hodam kroz zidove

godina je 2059..ležim na letećem tepihu i mislim si..bem mu mater, mogel sam ga malo usisat, godinama si to govorim, sutra ću..stalno guram smeće pod tepih..vrijeme je da se oženim i tjeram ženu da mi usisava leteći tepih..ali opet, staromodno je ženit se..onda moraš gol raditi one smješne pokrete sa ženom, znojit se i lagat jedno drugom, da je bilo ok...daleko je jednostavnije uzet drogu koju su donjeli vanzemaljci prije nekoliko godina..ludilo od trave, malo prožvakaš ko krava i cijeli dan te drži..imaš osjećaj da cijeli dan svršavaš, bude ugoda kakve na svijetu nije bilo i nepoznata je nama zemljanima..jednostavno cijelo vrijeme kao da imaš uzastopne, turbo orgazme..prvo smo pucali po Jajomanima, (izgledaju kao kokošje jaje) onda su nam uvalili tu travu i sad jedva čekamo da nam donesu svježu pošiljku trave, nazvali smo je dobra trava..ja sam jednog Jajomanca uvatio i držim u podrumu..kad mi usfali trave, zaprijetim mu tavom i sudbinom, jaje na oko..jajoliki odmah ode gore i donese dobru travu..ali mu ja leteći tanjur zavežem za kanap, tako dug, da može samo do svoje planete i nazad, da mi jajolika svinja ne pobjegne..zemljani su poludili za jajomanima i dobrom travom, kad bi saznali da ja jednog držim u podrumu, linčovali bi me, samo da ga se dočepaju..evo, samo sam vam to štel reći, vama ljudovima iz prošlosti, koji nećete doživit 2059 godinu i nikad probat dobru travu..ali tko vas jebe, tko vas tjera umrit..bit će da je ta smrt, najveća zaraza, svi ste zaraženi..baš ste bedaki..fala bogu da imam cjepivo protiv smrti.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer šta ako nemate kuću, dom, ako su vam dom stare novine ili najlon pod mostom.?

neki dan kad mi bilo jako dosadno, bacao sam se kroz prozor na 5 katu doli na pločnik. bacim se, popnem se gori i opet bacim.. doli sam letio brzinom od 124 čvorova na sat. sad će me neki nevjerni Toma pitat, odakle mi ta brzina..pa imao sam odjelo supermena na sebi i svog čovika, koji je mjerio, kojom brzinom se sunovraćam na beton. bio je i čovjek za procjenu betona, on je mjerio ulegnuće asfalta od moje težine..bio je tu i čovik za mjerenje mog urlika od boli kad padnem. krik je bio jačine 267 decibela po kubnom centimetru nezagađenog zraka, na zagađenom zraku je varirao u obliku, šu,šu, šuvariva.. došao je i fotograf, on je snimao moje bolne grimase. nisam ni znao koliko sam fotogeničan, kad cvilim..naravno bio je prisutan i pogrebNIK..on me stalno premjeravao i gladio brk..posli je zaplakao i odustao..samo je promrmljao, nema tu kruha za mene, treba zvat poduzeće za ceste i asfalt..bila je i tu kraljica ulice, sisata flundra, zvana Špranja djeva, zbog koje sam radio te ludosti..bio je i moj brat koji me mrzi, želi da starci na njega prepišu staru zelenu škodu MB 1000..samo me podjebavao, ne možeš više skakat, ti si pičkica, nemaš muda, a znao je da ću ja onda opet i opet iz inata skakat..i tko zna do koliko bih ja tako sKAKAO, da si kod jednog pada, nisam slomio sve žube..uzeo sam mašingever, otišo do svoje bivše škole, rafaljnom paljbom pokosio sve učitelje i učitiljice..jer tu je srž problema, da su me oni dobro odgojili, usmjerili, sada bih bio manager na iskrici, a ne sKAKAO na glavu na beton.. razdragana publika, uglavnom učenici, velikim pljeskom su pozdravili ovaj moj čin..a ja sam zapjevao, čin, čin, čin, nabite si u guzu klin, a oni su se priključili na refrenu.. puši karu, starome drugaru, u školskom ormaru..na kraju ide prijelaz na bubnjevima i solo na gitari i to je to..i ovo ne pokušavajte kod kuće, zato kaj doma nema nikoga, kud ćeš skakat na beton, a nitko da ne gleda..?

danas joj je rođendan, ali ja joj ga neću čestitati..neka crkne..divno je bilo kad sam bio jedini, koji joj čestita rođendan, kad sam bio jedini, koji je zaboravio na taj dan, pa se u zadnji trenutak sjetio, te se iskupio sa strastvenim sexom.. danas će joj drugi čestitati, kupiti cvijeće, danas će je drugi izjebati.. neka je jebe prasicu, nije drugo ni zaslužila..neka joj kupuje poklon, ja joj neću..neće više nšta dobiti od mene, osim prezira..nema više romantičnih sms-ova, kratkih poruka sa dubokim sadržajem..možda sam zloban, ljubomoran, jesam, pa kaj onda..da mogu prebio bi je..ali nisam ja taki, zapišat ću joj cvijeće i šutnut malu macu..dao bog da joj taj novi ima sidu i neka se usidre do kraja života skupa..neki će reć da je volim, ne znam ja kaj ta reč znači..možda sam samo ljubomoran kaj je drugi ima, jer ipak je bila moja, možda me to najviše smeta, pa kaj onda..ma jebem mu mater i majmunu, nebu on jebal moje, makar je ja više ne želim, ma prebit ću ga..nek si doma jebe mamu, a ne ono kaj ja više ne želim..

jednoga dana na putu za školu, u koju mi se baš i nije išlo, ali sam ipak imao dobru namjeru da to uradim...putem sam šutao kamenje, kutije, novčanice od 1000 novaca, male mace i sve što mi se našlo na putu.. kad sam došao do parka, ispred mene iskoče zle i neprijateljski nastrojene štipaljke, koje su gunđale sebi u bradu..štip, štip, kvač, kvač. štip, štip, kvač, kvač..znao sam da neprijateljstvo čovjeka i kvačica, seže u davnine.. ove štipaljke su izašle iz obližnjeg vrtića za kvačice, imale su čudne glave i disale su u boji, jarko zeleno da bole oči..baš su mi dobro naišle, želio sam se sa nekim potući..nije me smetalo što su manje od mene, opizdnio sam ih i rasturio sa smješkom.. onda sam izdrka i pošprica ih sa svršotinom..u taj čas je naišao leteči tanjur, usisao me i ispustio 3985 km istočno od zapada. više nema teorije da stignem pješke u školu...jebeš dobru volju, kad nešto ne možeš, onda ne možeš.. znam da vas zanima kako su izgledali vanzemaljci.. pa eto, imali su zle uši, sramežljive noge, iritantno paperjastu kosu u dijelovima, onako kao puzzle..bili su donekle visoki, a donekle niski, neodređenog oblika sa zadanim proporcijama. usta su im bila dinamična, a nos statičan i stajao je uz vjetar..oči su posebna priča, nevidljive, a opet onako muškobanjaste oči bez brkova..tijela su im bila neviđeno lijepa, ruke nježno zamišljene, imali su desetak čvrstih i lijepih sisa..ma bili su ono nešto.. ali nekako si mislim, da svi mislite da serem.. kako da sad to obajsnim učiteljici, opet mi to nitko nebude vjerovao..ma reči ću da mi je umrla baka, kao i svaki puta do sada..zakaj bake nebi mogle 100 puta umirat..ma jebeš školu, kome je škola pomogla u rvatskoj, ostat ću bitanga, takvi najbolje prolaze..hmm, znate već, ovo ne pokušavjate kod kuće, tek da se zna. i da ponovimo, svugdje je lijepo, ali je doma najljepše, ako imaš kaj za jesti i piti. ako nemaš onda je svugdje bolje, budimo realni.

uvik sam volio male, sitne djevojke. kineskinje i japanke su mi bile uzor. možda je to zbog toga što imam maloga..?? ali s vremenom mi se to malo ogadilo i poželio sam neku masnu i debelu, guzatu žensku.. nešto kao one tete u Africi..sviđa mi se kad ona, onako kršna, nosi bure vode na glavi, 3 metra drva i granja na leđima, po dvoje klinaca u svakoj ruci i jedno na sisi, a s nogama još dvoje šuta u guzu i neku zvjerku, ako ih napadne..i kaj je bitno, ne prolije ni kap vode, do zemunice. to su žene..kad dođe u stračaru, opali lijenoj budaletini od muža čušku i otjera ga u lov na pasanca ili oposuma..pomakne gromadu stijene i napravi ognjište..uzme osušeno govno i zapali ga te pristavi večeru, od 5 zrna riže najede se 12 članova familije. nešto kao Isus. ako pleme zarati sa drugim plemenom i vode dugogodišnji rat, ona popizdi, ode i namlati, jedne i druge..želio bih jednu takvu.. želim se osjećati sigurno uz takvu partnericu..izgradit povjerenje, poštovanje, domoć se velikih sisa, nadajuć se, da joj pica nije ocean..svi smo mi muškarci željni žena, koje će nam biti i majke..svijet je surov i lijepo se privit na majčine grudi i cuclati..a majka nas draška po čelu, kosi i tepa.. samo se ti ušuškaj mišek maleni, mamica pazi na tebe.. posli sam bio u fazi, kad sam zaželio ciganku za ženu..oženio ja i ciganku, ali bijaše plava..jedno jutro sam je vidio rasčupanu i u pravom svijetlu..zgadila mi se..do tada smo živjeli kao lordovi, kad je otišla, ja sam nastavio ciganski život ispod najlona. ima već neko vrijeme, kako samo drkam..živim sam..to su najplodnije moje godine..nitko mi ga ne može bolje izdrkat, nego ja sam sebi.. ne zovem se badava cONAN.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, ne znam zašto, tek toliko zbog tradicije.

mirno sam stajao u sačekuši, gol golcat, zaogrnut samo balonerom u iščekivanju žrtve..uživam se pokazivati pred iznenađenim djevojkama, pokazujući im svoje spolovilo...nisam obdaren, ali sam udaren.. u gradu takve zovu egzebicionist, a kod nas na selu ludak, manijak, bedak..stojim ja, kad odjednom primjetim svoju sjenku, kako cupka sa noge na nogu, a ja mirno stojim.. hejjj sjenko...šta ti je dosadno, otkad se to sjene ubijaju od dosade..stidljiva sjena sramežljivo šuti i pokrije lice..pomaknem se korak unazad, a ona ostane na mjestu..alooo, jel ti to meni otkazuješ poslušnost, uopće me ne slijediš i ne radiš kaj i ja...oš da te mjenjam za drugu..ovo ju je malo potaklo i trgnula se..ne bih je mjenjao, samo sam se šalio..ipak je moja i što je najvažnije, jedini ja imam sjenku u boji..bog mi je svjedok da sam pazio na nju..nikad je nisam gazio, povrijedio, zapišavao je i sad mi to ovako vraća..sjeno, jel imaš možda alternativu, prelaziš li nekom drugom, jel možda prelazni rok sjena otvoren. napuštaš li me to..? pa znaš, ovaj, usamljena sam tu kod tebe, uvik si sam u sačekuši, s nikim se ne družiš, ako se ti ne družiš, ni ja se ne družim..dosta mi samačkog života..a to je to, evo ću te izvest malo u život..otišao sam prema centru, a tamo su anonimne drolje protestirale protiv manjka kurca..nosile su transparente i puna su im usta bila kurca..na nekim transparentima je pisalo... zahtjevamo kurac, kurac nama, a ne vama, bolje veliki nego mali, nećemo male tehničare, hoćemo velike sirovine, kurac ne treba biti lijep, nego kvrgav i čvrst, hvala kurcu na udarcu, pušite kurac i mi bi.. sjena se obradovala prisustvu mnoštvo sjena..stopila se snjiima, isprepletala i jebavala bez imalo stida..bio je to grupnjak sjena, samo su se gazile, množile i množile..i ja sam bio sretan, anonimne drolje su me fatale za moj čvrsti, ružan kurac, hihotale se i vriskale..bezobrazno su me silovale, hvala im..eto, zahvaljujući stidljivoj sjeni i ja sam se oslobodio straha i konačno osjetio šta su sise i muf..hvala ti stidljivo sjeno..apropo, slobodno je mjesto egzebicioniste (ludaka) u gradskom parku, ja dao otkaz...

MeriLiv i ja tebe volim, ali iz milosrđa, šta ću kad sam takav, matora si baba sa visećim sisama, celulitna i debela, traži si drugog ženika, ja imam svoju ovcu, bolje bleji od tebe. ne smetaju me tvoje uvrede, čak su mi zabavne, otvori slijedeći nik i ožeži po meni. eto sav drhtim od isčekivanja.

juće sam sjedio gol na fotelji, sa ispruženim nogama u pravcu istok, sjeveroistok.važno je napomenuti, da vani nije padala kiša, ali nije bilo ni sunčano, onako bez vjetra i bez oblaka, nekakvo šućmurasto, idi mi dođi mi vrijeme..na ulici je neki pas guzio drugog psa, maca se igrala s mišom, a Konzumov kamion se krivo parkirao prilikom dostave pokvarene robe, za izbirljive kupce..mrak je padao silinom od 25 kiloponda po metru kubičnom, ili uopće nije padao, jebe mi se za to..iz dosade sam si brojao dlake na nogama, trbuhu, međunožju, rukama, kurcu, jajima..baš mi bilo zanimljivo, kad mi muha sjedne na glavić i ja je opsujem..mrššš muho, mamice ti se najebem..odmah sam se zbunio kod brojanja i morao sam počet iznova..kadli opet muha na moj glavić..očito joj je vonjao na svršotinu, pišaku i prljavštinu..trznem ruku brzinom Koko Billa i uFatim drsko zlu muhu..otkinem joj krila i stavim je nazad na glavić..evo ti đubre leteće, sad leti, klizi po glaviću, pizda ti materina..muha bez krila je jurcala po glaviću, kao muha bez glave i dovela me do vrhunca..hihi, haha, hohoho, baš mi je bilo lipo..potpuno sam zaboravio broj dlaka na svom tijelu, koga to uopće zanima..brzo uhvatim još tri muhe, sjurim se u kadu, izvadim glavić iznad vode i pustim te tri muhe bez krila, da jurcaju po mom glatkom glaviću..morale su pazit da ne padnu u vodu, a odletjet nisu mogle, gmizale su onim sitnim malim nogicama, po mojem sjajnom nabreklom glaviću i dovodile me do neslućenog vrhunca..nikada se nisam tako izjeba kao sa tim muhama..samo nerado priznajem, fale mi sise..da bar postoje muhe sa sisama..jel netko vidio muhu sa sisama, i to barem peticama. a možda mi i ne trebaju sise, ionako vele da je sve u glavi..ja imam dvije glave...

jednom sam panično bježao i histerično vrištao..bježao sam tako da sam se petama lupao po guzici, a vrištao ovako nekako...aaaauuuuuuuuuuuuuH, uugggggrrrrrrrrrhh, canjglll, ranjglll.. bježao sam bez razloga, možda sam i imao razlog, ali sad se ne mogu sjetiti kamo sam ga stavio..dok sam tako trčao i vrištao, susreo sam Vincekove..Vincek je bio čovik bez mane, prava faca.. njemu bi i odjelo od supermena dobro stajalo, prokleti gad, đubre jedno, zato o njemu više neću pričati..Vincekica je bila komad žene.. osjećajna osoba, sa prepuno emocija i prekrasnom dušom..imala je sisa, puno sisa, dobre noge, guzu, facu i još sisa..nju sam potajno volio, a njega javno mrzio..brzo sam zastao i pravio se da grickam nokte na nogama..ovi su me ljubazno pozdravili..bog susjede, kaj radiš..kaj vas briga, gledajte svoja posla, pizda vam materina savršena..tada sam se jako naljutio, uzeo sam gumicu, obrisao sam Vinceka i nju sam nacrtao zadovoljnu u mom zagrljaju..uto mi se digao kurac, Vincekica ga je pogledala i odmahnula glavom..s tim me nebuš jebal, kratko je promrmljala..vidno posramljen, uzeo sam crni flomaster A8 , pobojao se u crno, i nacrtao si veliku, ogromnu kurčinu..imao sam sad mnogo lep kurac..Vincekica je zadovoljno uzdahnula rekavši, e moj crni susjede, šta to uradi, dobro uradi..?..na granama su pjevale ptićice, latice proljetnog cvjeća su se raširile baš kao i noge od Vincekice..susjeda Dragica je sadila flance ranog paradajza i kasnog kupusa, njezin muž je žvakao šljunak i čistio septičku grabu punu dreka..govna je grabio nekom starom kantom, a onda je to fanjglom zalijevao oko povrća..to je smrdilo, skoro kao moje noge..fujjj, bljakkk, smrdi, smrdi, užasno smrdi.. ja sam se ipak pakosno nacerio svojim krnjim, žutim zubima.. Vincekica je konačno moja, ne moram više viriti kroz čemprese i drkat na nju..sad ću jebat, hej ljudi, ja ću stvarno jebat, živu žemsku..još samo da si kupim poštene gaće i čarape..volio bih jednom i ja imati, onako čiste bijele gaće, i čarape bez rupa...možda jednoga dana..?

neki dan sam konačno upoznao čovika u sebi. nisam ni znao da postoji, tek kad sam ga čuo da grčevito jeca, da rida, da mu suze bučno padaju na tlo, postao sam svjestan stanovNIKa u meni. dobar dan ja, rekoh ja.. dobar dan ja, reče ja...imaš li ime upitah, ili se zoveš kao ja..moje ti ime važno nije, kaže moje ja..mogu se zvati Koko BIll, Mile Tanasijević, Luka Bebić, robot boy, ben10, crash bandicoot, Zagreb, Bugarska, spužva Bob, Karamarko, gosn,Klještić, tata od poštara, tata od lessija, bitno je da postojim. dobro, a kaj ti delaš u meni..? zakaj nisi recimo na utakmici Slaven Belupa, Vlaznimija, Čukaričkog, Slavonca iz pobrđana, znaš da volim nogomet, zakaj si baš u meni i zakaj si baš ja..mnogo blesavih pitanja postavljaš, kaže moje ja..malo se sramim da sam tvoje ja..teško mi je biti ti, a ne postojaTI..nek si moje ja, ali mnogo sračkaš, ako te sada opaučim, dali ću lupiti sebe ili tebe, hoće li me boljeti..odalamim ja njega, to jest sebe po njušci i zacvilim samo ja..ja se smije u sebi, a to je u meni, njemu to jest meni ništa..boli samo mene, a mene ne boli..tad se sjetih, da sam krenuo na časove baleta i da ću danas virit sise u ženskoj svlačionici. napustih svoje ja, koje je mene napustilo netom prije.. dugo smo se osvrtali jedno za drugim, nitko nije htio prvi mahnuti, zaplakati, tvrda smo srca i kurca oboje..po tome znam da smo svoji. pitam se u noćima dugim, tko je pokupio moje ja, osjetljivo je, nije moglo preživjeti samo, možda smo mogli i drugačije. prokleti ponos i predrasude, tvrdoglavost. idem se vratit po svoje ja, sigurno i ja mene traži, ja bez ja nisam ja, niti je ja, bez mene ja..ako ga vidite, prepoznat ćete ga po izgriženim noktima, javite meni, a ne njemu, ja sam glavno ja..jajajajajajajaja i samo jajajajajajajaja.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer se drugo ja, doma jako dobro snalazi, a meni je teško i kuhinju pronaći. ponekad i kuću, a često i ulicu, pa i grad, i državu, i kontinent, itd(bend).

sjedim na terasi i čistim pušku..u daljini netko pušta cajke, gustafe, Cecu, Daru Bubamaru, Thomsona.. predaleko je da ga smaknem..pogled mi skrene na štrik, gdje se suše novčanice..žena svako malo viče, jesu suhi noFci mužiću, moram na plac..najrađe bih je upucao, ne stignem štancati novac, koliko ta aždaja brzo sve potroši..puši kurac ženice, promrmljao sam ovo.. još mi je ruka i noga u gipsu od zadnji puta, kada sam joj nešto prigovorio. zakaj si ne nađe ljubavNIKa, zakaj me ne prevari i ode..ja nemam hrabrosti prvi, prebila bi me..jedina mi je šansa da se ona vani pojebe..ali to je malo teže, debela je i dlakava, ružna kao kosilica, kao slonica..a oženio sam je malu, slatku, sexi, kako je nastalo ovo čudovište iz onog malog angela, nemam pojma..a rekla mi je mama, pogledaj joj mamu, ali kurac sam ja onda gledao dalje od njenih sisa..ljut na sve, opalim s balkona na jednog šetača sa psom..prvo sam ubio pašče koje je sralo i napinjalo guzu, onda i čovika..koprcali su se u samrtnom hropcu i cvilili, pozvao sam ženu neka dođe da se malo smijemo zajedno i da je odobrovoljim svojom gestom pucanja..samo se malko nasmješila, opalila mi šljagu, poskidala novac sa štrika i ošla u šoping.. a kaj je meni preostalo, nastavio sam čistiti pušku, a posli idem dalje štampat noFce.. da mi bar jednom kupi metke, nego moram kupovat od svog đeparca.. ovi što vodaju cucke na sranje, sve su brojniji, s čim nek ih popucam..s grahom valjda..moja žena mrzi cuckove, cuckovodače i njihove drekove, uvik zagazi u njihov drek, a ja joj moram čistiti cipele..ženooo, kupi mi metkove..želim slobodu, želim popucat svoju ženu, čelav pustiti kosu, kupiti si Harlija, i neku bjesnu pilu, te zavoditi curice. da to želim, ali prvo sloboDA.. o slobodo slatka, o slobodo mila, gdje si se skrila, da si ovdje bila, moja bi bila, o slobodo, slobodo, o tebi sanja sužanj što ga mori glad, pa čak i ja gad..ovo ne činite doma i ne ostavljajte pasove na ulici, spasite pse.

šetam ulicom svoje mladosti, nekako mi se čini duža nego prije.. mora da mi je korak kraći, ulica se nije produžila ni za milimetar..umoran navratim u onaj isti park u kojem sam proveo svoju mladost..i drveće mi se čini nekako oronulo i njega je načeo zub vremena..sjeo sam na staru poznatu klupu, svježe je obojana, ali vidi se da je vremešna..ehh, kad bi ta klupa pričat znala. sjedim tako i gledam dječaka koji je protrčao kraj mene..bože,, isti ja kad sam bio mali...ali ne, ja sam bio plaviji, imao sam ljepše kovrčice, ma bio sam slađi i ljepši..dječak me ni primjetio nije, za njega sam bio nevidljiv, baš kao što ni ja nekad davno nisam primjećivao starce..gadili su mi se pa ih nisam gledao.. uto prođe mladi zagrljeni par..on plav, dugokos, ona vitka, lijepo građena, preslatka djevojka, lijepo ih je bilo za vidjeti..odmah pomislim, isti ja i moja prva ljubav..ali ipak ne, moja prva ljubav je bila ljepša, posebnija, milija djevojka, a i ja sam bio stasitiji, sa dužom kosom i ljepši, osim toga mi smo se više i jače voljeli..ni oni me nisu primjetili..ljubili su se i dirali, kao da nitko ne postoji na svijetu osim njih, a kamoli ja.. bože,, zar sam nevidljiv ako sam star..da odem opljačkati banku, možda me ni oni neće vidjeti..? otužno sam spustio sijedu glavu.. vani je proljeće, na nas me podsjeća, gdje li si sada moja prva ljubavi, i bog zna kako izgledaš sad..sjedim i dalje na staroj klupi, ljut na sebe što sam ostario..u duši sam mlad, a izvana starac, a svi vide samo ovu oronulu ljušturu..želim im reći neka me malo bolje pogledaju, ja sam mladić, osobito uvik živnem na proljeće.. najrađe bih vikao na sav glas, ja sam mlad kao i vi, ljudiii, živ sam, pogledajte me malo bolje..ja sam onaj dječak, ma znate onaj najslađi, ja sam onaj mladić sa gitarom, ma sjećate me se svi..još sam svašta htio vikati, ali glasa nisam ispustio..zadnje zrake zalazećeg sunca, pale su na moje prve staračke bore..jeba sam mater i suncu, šta nema gdje bacat svoje zrake, nego baš na moje bore..uzeo sam svoj štap, poskočio i potrčao za onim klincem i mladim parom.. pufff, pant, ganjao sam ih i tukao štapom..pizda vam materina, ako ja nisam mlad neće više nitko..šta koji kurac vi imate biti mladi.. poanta ovog sranja je..nemojte si dozvoliti glupost pa da ostarite..odgovorno vam tvrdim da to boli, jako, jako, mučo, picolo grande boli.. ni ja niasm pazio, pa sad imam to što imam.. prije me bolio kurac za to, a sad me fakat boli.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, ni ukućani ne vole stare ljudove.

jednom sam vam ja išo na more, nako pješke, malo romobilom, malo ukradenim Baciklom. a more, to vam je ona velika plava voda, puna soli, što leži neizorana i neiskorištena od lokalnog življa..da je moje more, ja bih ga izorao i posadio neku kulturu na njemu ili neku nekultruru..zamislite polja kukuruza na moru, moš hranit ribe ispod i onda ih lovit dinamitom, turistima prodavati pečenu kukuricu, sakrit se od morske psine u kukuruzištu, ma svašta moš..i došo ja tako na tu veliku vodurinu, iskako se i ispišo od dugog puta u nju..pišaka je nestala, a drek je još dugo plutao vamo, tamo, nekud u daljinu u pizdu matrinu..lomili gi vali, grickale ribice, posli su te ribice popali lokalni lokalci, a kaj su oni znali kaj su ribe pojele prije..ošo ja odma na onu plažu, gdje su samo odrasli i gdje nitko nije obućen.. sve sama sirotinja. bilo je i djece, ali njih su neki stranci jako slikali..bit će da su djeca te godine bila u modi..ja zalego na trbuh, da sakrijem svoju sramotu, i počnem motriti tete sa velikim i malim sisama..lipo je to bilo gledat..odmah sam se sjetio onog kukuruzišta u koji bih sad išo izdrkat, da nisu ti lijeni dalmoši tako lijeni..ovako sam se odvuko ležeći, puzeći do vode i lagano se uvuko u more..jebem joj mater mrzlu, ledeno je to more, pasalo mi je nako napaljenom..zacvrčilo je, kao da si vruće željezo stavio u vodu..zaronim nekih 200 metara u dubinu, izdrkam ga pred začuđenim ribicama, rakovima, koraljima i odplutam na površinu..taman nekoj babi među dlakavu picu, opet se napalim, opet zaronim, opet izdrkam i tako nekoliko puta..kad se smračilo, jedva sam se izvuko iz vode..nije lako ronjat 200 metara u dubinu, nemre to svak, nemrem ni ja, ali eto moga sam tada..tko ne vjeruje, ne mora, ni ja ne vjerujem da je Kalmeta nevin..ma i za Bandića mislim isto. no kako bilo, više neću na tu plažu, tu su sami bokci kaj nemaju za odjela pa se zato kupaju gologuzi. mora paziti da me netko ne vidi tamo, držim do svog ugleda, taman sam htio pobjeć sa plaže, a kad ono prema meni ide Ava Karabatić, Vice Vukov, Thompson, mama od poštara, bravar iz svete nedjelje, Alka Vuica, Kolinda, susjed Pišta, dvije male mace, čovjek kaj radi na rampi za Hak i svi oni prasnuše u smijeh. vidi ga gologuzog. pokrio sam svoju sramotu, otrčah na automat za hladno piće i oružje, uzmem vruči Kalašnjikov i sve sam ih posmicao. meni se budu oni rugali, nebu mene niko jebal. ratatata, tata.

jedno jutro, netko mi lupa po poklopcu od kontejnera, gdi ja spavam..sav snen, razgrnem smeće sa sebe, da vidim tko to jebe mene i moj san, tko mi radi nemir u mom domu..kad ono musava glava jedne cigančice..kaj tražiš ovdi đubre jedno cigansko..kaj ne vidiš da spavam, da je ovo zauzeto, odjebi u skokovima u drugi kontejner..pa izvini gospon, ali kad si tu, jel imaš kaj novaca da mi daš, možda malo kruha..e jebem ti mater cigansku, ti meni gospon u kontejneru, mene žicaš novaca..a jel ti imaš sisa ciganko..? imam, ako mi daš 20 kuna, dam ti da ih diraš i nježiš..a jok, kažem ja, puno je to..evo ti 10 novaca i moje su na 20 minuta..lako se s cigankom dogovoriti oko cijene..izvadi ona sise, bogami prekrasne sise, poveće, nabrekle bradavice, kao sisa u sisi, malo prljave, ali uskoro sam ja to jezikom sve očistio..grickam ja bradavice, napalim se ja, napali se ciganče..obećam joj dodatnih 5 kuna i da ona pičke..uff, nije bilo loše, vatrene su ciganke, istreso sam se brzo i kvalitetno..uto se na poklopcu pojavi stara ciganka i viče, da kaj sam joj pojebo maloljetnu kćer..morao sam dati i njoj 20 novaca da zašuti, ali eto ti i cigana tate.i njemu sam dao 30 kuna kao gazdi..skupo me došla mala ciganka..posli smo svi skupa sjeli na kontejner, pojeli neke ostatke hrane i popili gajbu piva..cigo je častio mojim novcem.. naveće sam se sjetio, kaj ako mala ciganka ostane trudna..jebo sam ježa, to me bude koštalo..za svaki slučaj sam se preselio u drugi kvart, u drugi kontejner..pustio bradu, postao višlji za 20 cm. pocrnio kosu da nebudem plav, smanjio nos, promjenio boju očiju, oblik ušiju, pustio nokte, promjenio čarape, pustio da mi izraste nova lijeva noga, koju prije nisam imao..sad me sigurno neće prepoznat, i molit ću boga da mi ne pokuca na poklopac, opet neka mala ciganćica sa dobrim sisama..slab sam na sise, a dosta mi više seljenja iz kontejnera u kontejner..slijedeći put nosim kuću sa sobom i nek više donesu zakon o zabrani čeprkanja po smeću ciganima..mi rvati ne podnosimo konkurenciju..i mi pravi rvati, volemo rvatsku više nego ona nas, ona nas uopće ne voli..srami se rvatsko, što imaš reći u svoju odbranu, za neuzvraćenu ljubav..? kaži sad, ili umukni zauvijek..

kupil sam i ja za svoj mali vrtek flance za paradajz..tak su mi bili mali cakini i svakome sam dal neko ime..razgovarao sam s njima, zalijevao ih, brinuo se o njima kao o svojoj djećici. šprical sam ih protiv nametnika i boleština, okopavao ih, pazio da ih nitko ne zapišava, a oni su mi samo rekli, hvala ti habi, bumo ti dali puno paradjzeka.. onda su jednoga dana narasli, pa je došao vjetar lomio i slomio mi Danijelu moj najdraži paradajzek u struku..plakali su i zapomagali, pokolči nas habi, poveži nas, zaštiti nas od oluje....ali mene nije bilo da čujem njihov vapaj..kurvao sam se, zbog pizde sam izdao paradajzeke.. kad sam drugi dan došao, pohitao sam u svoj vrtek, k svojim flancima.. plaKAKAO sam za Danijelom, nije joj bilo spasa.. ostale sam nekako spasio i povezao uz stupiće.Danijelu sam sahranio na komposištu i dugo jecao za njom..falit će mi taj paradajzek..ostalima sam rekao da sam bio bolestan, kako flancima paradajza objasnit, da sam se kurvao i zanemario ih.. nebi to preživjeli..onda je došao poštar i donio mi paket od sina iz Amerike, kojega sam prije 28 g. prodao nepoznatim Američanima..brzo sam otvorio paket, dobio sam dugo željeno kaubojsko odijelo, sliku od Trumpa, šešir, revolver colt 45, 1397 krava dugorogih simentalki, konj sivac, pas žućo, usnu harmoniku, 4 crna roba i ranč duplo WW od 34 jutara soćne ispaše..sam bog, da je to sve stalo u paket..idem si baš pripremiti jedan goveđi biftek sa paradajzom, šta idem, sad će to rob uraditi. dosta su se izležavali u Americi i paketu, tu se dela, nije ovo Amerika..ljudeki, a jeli vi imate svoga roba..? to mora imati svatko tko drži do sebe, bez roba si nitko i ništa, goli kurac..

uputih se ja u šumu krasti drva..zamahnem, lupim sjekirom nekoliko tisuću puta, po hrastu, boru, smreki, jeli grabu lipi, kestenu, drenu, agaciji, bukvi, jasenu, srušim drva za dva šlepera i sjednem da odmorim..uto začuh glas..drvosječo, baš si naočit vako gol do pasa..ko to sere kvake, pitam ja i ugledam djevojku snježno bijele puti, duge, crne kose, sise kipuća petica, skladnog tijela i bokova i prekrasnih dugih nogu..bradavice su joj se nadimale, dok je govorila mekim glasom, koji je pozivao na blud. koja si pak ti sad mala..? ja sam Snežana, stanujem u šumi sa sedam patuljaka..hmm, jel te jebu ti patuljci Snježano.. da moćni drvosječo, jebu me, ne mogu bez sexa, bolje itko nego nitko..joj meni joj, jadna ti,pa ti onda nisi vidila pravu čunu..malena pocrveni, pa i nisam kaže ona..izvadim ga ja nako velikoga, ogromnoga, kvrgavog, prljavog i sapetog..mala u čudu gledi, pojavio joj se onaj pohotni pogled.. prvo ga je ogledavala, obilazila oko njega, malo vonja, kaže ona, onda ga je sramežljivo dotakla, poljubila, a onda je podivljala. i šta sam moga, mora sam je jebavat, jednom, pa još jednom, i opet jednom, pa onda još jednom i tako nekoliko puta još jednom..Snježani se vratila boja, hihotala se kao luda, ostala je ležat oblivena mojom svršotinom, a ja onemoćao, natrpam 10 metara drva na svoja široka pleća i zaputim se svome domu..tamo me je čekala vjerna ženica sa devetoro gladnih usta..reči ću ženi da sam umoran, da me boli glava, ne mogu više danas jebavat, Snežana mi je ukrala snagu, danas će je sigurno bolit glava kad patuljci pokažu želju za sex..hihi, a neki kažu da je život u gradu lijep..nema šume do šume..