hodam kroz zidove

ima sam i ja jednom ženu.. mada to izgleda čudno i ne moguće, imao sam je. što je ta volela da ju bijem. ma i ja sam uživao da je bijem, baš smo se pronašli. sama se bacala pod šaku, znala je primat batine..jednom sam gledao tekmu, a ona mi ispred tv-a vuče ono što ide vuššššš.. ja joj kažem, makni se matere ti se najebem, ova spodoba kao da ne čuje. hejjj, oš da mi bude smiješno kad mi budeš krezuba pušila naveće, razbit ću ti lalovku.. pogodim je praznom bocom heinekena, a ona ko gluva. baš u taj čas padne gol, ja sam zamračio..rasvjetlilo mi se tek u policijskoj postaji. i sad mene optužilo, da sam je ubio batinama. mislim, optužba je fakat smiješna..ona je jako volela da je bijem, često je bila na hitnoj, imaju dokaze da to nije prvi, ni drugi put.. iz toga se da isčitati da je bila nastrana i da sam ja taj koji je patio u toj vezi..pa nisam ni ja uvik bio raspoložen da je mlatim. jebem ti život, živili smo u skladu i harmoniji i sad odjednom sam ja pritvoreNIK. e ovo mi je škola, drugi put ću pametnije. drugu ću mlatit iz gušta.. pa ako ima neka na iskrici, lijepa, podatna, pristojna djevojka, koja voli da je muškarac bije, molio bih da se što prije javi, usamljen sam. mogu da drkam sam, ali ne mogu da se bijem sam, za to mi treba voljena osoba.. nepoznata i draga osobo, javi se, pružit ću ti sve što želiš, samo se javi. još ako voliš nasilje u obitelji, na pravom si mjestu. baš sam dobro i sam ovo napisao, sad će mi se javiti 1000 žena, a ja ću da biram i masturbiram.

tog jutra 26.01.1493. godine, probudio sam se radostan..veselio sam se svom poslu, praznio sam noćne posudice (kahlice). imao sam veliku kantu u koju sam istresao govna i pišaku dvorjana tijekom noći.. zavolio sam taj miris izmeta, ušao mi je u svaku poru..i još sam bio dobro plaćen, 2 srebrenjaka mjesećno. na dvoru kralja arTURA, je uvik bilo živo i onih koji su obilato kakili. moj tata je bio DŽelat, krvnik i odrubljivao je glave zločestim stričekima i tetama. ponekad mi je znao donjeti koju glavu kući, pa sam se ja znao igrat s njom.. nacrtao bih im brkove ili bih šutao te glave, sa malim bracom na dva mala gola..mama je radila u podrumu za mučenje, naljevala je zločestim stričekima kiselinu, katran i vodu kroz lijevak u usta..naradila se jadnica svaki dan. moj stariji brat je vrućim klještima žigosao iste te zločeste stričeke, volio sam mu pomagat..bude to zanimljivo..lijepo smo živjeli, onda je jednom došlo u modu palit vještice..cijela moja obitelj ostala je bez posla, takoreći na ulici. prokleti Pandurić je dobio posao preko veze, loženje vatre, dobave drva, i paljenje vještica. jeba im ja mater, žrtva izgori, puhne vjetar i raznese pepeo, nemaš kaj delati tu više. nema trupla, nema mučenja, sahrane, kriza je pokucala na vrata i to samo jednom, onako KUC.. nezadovoljan takvim razvojem situacije, legnem i probudim se danas..a danas, isti kurac ko nekad, samo malo drugačiji..opet čistim tuđa govna..pas mater i bezvremenskom poslu i drekima..uvik isto smrde. i ovo ne pokušavajte kod kuće, drek je drek.

sjedim ja tako jedno jutro na kahlici, stiščem govno koje se neda van..odi van đubre jedno smrdljivo, tepam mu ja i razmišljam o pjesmi, lova, meni treba lova, od mlade, spolno aktivne gospodićne Gotovac..kaj je pjesNIK htio reći tim textovima..nemam pojma, ne razumijem se u to, nisu me takli ti stihovi, kao recimo, iznad Tešnja zora sviće..taman sam htio povući paralelu između tih dviju uspješnica, kad mi govno krenulo na glavačke van,, ma bitno je da je krenulo, može i naglavačke..ružnijom rukom, to jest desnom, obrisao sam guzicu, jedinim papirom iz večernjeg što sam još imao, ostatak guze sam povukao po maminom sagu..posli sam joj reko da je tu fleku napravio brat..nisam volio brata, nikad mi nije htio posudit svoje odjelo za grad, a jednom me ošamario kad sam drkao na njegovu curu..brat je inaće opaki stokilaš, glavni štemer u kvartu, ali mami nije ni do koljena, ova ga premlati za doručak..ja sam opet neki kržljavi, mali, grbavi, iznakaženi, pakostan patuljak.svoje nedostatke sam prikrivao, zlobom i zloćom..nema koga ja nisam zajebao, prevario, uvrijedio, okrao..i kaj, da se sramim toga.. ne, ne sramim se, kaj bi se sramil, nisam ja beli zagreb grad, dapače, ponosan sam na to, to je moj obranbeni mehanizam..obukao sam sestrine haltere i najlonske čarape lisca, stavio mamin mantil na golo tjelo, i pregaču na kojoj je pisalo, kuharice manje zbori, da ti jelo ne zagori, te sam ošo na svoje radno mjesto u park..nisam još ovaj tjedan vidio sisu, a smrzal sam se ko pička, stojeći da netko prođe, mračnim putem gradskog parka..nitko pošteni sa sisama ne prolazi tuda, samo pijane budaletine i ja..morat ću potražiti frenfektnije mjesto, negdje gdje sisa ima u izobilju, negdje, gdje će neka da padne, na moj goli, zmazani pimpek.. kaj sam htio reči ovim bezveznim blogom, pa naravno, to da volim sise, to samo bedak nije znao isčitati, zato bedaci, ne čitajte ovo. i ovo ne pokušavajte kod kuće, ii to radite na svoju odgvornst.

u Laredo sam ujahao u sumrak..prašnjav, gladan, žedan, jebežljiv i još jednom jebežljiv..sjahao sam ispred jedinog salona, zvučnog imena, kod Špranje..dokone bitange, ljenčine, propalice, pijanci, mrko su me odmjeravali, te govedine nikako nisu voljele strance, dodjoše..jedino me blijed, suvonjavi grobar, lešinarske face zadovoljno i gostoljubivo odmjerkao i odmah zapisao u notes moje mjere. još kad su vidjeli da nosim nisko koltove, izlizane i prepune recaka..taman kad sam sjahao sa svog vranca, preko puta je objesni sin vodećeg rančera u okrugu, sa nekolicinom svojih bitanga pokušavao silovati mladu farmerovu kći..reagirao sam instiktivno, ako ja ne silujem, neće nitko..potegao sam jedino sjajno na meni, svoje koltove calibra 45 i upucao pohotne konjine..propjevali su moji blizanci Smith Wetson, bang, bang, pa refren, bang, bang, ratatatata, mama, pas i kravata,tata.. kratko su kriknuli AHH, i jednom OHHH, te se posložili ko balvani na tlo..pljucnuo sam na njihova prljava i krvava tjelesa, okrenuo se i ušao na hladno pivo..pivo je bilo sve, samo ne hladno, jedino su bili hladni pogledi upućeni meni..gužvu na šanku sam riješio tako, da sam popucao nekolicinu prljavaca..uskoro u salon dotrči farmerova kći..stranče, dođošo, đubre jedno dodjoško, zašto si ih upucao..baš sam se ponadala da će me netko izjebat i to još nekoliko njih..umri govno jedno, tko će me sad jebat..šta ću, lak sam na koltovima, lak sam muškarac, brzo potežem, brzo svršavam.. izjeba sam je ja, nekoliko puta i onda još jednom..noću sam se iskrao iz te prljave, smrdljive rupe od gradića i odjahao u noć..iza sebe sam ostavio krvavi trag, čvrste, pune sise i uspomenu na malu kuju..imala je dobre sise, ali iza slijedećeg brda, postoji mjesto, sa nekom drugom malom, mokrom, podatnom fufom, sa dobrim sisama..njih je mnogo, a ja sam..đija, đija, moj konjiću, Uspaljen kauboj sam ja....

jednom je počeo padati snijeg, a ja sam odlućio da neće padati..eee,, paHULJO, neš padat, ako ti ja to ne odobrim..uzeo sam kosilicu i svega ga pokosio. uto je naišla sisata učiteljica sa cijelim razredom i počela me grditi, ta kako sam mogao djeci uništiti veselje i radost prvog snijega..ej ljudi, meni malo treba, a njoj puno i ja sam joj ga stavio na puno..dahtala je kao riđa kobila tamo pred djecom i svršavala kao da smo u tišini doma, a ne na pokošenom snijegu, kraj radoznale djece, s tim da jedno dijete nije bilo radoznalo..no to je bio mali od Puškarića, znam ja takve, takvima ništa nije sveto i dobro, takvi imaju duple sjene...u taj čas netko je pogurnuo nebo i zamračilo se..dvije bosonoge zgrade su protrčale kraj nas, pričajući sa ogoljenim stablom Jablana o recesiji i silikonskim grudima..tu sam malo načulio uši, onako kao zec koji priča, kaj te muči njofra..?..prijatelj od poštareve mame je gurao ogromni kišni oblak, a nečija tjeskoba je stiskala za vrat sjenu od Koko Billa debila..onda se spustila vruća magla i sve prekrila, no dobro nije sve, Bandić i Vice Vukojević su ostali nepokriveni, gurali su si dildo u analni otvor i hihotali se, a Alka Vuica je vikala na glas.. ružna sam, glupa, radodajna, odurna, iritantna i ogavna baba i ko mi kaj može, dajte mi svoj potpis..to je čuo na lijevo uho japanski ninđa, koji ima samo desno uho i jednim potezom joj odsjeko glupavu, glavatu glavu..dobro joj se potpiso ninđa, ako neko zna, ninđa zna..svi koji smo se zatekli tamo, stisnuli smo ga za ručicu, i burno mu zapljeskali, klap-klap..a bilo nas je hoho-ho, što je mnogo više nego hihi-hi, a da o haha-ha ne govorimo...a još su nam samo falili, Gustafi, Neven Ciganović, Jadranka s kosom, gay dečko Smradnader, Mirna Berend, kotlokrpa Miroslav Kutle, krivousti Tudjman, zagorac, primorac, podravac, Nikolina Pišek, lovočuvar iz šume Striborove i jedan kinez..ali reko je japanski ninđa da će i njih pronaći, jer kineza ima ko govana, a ovaj mu je na piku. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer svemir je beskonačan.

jednom smo se ja i moj rob, smijali njegovom položaju u društvu. baš si bedak rob, kaj si rob..šikaniram te i tučem, a ti samo šutiš i trpiš..radiš sve kaj ti rečem i ne rečem.. a jel tebi lijepo biti moj rob, pitam ga ja..pa gospodaru, za drugo ne znam, a ti si tako dobar prema meni, mlatiš me svaki drugi sat i jednom tjedno jedem i pijem. ja za bolje ne znam..ne dao bog, da dođem kakvom okrutnom gospodaru.. ja zadovoljan s njegovim odgovorom, ošinem ga bičem do krvi, za svaki slučaj da se ne pokvari i da mu ne padne na pamet otići..zahvalno me pogledao svojim velikim i tupastim okicama. podbo sam ga mamuzama i nastavio jahat na njemu. kad smo došli do izvora, legao sam i natjerao ga da me hladi i masira..poslije je naložio vatru, nahranio me, popišao se i usra umjesto mene..onda je htio odspavat umjesto mene, gad lukavi, opet sam ga išibao do krvi.. ja ću spavat, a ti stražari i draškaj me..ponekad poželim imat pametnijeg roba, roba intelektualca, roba sa dodatnom opremom deluxe, koji će se sam šibat do krvi, ali takvih nema na tržištu. svejedno, platio bih ga suhim zlatom, ipak rob treba biti malo obrazovan, a ovaj moj je samo obrezan. nastavi li tako i glavu će imat obrezanu. mamicu mu robsku, lijenu. premekan sam prema njemu, jebem si tu ženu u sebi, nikad ja nebum postal Conan barbarin. jeste li kad probali lizat šmrklje iz nosa, oni zeleni imaju okus po šmrklju.. fino je to i besplatno, želi li tko malo.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer vrijeme robova je prošlo, nažalost.

kaj ja znam, nikad nisam bil ružan, pa bih volio na tren biti ružan, da vidim kako je tim ružnim ljudima..kažu da je ružno biti ružan..možda samo preuveličavaju, meni ne smeta to što su ružni..no neka sam ja lijep, ja to zaslužujem..kaj ja znam, nikad nisam bil siromašan, pa bih volio na tren biti siromašan, da vidim kako je tim siromašnim ljudima..kažu da je ružno biti siromašan i gladan..pa neka jedu kolače ako nemaju kruha, i kaj će im opće kruh, ja puretinu, svinjetinu i sve ostalo jedem bez kruha, kruh deblja, a samo im još to treba, da budu gladni i debeli..mislim to bi bilo smiješno za vidit..no neka sam ja bogat i sit, jer ja to zaslužujem..kaj ja znam, nikad nisam bil star i nemoćan, kažu da je ružno biti star i nemoćan..samo ime starac mi nije baš nešto, mladić mi se više svidja..starci smrde i smetaju, neka sam ja mlad i vižljast, jer ja to zaslužujem..kaj ja znam, kažu da je ružno imat malog, mlohavog i tankog. to nebih htio probat, neka ja imam debelog, tvrdog i dugačkog, jer ja to zaslužujem..kaj ja znam, kažu ljudi da je ljepo živit u americi, finskoj, švedskoj, jeb ga, ja ne živim tamo jer to ne zaslužujem, baš kao ni ostala rvatska stoka sa mnom.. kažu da je naša zemlja najljepša, al to kažu bedaci koji nisu vidjeli ništa više od toga, kažu da smo mi izabrani narod, da imamo majku božju rvatsku, da smo najbolji, najljepši, svašta oni kažu, ali sve što kažu, lažu, baš kao i ja..mi smo stoka i govna..da imalo više i bolje zaslužujemo, imali bi to..zato čutimo tu gdi jesmo, jer i za tu gdje jesmo nismo..a moglo je bolje..sve smo birali sami, sve radimo sami, ako nas tko jebe, jebu nas naši, i kaj nam preostaje, pinklec na pleća i pravac uljuđenim zemljama. tiho sam oprl, rasklimanu lesu i pinklec na pleća sam del, stara mi mati, itd... da ne duljim, vidimo se svi jednoga dana u lijepoj našoj Irskoj. i ovo ne pokušavajte doma, jer dom je tamo gdje sam ja.

jedared mi se prijebalo, ali onako, pravo jako..a kaj da jebem kad sam ružan i ni jedna me neće..ovce su mi sve pokrepale, dobile su Aids od mene. drkat mi se više nije dalo, gadi mi ga se više u ruke uzet..onda se sjetim da bi mogo pojebat susjedu, koja mi je već dugo trn u oku..uzmem sjekiru na rame i pokucam na susjedova vrata..pokucam sjekirom po njima, otvori masni i debeli brkonja, muž od susjede..kaj je bilo, što lupaš. e tu sam pukao, ne volim kad mi se netko obraća tim tonom, nasekiram ja njega i uđem preko debele lešine u kuću..tamo je u kutu drhturila susjedica..raskošne sise su joj se nadimale od straja i u meni budile zver..nemoj se bojati pišuljo, tebi neću ništa, tebe ne mrzim, tebe ću sada jebati iz ljubavi..jesi mi to ubio muža, gade jedan primitivni i sad bi me još jebo..ma nisam, kaj ti je,,to on samo leži, nije mrtav, umorio se od bitke sa mnom, mrcina lijena pijana, nije mu ništa.. i ne seri, daj pičke i šuti..nedam ti, kaj si ti misliš, da sam ja laka ženska..ma marš u pičku materinu, đubre jedno sisato, nisam došo vamo mislit, došo sam jebat, tresnem je drškom sjekire po glavi, žene na to uvijek padaju..složi se ona ko vreča, a ja sam konačno jebavao..možda bi mi bilo bolje da je bila pri svijesti, ali onda bi možda zakerala i gunđala, te imaš maloga, prljavoga, smrdiš, dlakav si po guzici i leđima, prezivaš se Puškarić, te misliš samo na sebe i te fore..ovako sam se izjebo ko čovjek, ko cONAN barbarin, mirno išetao i onako preko ramena dobacio.. vratit ću se ja, kad mi se prijebe..sve je to sa strane gledala publika..gledatelj broj jedan zaplješče mi, odmah iza njega i gledatelj broj četri, pa onda uskoro svi gledatelji, svi osim coco bila, debila, alke vuice, ave karabatić, smranadera, jadranke s kosom, toy story 3, pouzaj i poštareva mama..ali na njih ne obraćam pažnju, pa mi nije važno, ja navijam za slaven belupo i ne kupam se tako često.... evo malo praznine, tu sam mislio nadrobit neke gluposti, pa rađe neka bude ništa.. ovo ne pokušavajte kod kuće, bez sretne sjekirice. šta je muškarac bez dobre sjekire.?

ovakve priče se pričaju još samo uz logorsku vatru ili na nekom tulumu, ali kunem se Sanaderovom imovinom da je sve istina. kenjao sam u svom kukuruzištu, kakica mi je bila smečkasto crna, ako vas baš zanima, kad čujem buku i svjetlo u kukuruzu..ili mi je lopina došao krast kukuruz ili su svemirci..ako su svemirci, ukrast ću njih i njihov brod..no desilo se da su ukrali oni mene i odveli me na svoj čudan planet u obliku sisa..mora da se nalazi na kraju svemira jer putovali smo čitav sat..izveli su me na neki trg i pokazovali okupljenoj masi, koja je rigala od mog ružnog izgleda..za njih sam bio ružan Alien..vidim da su htjeli da me odmah linčuju..onako jadan i bez nade zapjevah od Slavka Perovića, samo jedan dan života..kad ovi svi zastanu i počnu se diviti..tek poslije sam shvatio da oni ne mogu pjevat, nemaju razvijene glsanice, pa im se moje očajno pjevanje činilo kao rajska melodija..odmah sam ja njima otpjevao i spržio na cd-e Woman in Love, tike tike tačke, Graciju, smoke on the water, shine on you craze diamond, school out, zmija i žaba od Oskara i Slavice Cukretaš..čovječe, bio sam njihov idol, obožavali su me, obećali su me vratiti na zemlju, ako im preporučim još nekoga tko tako dobro pjeva na zemlji..reko sam da nitko ne može pjevat tako dobro kao ja, ali da ću im preporučiti dobru zamjenu, pa sam im preporučio Gustafe i Alku Vuicu..nek voze te ljige na svoj ljigavi sisa planet..sad mi žao, mogao sam im napuniti svemirski brod sa novim fosilima, oliverom, doris dragović, matija vuica, ava karabatić , jasmin stavros i još hrpu estradne starudije,ali neka, drugi put ću pametnije..zašto bi samo ovaj dio svemira, bio zagađen njihovim pojem, kad se gadi svemir, neka to bude kako treba.. zapjevajmo u to ime, može uspješnica od lidera estrade Grašoja, ja čepim uši, i tražim pogledom Lidiju Bačić.

hihihi, otvoren je novi sajt u britaniji, gdje se pronalaze samo gabori, ružnjikavi ljudovi..oni su u zaostatku, iskrica to radi već godinama i ima gomilu ružnih, počevši od mene na dalje..malo mi smišno, kad tu dođu likovi i fale se kako su lijepi, (pametni - no comment), kako jebavaju i biraju kog će jebavat..niti su oni krivi št su tobože lijepi, niti sam ja kriv što sam odurno, odvratan ka pacov..stvar genetike i nasljeđa..jeba ja njih, i muškijih i ženskijih..to je kao da se lovac fali, da je ubio međeda lovačkom puškom..odi ti lovče golijim rukama na njega, pa ga onda savladaj, iskopaj mu oko prstićem, i oderi kožu zubima..tako je i ovo, lako je kad nešto imaš, ajde ti braco kad nemaš..jebi ti ružnjikav i onda se fali..kad ružni, bledunjavi, malo ćuno, nosati Trollov patuljak kao ja, pojebe neku ljepoticu, to je ravno podvigu Đingis Kana u njegovim ratnim pohodima..šteta da više ne postoje horde barbara, osvajački ratovi, tada su jebali pobjednici, a ne lijepi..lijepe su pokapali, jer su se ružni borili ka međedi i uvik pobjeđivali..a pobjedNIK je jebo sve, mlado, staro, dobro, loše, ovce, koze, pobjedNIK je mogo sve..zato je važno biti pobjedNIK..bit će rata kažu svi.. daj bože što više ratova i pedera..neka budu svi pederi osim mene, ja ću ostat cONAN barbarin, borti se i silovati..ovim putem najavljujem rat svima, sve ću osvojiti, cijeli svijet, univerzum, mlječni put, vinsku cestu, a pojebat sve žensko, sve što ima sisa, što se miče ili se micalo zadnjih 24 sata..jebat ću i leševe, samo neka budu još malo topli..hladno mi smeta za prostatu i mjehur, ajde priznajem, malo i za želudac... nisam ja kao Štef Puškarić, taj je iskapao leševe nekoliko dana stare i zadovoljavao svoju pohotu...imao je dobar želudac, a čuna mu se dizala na koščurine, mokro, vlažno, i gnjecavo.. bio je naš idol, nešto što smo svi htjeli postati, ali nismo..ružno je biti ružan, jebeš samo ružne, jer si i ružnima ružan i oni imaju ružan stav o ružnoći i klone se ružnih, da nebi i okot bio ružan..pasji skotovi, pacovi, ljut sam, nitko se neće družit sa mnom, svi misle da je ružnoća prelazna, a ja samo trebam prijatelja, onako pravog prijatelja, da dijelimo sve skupa, osim kreveta..prijatelju, gdje si..dokle da te čekam..? ovo je već vapaj..cvil, cvil, kme, kme...
ovo ne pokušavajte kod kuće, ako imate famili ružan okot, nitko se neće družiti sa vama.

u gabuli sam.. mama me poslala po šećera k susjedi..a ne smijem ići k susjedi jer sam joj dužan 500 novaca..prije mjesec dana sam je prosio, kao da to moja mama posuđuje od nje.. nisam joj još vratio i ne mislim..a da bih došao do te susjede, moram proć kraj kuće susjeda Ivana.. njemu sam ostao dužan košulju koju mi je posudio, kad sam išao van sa curom..zaflekao sam je i potrgao..pravit ću se da idem po šećer i pobjeći od kuće..možda odem do ujaka Ferdinanda, da mi posudi malo novaca za bjeg od kuće..samo se nadam da je zaboravio da sam mu već 2 godine dužan 1000 novaca.. ma zaboravio je, ako sam ja mogao, onda je i on..krenem ja i putem sretnem Aleksu, ali ne Šantića, nego Miroslava.. ne Miroslava kao Krležu, nego Miroslava, Aleksu.. ma neće vam ovo bit jasno, ali dajte si jednu za uho, pa vam možda bude..pravim se da ga ne vidim, njegov sam šestar ostavio u Dragičinom oku..nek ide k njoj po šestar, kaj ja više imam s tim..skrivajući se od njega skoro sam naletio na Leonarda, njegov sam bicikl posudio i prodao za 20 novaca..pa da je kaj vredel, dobil bi više novaca..ide mi na jetra, kako ti ljudi pamte te bezvredne stvari..i njega sam lukavo izbjegao, i taman kad mislim da više neću nikog sresti, evo ispred mene se pojavi Kuzma..njegov sam auto posudio i razbio..ostavio sam ga na polju u kukuruzištu.. on je opak dečko..prebil me tako kaj sam morao u bolnicu..a i tamo mi se nije dalo ići..tamo radi doktorica od čije sam bake posudio lovu i nisam vratio...kaj vi mislite, jer ona meni mora pružiti svu skrb, makar sam njezinoj baki odnio svu ušteđevinu, pa je jadna umrla od bijede.. ona u meni mora prvo gledat bolesnika i unesrećenoga..moram od nekoga posuditi novac za bolnicu..svi se prave da nemaju. evo kaj su ti ljudi, kad najviše trebaš onda vidiš kakvi su..kao da ja ne bih vratio posuđeno. i onda ti voli ljude, ljudi su govna, puni nepovjerenja. no jednoga dana kad odrastem i budem NETKO, svima ću pokazati tko sam ja. razočaran u svijet i ljude, stao sam mirno, nabio kacigu žute boje, turio prst u nos, prestao disati i odlučio sam da neću PiŠati mjesec dana, pa da vas sad vidim ljudi, hočete li još biti bahati škrti i zli, mora da vas pogodi moje ne Pišanje. nemam pojma kolika mi je zapremina mokračnog mjehura, testirat ću ga.

đonjam ja u svojoj malenoj kujni 3 sa 3 i 25 cm.. vani pada kiša kao luda, ali pada i u mojoj kujni..na pod sam stavio lavor, bure i jednu rajnglicu.. u njih padaju kišne kapi, koje prolaze kroz krovište moje sirotinjske izbe. slušam kapi kako padaju i odzvanjaju svojim ritmičkim zvukovima..najviše mi se sviđaju ove što padaju u rajnglicu..TUP-TAP, TUP-TAP, TUP-TAP, TUP-TAP.. krasno za čuti.. odjednom se zvuk u rajnglici promjenio na, TUP-TAP, TUP-TAP, TIP-TAP, TAP-TIP.. meni se drek u riti smrznul od straja..znao sam da to nije nekaj normalnoga. sigurno su vanzemaljci preuzeli oblik kišnih kapi i sad padaju u moju rajnglicu. brzo šutnem rajnglicu daleko od kuće, u pizdu materinu.. ako mi se išta gadi, onda su to Alieni u bilo kojem obliku..jednom kad ti ta gamad dođe u kuću, ne možeš se ti njih više riješiti. odem na krov, kuće razapnem par najlonskih vrećica od maxi konzuma i sjebem kišne kapi..sjednem opet u kujnu i shvatim da mi fali ono TUP-TAP, TUP-TAP.. osjetim da mi je život prazan bez toga, uznevereno se počnem okretati i meškoljiti na grubo istesanom tronošcu, i onda mi sine.. odem i samoubijem se dočekavši se iznenada iza vrata. uzmem luk i stirjelu i odapnem sebi ravno u srce. onda uzmem kuhinjski nož i nekako si odrežem glavu i šutnem tamo gdje je bila rajnglica..kad je moja krv potekla kujnom, meni je odmah bilo toplije oko srca..nema ljepše od vlastite krvi na zemljanom podu kujne..ako niste probali, probajte, znat ćete o čemu govorim..a kiša i dalje romantično pada u moju izbu, pokušao sam započeti razgovor sa kišom, no ona nije bila raspoložena da priča sa mnom, samo sam promrmljao, jebi se kišo, a ona mi onda reče, povijesne riječi, pa kaj misliš Habi, kaj delamo, jebemo se, kišne kapi su naša djeca, tako se razmnožavamo. malo sam bio začuđen, kako se zna koja je kišna kap muško, a koja žensko. sa tom mišlju zaspao sam na zemljanom, mokrom podu i bilo mi je toplo oko srca ili kurca, ne sjećam se više. hmm, ovo ne pokušavajte kod kuće, mada i možete, boli me kurac.

svake godine kad dođe vrijeme godišnjeg, imam cirkus u kojem uživam. načujem od susjeda kad idu na more i taj dan sjednem iza svojih čempresa i razvalim smiju..donesem si pivkana i ćevape..uvik kad susjedi idu na more, ja imam predstavu...izađe on sa jednim koferom i stavlja u auto..ona će njemu, pizda ti materina debilna, kako to slažeš, neće nam pola stati u auto..šuti kravo, ajde ti slaži ako znaš bolje.. jeba ti pas mater debelu, rekla mi mama da ću se s tobom usrećiti.. onda se pojavi debeli klinac, isti otac, siguran je da ga nije varala s ovim djetetom...a gdje da stavim svoje kantice i šlaufeka..pljus, odvali mu stari čušku, budalo prasasta, čekaj dok stavimo velike stavri..mali kmeči, mama, tata ima one časopise za odrasle ispod kauča. opet svađa, pa dođe mala kćer..ista mama..za nju nisam siguran da je on otac..no isto je malo na njih..uglavnom psovke i svađe obilježe njihovo spremanje..na kraju se tako posvađaju da ne idu nikuda..najsmješnije mi je što ona, onako mala, njega gorostasa prebije da cvili ko pašće.. ako se usprkos svađi desi da ipak krenu, ne idu daleko.. tu sam ja..zavidan kaj netko ide na more..ako ne idem ja, neće nitko.. noć prije im olabavim kotače na limenom ljubimcu, tako da malo krenu i stanu.. a točkovi odu niz ulicu u pizdu materinu..vrijedi mi to uradit zbog njihovih začuđenih faca, a meni bude smiješno..onda ga opet napadne da nije provjerio točkove, a on njoj razvali čušku i sve ponovo..ža mi jedino cukura, što sam im bacio u rezervoar..a ja sjedim u prvom redu i imam najbolji pogled..hihi, hoće tko na pivkana k meni, sutra je taj dan.. ovo ne pokušavajte kod kuće, mada mislim da ste svi više manje slični glavnim junacima ovog bloga.

večera..na stolu mi, hrana..susjedu crklo prase, pa mi dao da ga ispećem.. ne kužim zakaj ljudovi ne jedu crkotinu..pa meso je meso..meni je to prva liga hrana..vidim da mi fali neka zelenjava uz to meso i odem ja na vrt po krastavce.. uzmem nož i krenem...kad su me krastavci ugledali onako čupavog s nožem, razbježali su se niz ulicu..trljam ja oči, nisam još vidio da krastavci bježe..hej krastavci, stanite, majke vam se najebem..neću vam ništa.. nećeš kurac, pogledaj se, izgledaš kao kanibal, krastavacobal..puf,pant, bili su brži od mene.. zamakli iza ugla i nestadoše..naiđem ja na jednog pandura i priupitam..hej oragan, jesi vidio krastavce u trku..majku ti huligansku i narkomansku, mene si našo jebavat sa krastavcima koji trče.. tko ti dila drogu, što su ti stavili unutra, i udri organ po meni..malo sam se nećkao, onda sam popizdia i da iskoristim nož kojim sam mislio priklat krastavce, izbodem ja organa 138 puta u predjelu slijepoočnice..mora da ga je mnogo bubalo..zaključujem po tome, što nije radio radosne grimase.. samo sam ga upitao, organ, možeš ti živit sa 138 uboda..? klimnuo je i nešto promrmljao, što sam shvatio kao da, pa koga je još 138 uboda ubilo..tko zna kako bi to završilo, da me nije zovnula majka..skuhala mi je kašicu naraslicu, a i tata je dovezao doma ukradenu robu, pa je to trebalo istovariti. tako vam je to kad sa 40 i veliki kusur, živite sa roditeljima.ma budem se ja osamostalio jednog dana..samo da mi se dobro priženit..kaj me neće ni jedna..?? žene lijepe, krasne, mlade javite mi se, da se osamostalim i na vas navalim. ovo ne pokušavajte kod kuće, jel krastavce je teško uhvatiti, a i organ nikad ne spava, raspukla mu se glava, onako plava, puna mrava, neka mu je slava.

u nedostatku ideja za biznis, sjetim se ja otvoriti večernju školu za samoubojice.. nekako preko veze i mita, nabavim diplomu za to zvanje..inaće je ne možeš dobiti ako nisi izvršio testirano samoubojstvo..ali novac radi, di burgija neće..kupim plac kraj mjesnog groblja, onako zbog ambijenta, zaposlim tajnicu zbog koje bi svatko izgubio glavu..imala je sisa, guzicu, minicu do pupka..ja se napalio sad na ovaj opis i idem drkati..PAUZAAAAHHHHHHH..eto me nazad. prve godine mi se javilo 10 kandidata. nisu dočekali kraj prvog polugodišta, poubijali su se neuki sami, neki onako iz zasjede, a neki oči u oči sa samim sobom.. dobro da sam uzeo novac unaprijed. ovim putem se želim reklamirati da škola radi dopisnim putem.. nazovete moj broj, uplatite poveći iznos, i vi ste počasni polaznik škole za samoubojice..na polugodištu idemo na ekskurziju..obilazimo znamenite mostove, sa kojih skaču samoubojice, nebodere, litice i ostala mjesta jako draga takvoj klijenteli. slikovnice i ostale knjige nije preporučljivo pokazivati drugoj djeci..samoubojstvo nije za svakoga. nadam se da ćete svi postat odlikaši i sa uspjehom maturirat..ja petice djelim šakom i kapom..nitko neće ponavljat razred, nađite samo jednu takvu školu, sa boljom reklamom i imate pravo na besplatni tečaj. i to nije sve..a možda i je.. jednom se umire, umrite sa stilom. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jedino islamisti mogu to pokušavati kod kuće, poželjno u što većem broju, njima ionako nije do kuće, kamoli do života. kad znaju da ih gore čeka 70 djevica, onako napaljenih, i koje čekaju samo gospodina ubojicu. ludog li svita, majka priroda se opako zaigrala sa tim likovima.