hodam kroz zidove

večera..na stolu mi, hrana..susjedu crklo prase, pa mi dao da ga ispećem.. ne kužim zakaj ljudovi ne jedu crkotinu..pa meso je meso..meni je to prva liga hrana..vidim da mi fali neka zelenjava uz to meso i odem ja na vrt po krastavce.. uzmem nož i krenem...kad su me krastavci ugledali onako čupavog s nožem, razbježali su se niz ulicu..trljam ja oči, nisam još vidio da krastavci bježe..hej krastavci, stanite, majke vam se najebem..neću vam ništa.. nećeš kurac, pogledaj se, izgledaš kao kanibal, krastavacobal..puf,pant, bili su brži od mene.. zamakli iza ugla i nestadoše..naiđem ja na jednog pandura i priupitam..hej oragan, jesi vidio krastavce u trku..majku ti huligansku i narkomansku, mene si našo jebavat sa krastavcima koji trče.. tko ti dila drogu, što su ti stavili unutra, i udri organ po meni..malo sam se nećkao, onda sam popizdia i da iskoristim nož kojim sam mislio priklat krastavce, izbodem ja organa 138 puta u predjelu slijepoočnice..mora da ga je mnogo bubalo..zaključujem po tome, što nije radio radosne grimase.. samo sam ga upitao, organ, možeš ti živit sa 138 uboda..? klimnuo je i nešto promrmljao, što sam shvatio kao da, pa koga je još 138 uboda ubilo..tko zna kako bi to završilo, da me nije zovnula majka..skuhala mi je kašicu naraslicu, a i tata je dovezao doma ukradenu robu, pa je to trebalo istovariti. tako vam je to kad sa 40 i veliki kusur, živite sa roditeljima.ma budem se ja osamostalio jednog dana..samo da mi se dobro priženit..kaj me neće ni jedna..?? žene lijepe, krasne, mlade javite mi se, da se osamostalim i na vas navalim. ovo ne pokušavajte kod kuće, jel krastavce je teško uhvatiti, a i organ nikad ne spava, raspukla mu se glava, onako plava, puna mrava, neka mu je slava.

u nedostatku ideja za biznis, sjetim se ja otvoriti večernju školu za samoubojice.. nekako preko veze i mita, nabavim diplomu za to zvanje..inaće je ne možeš dobiti ako nisi izvršio testirano samoubojstvo..ali novac radi, di burgija neće..kupim plac kraj mjesnog groblja, onako zbog ambijenta, zaposlim tajnicu zbog koje bi svatko izgubio glavu..imala je sisa, guzicu, minicu do pupka..ja se napalio sad na ovaj opis i idem drkati..PAUZAAAAHHHHHHH..eto me nazad. prve godine mi se javilo 10 kandidata. nisu dočekali kraj prvog polugodišta, poubijali su se neuki sami, neki onako iz zasjede, a neki oči u oči sa samim sobom.. dobro da sam uzeo novac unaprijed. ovim putem se želim reklamirati da škola radi dopisnim putem.. nazovete moj broj, uplatite poveći iznos, i vi ste počasni polaznik škole za samoubojice..na polugodištu idemo na ekskurziju..obilazimo znamenite mostove, sa kojih skaču samoubojice, nebodere, litice i ostala mjesta jako draga takvoj klijenteli. slikovnice i ostale knjige nije preporučljivo pokazivati drugoj djeci..samoubojstvo nije za svakoga. nadam se da ćete svi postat odlikaši i sa uspjehom maturirat..ja petice djelim šakom i kapom..nitko neće ponavljat razred, nađite samo jednu takvu školu, sa boljom reklamom i imate pravo na besplatni tečaj. i to nije sve..a možda i je.. jednom se umire, umrite sa stilom. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jedino islamisti mogu to pokušavati kod kuće, poželjno u što većem broju, njima ionako nije do kuće, kamoli do života. kad znaju da ih gore čeka 70 djevica, onako napaljenih, i koje čekaju samo gospodina ubojicu. ludog li svita, majka priroda se opako zaigrala sa tim likovima.

sjećam se, uvik kad bi tata došao sa robije na vikend, okupila bi se cijela femili..za tu prigodu smo ukrali prasca u susjedstvu..brat je šakom prascu razvalio čeljust, onda bi se mi djeca iživljavali i gulili mu kožu..rezuckali ga..važno je u našoj femili, od malena se naučiti na nož i baratati sa njime.. ja sam bio zadužen da iz obližnjeg trgovačkog skladišta noću ukradem gajbe piva i žestice..bio sam dobar u tome, i sad sam dobar..nema te brave koja me može zaustaviti..majka sva radosna što se vraća izabranik njenog srca, skuhala je juhicu, javila ljubavniku da ne dolazi tih dana..ukrala kolače na susjedovom prozoru dok su se hladili..tad bi se okupila sva rodbina, držali smo se skupa, dok smo bili na slobodi. bilo je pjesme, žena, oružja..pucalo se kao da se slavi dan državnosti. razmjenjivao se krivotvoreni novac, razgalila nas dobra tuča, često sa noževima..e to su bila vremena.. a danas... otac je još u zatvoru, više ne dolazi na vikende, i kad dođe svi se skrivamo, kao da nas nema doma, što je i istina..majka mu se ne raduje više..nije ni čudo, svaki put joj razbije nekoliko zuba..jadna nema više zubi..i oko joj je još zatvoreno od zadnji puta..u stvari, nema ga ni tko dočekati.. ja sam isto u zatvoru, brat još 2 godine i izlazi iz zatvora..mali braco je u popravnom domu kao i sestra. i sva ostala rodbina je više manje iza rešetaka.. baš si nešto mislim..tko je izmislio rešetke..jeba mu se pas sa materom..rešetke razdvajaju fine i čestite ljude..
cijela moja femili je nevina u zatvoru, prokleti ljudi, optužuju nas uvijek a nemaju dokaze, kad se nešto ukrade,uvik smo mi krivi. zato i krademo, jer će uviik nas optužiti. a mi smo u stvari tako fina femili, nevine face, dobre duše, ne razumijem ljude.
i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer kod kuće mačka mijauće.

ja sam vjerojatno najružniji Trol na iskrici, ali kad već nisam lijep ili najljepši, red je da budem naj ružniji.
ja sam mister ružnoća i zloća.
išao sam ja neki dan do šerifa, da mu prijavim ubojstvo vanzemaljca, koji je bio kod mene na praznicima..debela mrcina od šerifa je samo promumljao, ne brini mali..uhvatit ću ja ubojicu i nastavio prditi i spavati na stolici..odmah sam vidio da od toga ne bude ništa.. odem i kupim gestapo priručnik za dektetive i slikovnicu od NIk Praskatona, kako uhvatiti ubojicu u 10 slika.. uz put sam stao u slastičarni i kupio si sladoled od vanilije, banane, jabuke, lubenice, silikona, šmrklji, blitve, hračka, povraćetine i bjelog pranja iz vagine. zalizao se ja tako 7 do 8 dana i zaboravio na mrtvog vanzemaljca..u stvari to je bila vanzemaljka..i bila je trudna, trebala je rodit..i ja sam ju silovao..noćima poslije toga su mi oko kuće kružili leteći tanjuri..napravili su invaziju na moj mali topli dom. počeli su jesti radio valove, radio mi danima nije radio. gađao sam ih ekserima, paradajzom, psovkama, krumpirom, tjerao u pizdu materinu, grdo ih pogledao, i tko zna kako bi ih se rješio da im nisam bacio staklenku pekmeza. cijukali su kao mišeki od sreće na slatko. ako ćemo iskreno, to uopće nije bila svemirka, bila je to moja susjeda, ali tako je dobro izgledala, kao da je iz druge galaksije..i zakaj se opirala, mogla je mirno pretrpit te 2 minute i bilo bi nikome ništa..nego ja joj se gadim, e pička ti materina, sad ti se smrt ne gadi..sad razumim serijske ubice, ušao sam u njihov lik totalno. opet mi se prijebalo. tko zna koliko dugo leš drži toplinu..?? da je barem nisam odmah ubio, mogao sam još jednom. i ovo ne pokušavajte kod kuće, nemojte da vas moja baka uhvati s prstima u pekmezu, a pekmez od šljiva, onaj pravi domaći, bakin pekmez. baš za palačinke i splačinke.

jednog dana zaželio sam da uđem među obićan puk..da vidim kako žive normalni, siromašni ljudi..oni šta se vozaju u tramvaju, na starom Beciklinu, idu pješke (bože moj) pa oni što trče, a lažu da je to zbog kondicije, ili sami bez svog šofera u malim limenim ljubimcima..obukao sam neko staro odijelo, poružnio se i iskrao iz svoje velebne vile na ulicu..bilo mi je malo čudno da idem sam, bez svojih tjelohranitelja.. radoznalo sam zagledavao te ružne siromašne ljude, svi se nekud žure..čovjek bi pomislio da im je vrijeme novac i da su bogati.. neki jedu neke bljak sendviće na klupi, piju jeftino pivo ili žesticu. pljuju na ulicu, bacaju otpatke..onda dođe ružna faca sa odjelom komunalca i to sve pokupi. istrese šmrkalj iz nosa, uzme komad salame iz koša i pojede do kraja..cigan tuće ciganku i djecu, valjda nisu dovoljno naprosili novaca..a svi smrde, užasno smrde..smrad me otjerao od njih..smrde na zmazanoću i ubogost..zgadila mi se njihova bijeda..uzeo sam vreću novaca, pobacao po ulici nek se raja veseli..ali tek sam tada vidio kakve su svinje..potukli su se do krvi, izdrapali novac od pohlepe. mobitelom sam pozvao tjelohranitelje i samo kratko rekao..pucaj po toj bjedi, živciraju me i gade mi se..i bi tako..dečki su ih popucali..ako vidite još gdje kojeg siromaha javite mi...nećeš više sirotinjo trošit dragocjeni kisik, šta imate živit bez novaca. i naravno poanta ove priče je..nemojte biti siromašni, bolje je biti bogat..sa novcima je lakše biti siromašan. nemojte biti ružni, ljepše je biti lijep..i nemojte imati maloga..oni sa velikim su face...hmm, ovo ne pokušavajte kod kuće, siromaštvo nije inn, nije za svakoga, za mene recimo nije, ne znam kako bih se osjećao, da moram jesti sirotinjsku hranu, piti skay cole ,jesti grah iz konzerve, masni bijeli špek,
da imam samo jednog slugu (roba), da mi je dom ispod 466 kvadrata, da nemam veliki bazen.. brrr, zgrozim se siromaštva, pazite se ljudi. Fuj to.

svakih par stoljeća, čistim svoju glavu, onako temeljito..uđem ja tako u nju sa močo krpom i perem, perem, perem..naravno uz pjesmu, narodnog benda Pink Floyda..dok na drugom A peronu stoji vlak za Koprivnicu i Budapest..i njega je jedna kolegica po struci prala, prala i prala..bilo komu krivo ili drago, meni je krivo.. smetaju me dlake u nosu i papirići na podu. ružno je vidjeti nered i stoku..ljepša je Anja Alavanja, pa čak i ja dok se izdepiliram i odem u velnes centar. jednom sam se glasno nasmijao, ne znam koji dan i koji je bio razlog, ali sjećam se toga kao danas..a danas mi je dan za kurac..danas, je juće od sutra, danas je sutra od juće i danas je danas, od danas. čekam noć da odem u park i pokazujem curicama svoje spolovilo..hihihi, to me pali, kad se one hihoću i straše..možda jednom izdam knjigu, avanture budalastog egzebicionista..izdajica sam po prirodi i društvu, mogao bih ja to. baš si mislim kako su nastali sexi telefoni..kao nadogradnja u crkvi kod ispovjedi..svećenik sluša, a puk se hvali..svećenik drka, a labilne i jebe.. više volim sexi telefon nego svećenika..izvini svećeniće, nije ništa osobno..samo ti jebi svoje stado..ja sam crna oFca..i puno sam ti više prestar..bojim se samo brđANA.. i znam šta ti znaće oni vapaji...dovedite mi malene, oni su moje stado..oni su nevini, čisti...nisi ti bedasti..i ja bih tako.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, čuvajte svoje malene od ovakvih što ih zovu malo stado.

a dan je bio kao i svaki drugi ili treći dan, onako za kurac..ja sam stajao na jednoj nozi i to onoj drvenoj, i lagano sam se dirao za jaja..tišina se zavukla u svaki kutak sobe, probao sam je istjerati,.iš, iš, iš, tišino, jeba ti se ja sa mamicom..ali nije išlo, odustao sam i nastavio češkat jaja.. zna to biti zabavno..sa ušima sam klepetao, klepetao i klepetao..poslije sam to sve utrpao u jedan DŽĐak i ugledao jednu trudnicu kako šeta prema meni. bila je svjesna da je trudna, jer se držala za okrugli trbuh..samo sam joj prosiktao kroz zube..zakaj si trudna, bestidnice jedna..srami se..šta to uradi od sebe. posramila se po lijevoj ruci i malo po haljini, onda je snažno prdnula, uzela kuhinjsku krpu koju je nosila sa sobom i obrisala mi nos..to mi se jako svidjelo pa sam zaskvićao. skvik se pronio Smičiklasovom ulicom pa sve do jedne nove ulice, najstarije u gradu, u kojoj živi moj netjak. u toj ulici sam jednom izgubio bure, palo mi iz auto prikolice..zaželio sam se tog bureta, lijepe uspomene me vežu za njega..a život zna ponekad biti oKRUTan..jebem te živote, slijedeći put ulazim u život sa zapadne strane..kako sam ovo dobro rekao, kao da ovo nije moje..opako sam dobar.. znate već, ovo ne pokušavajte kod kuće, može da dođe porezna i onda ste jebali ježa, a sex sa ježom zna biti ježovit, ako niste jež, jebali ste ježa, ako jeste jež, onda ste isto jebali ježa, sad se baš pitam, kako jež masturbira..?? upitNIK mi je iznad glave, a glava iznad vode, a voda prljava i smrdi, no imam priču i o vodi, neka voda ne misli da ne znam sve o njoj i o njenom prljavom vešu.

a dan je bio kao i svaki drugi ili treći dan, onako za kurac..ja sam stajao na jednoj nozi i to onoj drvenoj, i lagano sam se dirao za jaja..tišina se zavukla u svaki kutak sobe, probao sam je istjerati,.iš, iš, iš, tišino, jeba ti se ja sa mamicom..ali nije išlo, odustao sam i nastavio češkat jaja.. zna to biti zabavno..sa ušima sam klepetao, klepetao i klepetao..poslije sam to sve utrpao u jedan DŽĐak i ugledao jednu trudnicu kako šeta prema meni. bila je svjesna da je trudna, jer se držala za okrugli trbuh..samo sam joj prosiktao kroz zube..zakaj si trudna, bestidnice jedna..srami se..šta to uradi od sebe. posramila se po lijevoj ruci i malo po haljini, onda je snažno prdnula, uzela kuhinjsku krpu koju je nosila sa sobom i obrisala mi nos..to mi se jako svidjelo pa sam zaskvićao. skvik se pronio Smičiklasovom ulicom pa sve do jedne nove ulice, najstarije u gradu, u kojoj živi moj netjak. u toj ulici sam jednom izgubio bure, palo mi iz auto prikolice..zaželio sam se tog bureta, lijepe uspomene me vežu za njega..a život zna ponekad biti oKRUTan..jebem te živote, slijedeći put ulazim u život sa zapadne strane..kako sam ovo dobro rekao, kao da ovo nije moje..opako sam dobar..

kako ja mrzim ružne i stare ljude.. ja bih to sve nježno i bijesno pobio..nerviraju me ružni i blesavi..zašto toga nema u zakonu, da je takve ljude mogu slobodno upucat..ili barem da im se zabrani jebavat i množit..samo rade još više ružnih ljudova..kazna za ružnoću i siromaštvo bi trebala biti, trenutno streljanje, vađenje očiju, čupanje noktiju i obrva, škakljanje po tabanima i gledanje hrvatskih sapunica. baš sretoh starog ružnog babca, viče ko luda i maše štapom, neki kurac je smeta.. jeba joj pas mater, umjesto da je zahvalna što je nitko ne ubije takvu nakaznu, Troll još viće i traži neka prava..pizda joj materina. a sam pogled na nju te boli, boli do ludila..uzet ću sutra motorku i rezat im noge, pa nek onda hodaju i šepure se ti gabori.. koja je svrha njihovog postojanja..pa tko voli ružne i stare..ajde starci poumirajte.. svi iznad 30 g. ste starci i crknite..samo ja nisam starac..ja volim sve što vole i mladi.. još kad su ti ružni, siromašni i loše odjeveni..u nekakve krpe, odjeću iz kine, bez marke i kvalitete. sa jeftinim mobitelima iz kojih trešti loš pozivni ton..sve bi im te mobitele natrpao u zube nek progutaju to smeće..kad jedu jeftine sendviće na klupi, od pola kruha i 3 dkg.parizera, piju žuju, a ne Heineken..zakaj se ne obogate, kad su već ružni..pa sa novcem je lakše biti siromašan..mi lijepi i mladi, moramo ustati protiv ovakvih spodoba i humano ih preselit u vjećna lovišta.. HAUG, ja sam svoje rekao.. I da, ovo ne pokušavajte kod kuće, ružnoća boli. bolje biti lijep i mlad, nego ružan i star, pazite na sebe. ne želite da vam se lijepi i mladi smiju, i grozotaju se vaše spodobe. zar je tako teško biti lijep i mlad, skockajte se ljudi. namirišajte se, lijepo obucite, navucit osmjeh od uha do uha, i sa smješkom prođite gradom, ulica će vam biti zahvalna.

sjećam se ka malog me čača vodio u birtiju, tamo su muški plaćali sumnjivim tetama, a one su im dale da jebavaju sumnjive rupice, nakon ćega su se stričeki mnogo češkali za jajca i spoLOVILO. odveo me kod krupnije tete, ona je ležala gola na krevetu. vidiš sine, ovo ti je pička.. gledam ja pičku, gleda pička mene, promucam joj, bog picko, ja sam maji Jole, majo te se bojim. dugo smo se gledali, tek kad sam se oslobodio straha i ona se malo nasmijala. evo je dirni malo, ne grize..čeprkam ja po njoj svojim malim ručicama, malo mi je čudno mirisala, nako na ščavu i povraćetinu, i mnogo je bila rutava, pa sam ustuknuo. od straja brzo krenem prema punašnim sisama.. odmah sam ih zavolio od prve. uhvatio sam bradavicu, strpao u usta i zadovoljno nešto zagugutao..jedva me čača rastavio od sisa na odlasku. cijelu noć sam ih sanjao, cijeli život volio, cijelu smrt ću ih voliti. doma sam iz drveta izdjelao sise peticu i svaki dan vježbao na njima. bile su glatke od silnog maženja, nitko nije imao glatkije drvene sise, pa čak ni one prave. evo i danas ih koristim, to su jedine sise koje imam, drvene sise..naučio sam tehniku, e da mi je to jednom probati na pravim sisama, ima li neka iskričarka lijepe, čvrste sise, glatke sa punašnim bradavicama, neka mi se javi, onda ću se ja javiti njoj, pa će moj tata nazvat njenog tatu, a mama njenu mamu, da svi zajedno razmotrimo pitanje sisa. znači djevojko sa lijepim sisama, samo se trebaš javiti, molim te požuri se, nestrpljiv sam, nemaš razlog za odgađanje, a kad tad se moraš javiit, bolje sada nego poslije, a poslije je ionako kasno. poslije moram kakati. ovaj puta, ovo možete pokušati kod kuće, dosta je zabrana više. smrt zabraNAMA.

moj susjed je čovik sa dva pimpeka..ne bih to ni znao, da mi žena nije rekla. a ona je to kao saznala od susjede Rozike, koja mu je bila ljubavnica..ma kužio sam ja da je i moja žena isprobala to uživo.. odlućio sam jednom da im odemo u posjet, da se malo družimo.. dođemo mi sa djecom k njima i ja počnem faliti svog sina od 9 g. kako već zna neka slova. kćer od 6 g. zna sama na wc i obući se..oni mi se samo smiju..pozovu slugu da donese piće, a sluga im je pas..mačka im svira klavir, zna sve Mocartove sonate, kućni hrčak pjeva, kanarinac se javlja na telefon, a djeca su im u dobi od 4 i 5 g. genijalci.. IQ im je moje visine.. mene je to dotuklo..jebem vam mater i susjedima, sva vaša živina je pametnija od mene i moje djece, ti imaš dva pimpeka i jebeš sve susjede..daj mi pokaži da vidim ta dva pimpeka, ako ne lažeš..on ponosno skine gaće, i stvarno ima čovik dva ogromna pimpeka..pardon, imao je.. izvukao sam skrivenu sablju i odrezao mu obadva pimpeka na moju dužinu.. cak, cak, rez, rez, evo ti, sad jebi kao i ja, pa da vidiš kako je to..pokupio sam djecu i otišao kući..žena je ostala i s ostalim ženama je plakala za njegovim pimpekima.. neka je, smirit će se..barem će naučit naricat, kad umre, naricat će na svom sprovodu, da se ne bacam u trošak.. i da, ovim putem tražim prekrasnu, sisatu, guzatu, mladu djevojku, molim da mi se javi što prije, tako da može biti moja buduća bivša.

jučer sam došao u Zagreb sa svojom oFcom. išli smo u posjet kod rodbine od ovce, ovce tete Blejalo. i ja sam blejao kao ona..sve samo beton, beton, i asfalt.. čudio sam se velikim kućama, tramvaju, gužvi automobila, ljudima, Nevenu Ciganoviću, kiosku hot doga, pekarnicama, bureku, košu za smeće, kontejnerima, mobilnm telefonima, ženama sa sisama, to je ostavilo dojam na mene, na ovcu nije... toga kod nas u brdima nema. u neko doba mojoj se ovci prisralo..usere se ona nasred ceste i nikom ništa.. tada se i meni prisralo, pokušam i ja tako, ali dojuri odmah organ i pendrekom me po goloj guzici.. pa čekaj malo organ, moja ovca smije, a ja ne smijem..kakva je to nepravda..ovaj misli da ga zajebajem i udri još po meni..i tko zna koliko bi me ta svinja još tukla, da se nije upravo desila pljačka kladionice..organ je odmah požurio da se sakrije u grmlje..ali ja sam ga izdao..hej lopači, gangsteri, tu vam je pandur u žbunu, sakrio se.. organizirani kriminalci su dokazali da su organizirani i jedan po jedan su ga upucali u onu blesavu glavurdu i rekli meni..sad slobodno seri dečec, i bi tako..ja sam se usro nasred ceste, tik do govna moje ovce i otišo iz tog Zagreba, shvativši da to nije grad po mjeri čovjeka..geni, geni kameni, još su u meni..jebeš grad gdje svi seru, a samo mene mlate..i ne pitajte me u kakvoj sam vezi sa svojom ovcom, to je naša stvar. posli sam čuo da taj grad vodi neuki brđan, pa mi bilo krivo što ga nisam posjetio, to je naš brdski čovik, sigurno bi mi kupio mlijeko iz tetrapaka, to mi je ludilo od proizvoda. sljedeći put kad krenem u metroplu, navratit ću do tog lika, sigurno ćemo nači zajednički jezik. Milane, dolazim. i ovo ne pokušavajte kod kuće, i tamo se zna tko i gdje sere..

bilo bi šteta da umrete, a ne saznate tko je Štef Puškarić..to je jedan obićan kmet, seljak iz okolice Koprivnice..ubogi đavo, bez mozga i takta..ništ koristi, bogu krade dane, ljudima čisti zrak, vodu, kokoši, televizore, šljunak, bicikle, proteze, pelene, pinkala, gliste i paradajz..osoba koje da nema, nebi nitko žalio ni pitao, a izmamio bi osmjeh na mnogim licima, svojim odlaskom u vječna lovišta. nikad nije radio, samo je krao i izazivao svađu..prvo je krao samo noću, poslije i po danu..svojim ogromnim majmunskim likom, tjerao je strah u kosti kmetovima. ljudi su mu se bojali reći, da im je nešto ukrao, a vidjeli su ga i znali..znao je ukradenu robu ponovo ponuditi vlasNIKu i natjerati ga da je ponovo kupi za masnu lovu od njega.. tko zna kako, vjerojatno batinama, ulovio je neku malenu prekrasnu djevojku, mali anđeo u ljudskom obliku..svršio bih i samim pogledom na nju, toliko mi se dopadala. pa zašto s njim, šta je vidjela u njemu, ja je želim, jako je želim..a bojao sam se Štefa Puškarića kao i svi ostali..jednom sam se vozio autom i ona me zastopirala..nisam mogao vjerovat, ušla je u moj auto, pogledala me onim svojim anđeoskim očima, dok su joj bradavice iritantno stršale u vis i probijale tanku bluzu, a ja sam bio najsretniji na svijetu..ispričala mi je da bježi od njega i neka je povezem..povezao sam je do prvog šumarka i reko da je moram imati..imaj me, odgovorila je..i bi tako, ja sam je imao..e sad tu je problem..onako mala, nježna, imala je ogromnu vulvu, moj maleni je samo plesao unutra..jeba sam, a kao da nisam jeba i kaj je najgore, sad i ja bježim od Štefa..ubit će me nekoliko puta, kad sazna da sam oskvrnuo njegov izvor sladostrašća.. a zbog nićega, bolje sam se znao sam zadovoljiti..kasno je da krenem u teretanu i vježbam, sporo trčim i kukavica sam..kaj da delam, kako da pobjegnem od ovoga nasilNIKa, ima li tko ideju..volio bih poživit, barem tako dugo, dok se ljudi ne spuste na mjesec. ne bih volio da se to desi, ako se desi, dok sam ja hladan..a možda da ja budem prvi koji će na mjesec kročiti, korisNIKu ovo ti je dobra ideja..ma uvik se moram osloniti samo na sebe, vi ste baš za kurac. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer Štef Puškarić može da vam demolira dom..

neki dan smo ja i moj rob krenuli na put u svemir..za tu je priliku rob preuredio mog limenog ljubimca, tako da može letjeti. nazvali smo ju leteća Mazda, misija imposibile.. sve smo radili po Grunfovom receptu, puno dasaka i čavla. kad smo bili visoko u orbiti, istjeram ja roba, nek ide van prošetat zrakom i nek proba disati..ali gospodaru, kako ću šetat zrakom i disati kad nema zraka.. mater ti neposlušnu, šuti robe, šetaj vani i diši..izguram ja njega i prislonim nos na staklo. on se izbečio, počeo teško disati i paničariti. meni je to bilo smiješno i još sam mu kroz prozor pokazivao dugi nos i belj, belj. jadničak, čak mi ga bilo malo žal, ali tko ga jebe on je rob, kupit ću si novog roba. a možda se i on nekad vrati, kad istraži svemir. kaj pričaju ljudi da ti za to treba oprema..evo će im moj rob pokazat, bez ičega, čak i bez volje i svog pristanka će napraviti čudo..kad istraži svemir, vratit će se on, ipak su robovi odani i poslušni, nebi on bez mene mogao živjeti..sve dobro u životu ja sam mu priskrbio..ako otkrije novi planet nazvat ću ga po sebi, baš se jedna galaksija mora zvati po meni, i jedan planet se mora zvati habucibe..na njemu ću uzgajat samo sise..sise bez glave i tijela, sa nogama i mufom.to je ono kaj nama muškima treba..u svemiru se sve može..idem si prespavati dok mi se rob ne vrati iz odiseje u svemiru. jeba mu pas mater ako se ne vrati, nek samo proba umrit, a da meni ne javi prvom.. jedino se bojim da ne zaglavi u crnoj rupi, iz nje ništa ne izlazi van, ali strah je največi afrodizijak, on se mene boji, isplazit će on jedini iz crne rupe, vjeran je moj rob, batine puno pomažu vjernosti.
zamislite kako bi to izgledalo, crnac u crnoj rupi i sad ga ti nađi. uhh, sad sam problijedio, šta ako se stvarno sakrije od mene u crnu rupu, ma kupit ću drugog roba i poslati da ga nađe, onda će vidjeti, kako master Habi maše bičem.
i da, ovo ne pokušavajte kod kuće, kuća se kreči.

ima jedna emisija na HTV zove se normalan život..ne gledam je često, čak šta više rjetko..zatvaram oči kao i drugi od toga..što ne vidim, ne postoji. ne volim je gledat, jer me ganu sudbine tih malih bića..dobijem volju da im pomognem, a bespomoćan sam kao i drugi....teško je vidjeti taj pogled, kad vidiš da je dijete puno života, a zarobljeno je u tom hendikepiranom tijelu.. koja je to briga i patnja roditelja. nekad si pogledajte takve emisije..tek tada ćete shvatiti da svi ovdje nešto serendamo i laprdamo, a sretni smo što smo zdravi, što su nam djeca zdrava..sreća je prokleta stvar..nisi svjestan da si sretan dok je ne izgubiš. izvini bože, ali ne vjerujem da postojiš..rekao bi neki svećenik..bog nas stavlja na kušnju..nek sebe stavi na takvu kušnju..ako i postoji bog, to je onda neki narcisoidan lik. tko bi normalan volio da mu se stalno moliš i klanjaš..jel svršava on na to. šta ima od toga. ne bi li dobra djela više koristila od toga. da je to neki car na zemlji, svi bi rekli da je bolestan i lud....treba biti čovjek i činiti dobro, dobrota, to je bog..jednom je jedan mudrac rekao nešto, ali ne sjećam se što. nisam bio prisutam kad je to rekao..no ne vjerujem da je bilo mudro, jer mudraci laprdaju i sve su, samo ne mudraci..natežu pimpek u samoći i onda ponekad nešto kažu, što bi kao trebalo biti mudro..a mudro je kurac moj..da je mudar ne bi drkao u samoći nego bi jeba okolo i živio. potrate život na samoću i sjedenje..lijene budaletine su to..mudar čovijek radi i stvara, a oni stvaraju gluposti. ...ako sad podvućem crtu, onda se ni meni više ne da srat..a sad adio, a sad adio, i tko zna gdje i tko zna kad..evo crte.___________________________________.....baš su mi lijepo ispale ove točkice na kraju.. znate već, ovo ne pokušavajte kod kuće, meni je tako izgorila kuća kod igre sa šibicama.