog šeširđije kupio mi lude čavliće..te eksere moš sebi zabijat u glavu, a oni pri tom ispuštaju smiješan zvuk, od kojeg ti bude ludo smiješno i ne možeš prestati zabijati čavliće u glavu...ja i tata smo si zabili nekoliko stotina ludih čavlića i smijali smo se kao blesavi..stvarno taj rođendan neću zaboraviti..na kraju je došao Clint Eastwood i prdio onako ispod pazuha.. ja sam umiral od smijeha, možda bih i umro da nisam morao sestri razbit glavu..dirala je moje ninđa igračke, ali to je duga i druga priča..ne bih ja sad o tome, ne navaljujte molim vas.. baš ste neki..ovo ne pokušavajte kod kuće, jer čavel u glavi je jedna pjesma, a ne tradicija. moraš imati glavu kao ja, da u nju uđu ekseri kao od šale, a ja se uvijek šalim.

šetam ja tako pustinjom..Sahara je zovu od milja.. vrućina, žeđ, sve me to mučilo..još me mučilo i to kaj Mađarska nema more, i kaj Mađarska radi samo do 21 h..jednom sam došao malo kasnije i bili su zatvoreni.. vođen tom mišlju, jurim puzećim korakom , kroz vrući pijesak.. odjednom usred pustinje, naiđem na jedna vrata.. jebate, kaj sam ja lud..od kud vrata u pustinji i kuda vode..da ne duljim, pokucam ja na ta vrata, nisam ih nogom razvalio kao pravi balkanez. vrata mi otvori portir, i pita.. kaj želite gospon..? ja bi unutra ako može i ako je unutra hlad i mokro.. može gospon, samo morate biti u kravati i odjelu, i operite se malo..pička ti materina, pa gdje da se operem.. kaj to mene briga gospon, pravila su jasna..ili budite čovjek kako treba ili vas ja ne pustim unutra..meni se zamračilo, uglavnom ovo dalje nije za one ispod 12 g. neprimjeren sadržaj. uskoro su lešinari kružili oko tog portira. ja sam ušao unutra, a unutra sam imao šta za vidjeti..odbor za doček me srdačno pozdravio..a tu su bili, spužva Bob, Zagor te nej, tata od moje kume, kuma od šogora i šogorice, mama od poštara, kuharica kaj samo palačinke zna ispeć, sestra od dimnjačara, George dabl We BUš, Minotaur, Naosikaja, Magdal, crna bucka, blondy29, fever2, malenazezalica, colinfarel, almostginger, red-rose, spaljeno, angelver, cimic, sonia, mica ko pica, krejzica, crna tigrica, Clint Eastvod, John Vejn, jedan stari kombajn, Bambi i Ali baba sa 40 hajduka, koji ne navijaju za ajduk, nego navijaju staru vekericu. ignorirao sam ih i pročitao poruke na e-mailu,..u jednoj je bilo, kako proć pustinju u šest koraka..e da sam to prije pročitao..a u drugoj je pisalo napuštno dijete, i molilo za mrvicu hrane. ražalio sam se nad tim napuštenim djetetom, bilo mi je žao, ali baš je počela tekma, odgurnuo sam to derište da mi ne smeta, uzeo pivkana i zahvalio bogu na vječitim derbijima. još sam viknuo ženi da ispeče kokice, a od nje ni traga, posli mi rekao susjed da me je napustila prije par mjeseci, ošla sa djecom, bem mu mater, kako sam to tek sad primjetio.????

kaj ja znam, budimo realni, mislim da se more pješke ne može proći.. ja sam jednom probao i pazite ljudi kaj vam budem rekao.. more je jako duboko. to si ne možete ni zamisliti kakve su to duboke dubiNE. čak i plitke dubine su duboke dubine. moj tata kopa bunare, ali mi uvijek kaže, sine, rađe budi portir nego mornar..mornare žene varaju, ma varaju i portire, ali si dovoljno blizu da zakolješ i jedno i drugo u tom slućaju.. Fala ti tata, sve kaj znam nisam od tebe naučil. jednom mi je tata priznao da me zamjenio u bolnici, jer njegov pravi sin je puno plakao i imao je malog pimpeka. dok nitko nije gledao, mene je ugurao na njegovo mjesto, jer nisam plakao, a imao sam velik pimpač...to čak ni mama ne zna..a mama mi je opet rekla da je moj pravi tata, upravo onaj tata, za čije me dijete tata zamjenio. a babica koja je taj dan radila, je slavila stiskanje svog prvog prišta i napila se kao prasica..poslije je rekla da je sve bebe pomješala i da ne zna čije je čije dijete. doktor koji je slućajno bio trijezan taj dan, opet tvrdi da se taj dan, nije rodilo ni jedno dijete.. ja čisto sumnjam u sve to, i mislim da je moj tata neki Viking..možda odem u Norvešku i potražim svoje korijene, ako nisu duboko pod zemljom, a možda si samo ispletem Vikinške pletenice i uzmem ime Bunar Soonn, odem na proščenje i kupim si sjekiricu i mač..fakat je to more, veliko i duboko. bez velike sile, ne idite na more..ako već morate ići, uzmite plivalice..pustite neka Čehi idu prvi.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer gdje bi doma držali more, u frižideru.?? mislim ljudi, skockajte se, veliko je more. pitajte spužva Boba skockanog.

nekoć davno, jako davno, mislim da je to bilo prekojuće, na ulici sam pronašao, 500 novaca. pa sad, ja volim novac, jako ga volim. ali si razmišljam, što ako je to izgubio neki jadNIK, patNIK, ubožNIK, nesretNIK,, što ako mu to jako treba,, ali mislim i meni novac treba i još ga k tome volim, mučo ga volim. sjeban i u dilemi zapjevao sam pjesmu od Emine Bajtarević i odmah mi je bilo lakše. kako pjesma čovjeka ponese, mislim i ženu, da nebi žene mislile da mislim samo na sebe. e da nastavim gdje sam stao, a stao sam na nove pločice, talijanskog dizajna iz Kutine. neću ja tražiti tko je izgubio novac, svi bi se javili i rekli da su ga oni izgubili, a pošto na novcu ne piše čiji je, onda je to moj novac. svemir je tako želio, da ga ja pronađem, hvala ti svemiru. olakšane duše ušao sam u prvu čevabđinicu i sve spiskao na čevape u lepinji i Pan pivo. posli mi bilo žao, čouka koji je izgubio novac, ali jeba ga ja u usta čvaljava, što ne pazi na novac, jel se misli osloniti na mene, pa vidite kako sam ga ja brzo potrošio, i bez veze, dobro nije bez veze, bilo je s vezom i jako fino. i tako idem ja opet u šetnju, možda isti čouk opet izgubi još malo više novaca, nekak si mislim trebam novu kuhinju, i veliki televizor u boji bi dobro došao, da bacim potrgane patike i kupim konačno nove, ali ono jako skupe, nek se vidi da se ima. ajde ća ljudovi, gledam dolje i tražim novac, ako ga vidite prije mene, javite mi na neki broj..nemoj neki da ne javi..

u jednom od prošlih života, ja sam se oženio za indijanku iz plemena Šošoni. djevojka se zvala TAKAHANKAPOKAMOTALUMITODAVATALULI, a svi smo je od milja zvali skraćeno, TAKAHANKAPOKAMOTALUMITODAVATALULI. bila je lijepa kao, hmmm, ma kurac je bila lijepa...tako sam barem morao govoriti pred njemim ocem. u stvarnosti je bila ružna kao i cijelo njeno pleme. upoznao sam je preko interneta, na iskrici..možete si misliti kako je bio spor internet te 1867 godine..poruku su nosili jahači Pony West company. privukao me njezin NIK, traži se bludNIK, a moj NIk je bio konjaNIK.. lagali smo oboje u profilu i nismo bolje zaslužili....kaj da vam pričam, jesam se najebal, kaj je, je..imala je debele cice, grijala me s njima po zimi, hladila po ljeti. kad sam bio u opasnosti, smradom iz pičke je tjerala neprijatelja. kuhala mi prala, bila je ok. ženska..ali ja sam ipak jednog dana uteka..naime, izdao sam konjici cijelo pleme. nemrem si pomoći, jako sam pohlepan i pizda od čovjeka..zašto je to važno.. ja sam sada uspješan manager, imam krasnu ženicu i djecu..radim u ministarstvu, i neki dan sam vidio oca od moje drage TAKAHANKAPOKAMOTALUMITODAVATALULI.. zvao se UMPAH PAH, pojavio se kao prodavač knjiga..još uvik obožava vatrenu vodu i skalpirat..bojim se, kad će mi zakucati na vrata. a bio je opaki poglavica, strašno je mučio neprijatelje..ako se pojavi na iskrici i pita za mene, pravite se da me ne poznate..plizzz, nemojte me odati, HABUCIBE je ime koje su mi oni dali. evo neću vas više gnjaviti glupim blogovima..priznat ću vam koliko imam nikova, sve kaj tražite od mene..spasite me, moram preživjeti, u slijedećem životu ću biti precjedNIK jedne velike države..povijest se ne smije mjenjati, zbog par zavidnih iskričara.. sise.

šetam tako ulicom, recimo Smičiklasovom, čačkam nos i lagano prdim.. bio sam obučen u odijelo Petra Pana, samo sam ja imao ljubičaste Bermudice, da se ne vidi fleka kako pišam po noći u gaće..kad naletim na čovika gdi tuče ženu. vjerojatno vlastitu, pa tuđe se ne tuču. propisno ju je lemao,, nije se dalo kaj zameriti, dal si je čovek truda.. i sad uvijek ono moralno pitanje koje me muči.. da li se umješati ili ne..ipak to ne možeš mirno gledat.. nazovem najboljeg prijatelja da ga pitam kaj on misli, a on je u nekom svom filmu i misli samo na sise. da nazovem tatu.? ali tata je na robiji, moram sam donjeti pravilnu odluku. brojim u sebi do 10, da ne, da ne, i ne sviđa mi se to kaj je došlo ne.. ipak se ja umiješam i pomognem čoveku tuči ženu.. iscipelarili mi nju pošteno, da je netko gledao sa strane, čestitao bi nam..kad je jadnica klonula duhom i tijelom, čovik me pozvao na pijaču..platio on nekoliko tura i zbližili se mi.. jedva se na kraju oprostismo, znam samo da sam mu rekao.. kad opet budeš mlatio ženu, pozovi me na početak, to je posao za dvojicu, a poslije idemo na piće. evo kako se pronalaze prijatelji, ja sam svojega našao, a vi..?? znam da sam nekaj zaboravio, zaboravio sam ga pitati, zašto je tukao jadnu ženicu, ali nema problema, kaj treba razlog za mlatiti svoju ženu.??i ovo ne pokušavajte kod kuće, ukućani se ne mlate, sve rješavaju razgovorom.

sinko moj nejaćki, govorila bi mi mati..moraš voljeti sve ljude, bilo koje boje kože i rase..ali mamica, ja sam sam i maleni, a njih je puno, moram li i mogu ih baš sve voljeti. da sine, svi smo božja braća, rađena na sliku i priliku gospodina..malo sam se nasmijao, hihihi, ako bog sliči na mog susjeda, onda je bog fakat smješan i ružan..kada bi majka otišla, moj tatica grdosija od 2 metra, bi mi dao drugačiji savjet, ali samo da ona to ne čuje, inaće bi ga prebila..bio je strah i trepet u selu, seoski sileđija, ali ga je mama znala namlatit ko staru kantu..sinek moj nejaćki, nemoj voljeti sve ljude, jer niti oni tebe sigurno neće svi voljeti..ljudi su gamad, stoka sitnog zuba i voli samo onoga koji to zaslužuje..men glava zakuha od tolikih silnih informacija, odlučim da ne slušam niti mamu, niti tatu..kako da volim susjeda, pa on je četNIK, početNIK, pravi štetNIK, drugi susjed je ustaša, treći musliman, taliban, jako zajeban,..četvrti je crnac sa velikim kurcem, zavidan sam mu na kurcu i mrzim ga zbog toga..kako to sve voljeti, pa ja sam stvarno mali i zavidan Troll..zato ja ne volem nikoga, samo sise i dobre guzove..bem ti mater i ustašama, četnicima, talibanima, mongolima, slovencima, pigmejcima, nek se jebu, ja vas stvarno nemrem voljeti..pa nisam ja osjećaje našel na ulici..evo ću vam svima nacrtat ljubav crne boje, toliko od mene..više nemrete dobiti. i ovo ne pokušavajte kod kuće, zakaj,, zato jer ja tako kažem. a na svom blogu , ja sam gazda..

uzeh ja juće onako iz dosade kamenu gromadu tešku 438 kg i nosam malo po ulici..zasvrbio me nos, a nikako da se počeškam..pitam ljude jel mi hoće malo pridržat dok se počeškam. ma jok neće budaletine..eto što su ti ljudi..stanem kod jednog dvorišta, a tamo vrtni patuljak..gleda me on i miga očima..jebate jel sam ja lud..imam fobiju od patuljkova i počnem trčati..skoro me mala beštija uFatila, kad je bio blizu, bacim ja gromadu da lakše trčim..i nebi vjerovali to mi je pomoglo..bio sam brži za dlaku od male svinje i uteka sam mu..srce mi je lupalo ko ludo i htjelo iskočiti..ja ga molim, nemoj srce iskočiti molim te..a kad nekog moliš, taj si umisli da je ne znam tko..nekako sam ga nagovorio i nije iskočilo. vratim se nazad do gromade, uzmem je i skakući na jednoj nozi otrčim u crkvu gdje sam bio ministrant..Faljen Isus, velim bakicama kaj su se molile kraj raspela..kak si ti fini dečec..kaj ti nije teško to nositi..je teško mi je velim ja, ali moram..je a zakaj moraš dečec dragi..moram vam reći da sam tu popizdia, ne volim kad me netko puno ispitiva..zamračio sam...počupal sam babama kosu, slekel ih do gola, odrezao svakoj lijevu nogu, onda polio benzinom i užgao te noge. bilo je i drvenih pa je vatra bila zavidna...uzeo sam kranjske kobase i ispekao na vatri..mnogo mi je falio kukuruzni kruh u boji..zamolio sam jednu jednonogu babu, nek mi skoči kupit kukuruzni kruh, i šta mi prokleta baba veli, nek si ga idem kupiti sam..da ne može skakati s jednom nogom..i kaj vi sad kažete na to, stara baba, leta ima, ali pameti nema..i to bude uzor nama mladima..treba sam joj odrezat i desnu nogu.. a najviše je cvilila kad sam joj rezo nogu, cvilidreta babska..to ti je tako kad si pičkica i milosrdan..

jednom, kad sam bio kod tete u posjetu i ostao prespavat kod nje, smjestili su me u sobicu od njene kćeri..negdje u noći, pa tu negdje oko 12 i 34 min. meni se jako prijebalo..sve oko mene su bile neke barbi lutkice i ja navalio na njih.. sve sam ih počupao, rastrgao, svakoj sam pokušao turiti svog pitona. ujutro je bio rusvaj, sve barbike istrgane i pošpricane svršotinom..kad je mala ušla, kosa joj se digla na glavi, zavriskala i izletjela van iz sobe..mamaaaaaaaa, kmeee, kmeee..dođe mama i sve joj je bilo jasno..iš, iš, iš, barabo, istjerala me van i više nije htjela čut za mene..pokunjeno sam izašao, kao zadnji kriminalac, čudak, hvala vam, čut ćemo se opet..e sad, prošlo je 14 g. od tada..ona ima 7 djece, rastavljena je, ja sam veliki direktor malog preduzeća i došla je k meni tražiti posao, da joj je užasno jako teško i da su gladni kruha.. kaj da ja sad napravim, i meni je onda bilo teško kad sam jeba lutke, pa ona nije imala razumjevanja, zakaj bi ja sad imal razumjevanja kaj oni nemaju za kruh.. neka jedu kolače..kaj deca moraju u školu, neka budu neobrazovana, kaj ako im je zima, nek se zamotaju u dekicu, najlon, papir, travu..neka prose po ulici, ima ih dosta, mogu pokriti cjeli grad i sva dobra mjesta za prosidbu..jebale ih lutke barbike, da sam se bar najeba, nego kurac..pamti pa vrati..sad joj je kćer kao Barbika, neka da nju, ako joj je žao lutaka..ja se nebum bunil..može biti moja tajnica. joj, nekad sam duša od čoveka, prosto ne vejrujem da sam to ja..

šetam ja tako sa velikim kišobranom od coca cole, a promjer mu je 3x3, tirkizno zelene boje, ofarban u žuto,a prevladava plavo.. volim da me se zamjeti..kiša lije, vjetar puše, tamo negdje u đungli majmun jede svoj drek, a mama mu iz krzna vadi kukce i ždere. putem sretoh curetak bez kišobrana, ponudih joj neka se poveze ispod moga..stisne se malena uz mene, a meni se odmah digne.. da je ne silujem, brzo započnem neki razgovor o nogometu, da ne mislim na njene jedre sise i mlađahni pićić..i tako mi počeli kako je Ćiro peder, Mamić je peder, Sanader je peder, Ciganović isto, i posvađali se oko Slaven Belupa..njoj se igra Slaven Belupa ne sviđa..kad sam joj odvalio trisku, ruka mi je utrnula.počeo sam skakati po njoj, pjena mi došla na usta, a bome i njoj..i kad je shvatila da Slaven igra dobar nogomet, opet smo si bili dobri. zagrlili smo se i zagugutali, sex nam je bio fenomenalan.. upravo mi sad mama kaže da se to nije desilo, da sam u to vrijeme bio na dodatnoj nastavi, i da sam ja jedan ok.dečko. ni lošiji ni bolji od ostalih.. to me toliko razveselilo da sam odmah napisao blog, i to onako preko reda, ispred svih i sa lijevom rukom.. inaće nisam vam rekao da sam dobio nagradu za najboljeg slušatelja radija, najboljeg gledatelja tv-a, i za najbolju publiku na koncertima..uočili su da sam u svemu tome najbolji. još moram biti najbolja publika na nogometnim utakmicama, možda me nagrade s nekim kurcem više..

neki dan, vratim se ja iz grada, išao sam žicat po ulici i jesti u crveni križ..dođem pod most, gdje spavam, kad tamo neka prljava skitnica, zaposjela moje mjesto..razapela gnjida najlon, pobacao moje stare vrećice, prazne flaše i jednu Badelovu u kojoj je još bilo malo vatrene vode i moje novine s kojima se pokrivam..ne znam jel ste osjetili kada taj osjećaj, kad vam netko osrknavi dom. pjena mi izašla na usta, što od alkohola, što od bijesa..izvukao sam nož, nasjeko ga skroz..za dom ubijam, ubio sam i opet ću. sjeo sam kraj lešine, nikad ga nisam vidio, nikome neće nedostajati..i jebem ti skitnicu koja se blajha..dali da ga gurnem u rijeku, ili možda malo gricnem..jeo sam već ljudetinu, ako se dobro ispeće, bude fino..pretražim mu prazne đepove i nađem osobnu..zvao se Habdija Ihtijarević..odlučio sam da mu otmem ime i da budem on...moje je ime već staro, ofucano, vrijeme je da se pomladim..strpam njegovo ime u đep, odrežem komad njegove noge i pojedem sirovo..padala je kiša, teško je zapalit vatru po kiši..stisnuo sam se jače pod most, pokrio svojim novinama, pocuclao zadnje kapi Badelove vatrene vode i zadovoljno zazviždao Bahovu fugu u zidu..kako malo čoviku treba, a tamo vani, vjetar huji sve jače, negdje na kiši, ima sirotinje, koje nemaju ništa i pere ih kiša..a kaj to mene briga, ja sam se za svoj luksuz sam izborio....ne bum ja ovog čouka bacil, i sutra budem gladan..kako je to lipo, kad ti se hrana sama došeta. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jedino ako vam je dom ispod mosta.

za sebe znam da sam dobar, pravedan, milosrdan i osjetljiv na tuđu nevolju..volim pomoći kad mogu, ali sam i bezbožnik..nisam vojnik nijedne vjere, osim vjere mira i ljubavi. ili si dobar ili nisi, to te ni jedna vjera ne može naučiti..tamo negdje malo dalje, postoje zemlje u kojoj postoje ljudovi, koji bi mene kao takvog smaknuli za glavu, kao bezbožnika. a vjerujem da sam u duši bolji od svih njih zajedno.. ali oni su veliki vjernici, oni su ljudi bombe, oni su zombiji, mole se svaki sat vremena i mirišu jedan drugom guzicu i smrdljive noge.... kod njih žena postoji samo na muževoj osobnoj karti skupa sa njim ili pazi ovo, sa svojim skrbnikom..kod njih žene nose one kapuljače sa malim prorezom, sunca imaju kao u priči, ali ga njihove žene ne vide. ne daj bože da joj se slučajno otkrije dio ruke, jadnica je odmah kamenovana. za preljub se strelja, režu se ruke, kamenuje se.. ljudi bombe dobivaju ključić od raja, i gore u raju ih čeka 100 djevica..šta su sve spremni uradit za tih 100 djevica, mora da su mnogo napaljeni i zapaljeni.. tko im osigurava tih 100 djevica, gdje ih nabavljaju, zvuči privlačno i jezovito.. njihova djeca se trude da ih izaberu da budu čovjek bomba, svi žele biti mučenici..a koga ubijaju, nevine ljude na ulici, restoranu, autobusu.. svijet je jezovito mjesto, sva sreća što postoji sunce i sjena, pa dok si na suncu ne vidiš šta se dešava u sjeni..najbolje je zatvarati oči, što ne vidiš ne postoji, ostavimo te probleme za svoju djecu, unučad..bit će pametniji od nas, i oni će dobit ključić od raja. bem ti miFa, zvuči mi jako primamljivo, ovo sa 100 djevica..nudi li tko više.. evo bit ću BOMBAMEN i bum pukel, baš BUUMMMM..i ovo ne pokušavajte kod kuće, a bome ni vani.

sjedim ja tako na telefonskoj žici, izmeDJu dvije bandere, i pecam gusjenice sa štapom broj 5 za pecanje gusjenica. kad naiDJe pauk domaći..bok pauk domaći, kam ideš..bok habi, idem tu do žbuna srat i napraviti mrežu, da uvatim neku muvu zunzaru. a kaj ti delaš habi..a nikaj, kradem bogu dane i brojim oblake..baš je tebi lepo habi, ali greh ti je od boga krasti..nemoj tako. ja idem, moram puno plesti, ako želim nekaj papati..idi pauće tko te drži, nauči se ribe lovit kad već imaš mrežu, ili jedi nekaj iz konzuma kao ja.. (Todoriću, čitaš li ti koliko te reklamiram, ako čitaš, daj jednu blagajnicu da odemo na more..). ode glupavi pauk, ne sluša on pametne savjete.. uto naleti muva zunzara i pjeva zummm, zummmm, zummmm.. kaj ti muvo reklamiraš mazdu, kad imaš taj zummm, zummm osjećaj..ma ne habi, tražim dreka i naiDJem na tebe..ohoho, sad se bumo vređali, ajde muvo skoči do onog grma i vrati se..hihihi, misliš da nisam čula da je tamo pauk domaći i plete mrežu. .ja ću raDJe sjest tebi na glavu i staviti svoj drek, na tvoj drek..moš muvo, kažem ja i opizdim je mlatilicom za muve. uvatim je onako zgnječenu i u slast progutam..nebu mene niko jebal, a još manje sral po meni.. ovo ne pokušavajte kod kuće, kažu da je jako opasno.

kad sam došao u posjet svojoj teti Mandi, začudio sam se kako kod nje vrijeme ide unatrag. malo sam se tome čudio, pa malo nisam, ali onda mi postalo normalno. ipak je zanimljivo kad dođeš popodne u 16 sati, a odeš recimo isti taj dan ujutro.. svakog čuda nekoliko minuta dosta, tako i toga..prvo sam joj pojeo sve krafne, pa onda pekmez, pa zatim svinjsku mast, cijelu kiblu..pričala je nešt bez veze, ali kad mi je rekla, da imam slabe nokte i da su njeni jači, mnogo sam se naljutio, ona će meni govoriti nešto protiv mojih noktiju..moji da su slabiji.. prebacio sam dugi kaput preko sebe, nisam želio da mi vidi rep i da primjeti da sam ja u stvari pacov. tata mi je rekao, neka krijem da sam štakor i od roda rođenog..ok. ako ti tako misliš, ovo si mi rekla sad i nikad više..to podjebavanje i izrugivanje nam je bila obiteljska crta..ali nam je i krvoločnost isto bila obiteljska crta. zveknuo sam je lijevicom, pa desnicom i tako naizmjenićno puno puta, kako sam želio da završim s desnicom, a zabrojao sam se, morao sam početi sve iznova, na njeno negodovanje..onda se ona sjetila i ponudila me sa friškim prezvrštom, koji je pobjedio na natjecanju za najružniji prezvršt i kobasicu. to me malo smirilo i sve sam joj oprostio. da nebi neki reko, da smo mi Horvati životinje.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer mi je rezervoar na mojoj Mazdi poluprazan.