hodam kroz zidove

toga dana, osjetio se strašan pritsak..nitko nije vidio, kada je pritisak došao, samo su ga svi osjetili..čak i ja, koji sam besposleno ležao na jednoj mladoj djevici, grickao nokte na nogama, čačkao nos debelim palcem i gnjusno prdio na tvrdo kuhana jaja i šljunak.. ja, jedini koji znam kako izgleda pritisak, nisam ga vidio kada je došao..odmah su se ljudi uskomešali, tražili lovca na pritisak, da ih riješi te more..ali ovaj puta pritisak nije bio sam, uz sebe je imao asistenta sa plavim očima, pa je bio jači nego obićno..masa je vikala, pritišče, ne pritišči nas toliko, popusti pritisak, mamice ti se najebemo. ali ovaj ohrabren asistenom, niti da čuje..meni to dopizdilo, izvadim ruku iz nosa i stavim balac u usta, pa zagmim..čujte ljudi, ja sam star i nemoćan, i nebi se štel mešati, ali pustite ga, kako je došao, tako će pritisak i otići..i bi tako... ali je onda došla magla, stala je tik kraj mene i hineći ljubaznost pozdravila me..mirisala je na slatko od kiselog kupusa..nisam joj uzvratio, jednom sam joj provirio u dnevnu sobu i vidio da joj je soba u neredu.. ne razgovaram sa osobama koje imaju nered u sobi..pravio sam se da sam jako zaposlen, da čitam knjigu Winetou 436 dio, gdje gine pola plemena Šošona i jače turio debeli palac u uski nos i odvalio još jedan opaki prdac..ta ista magla se zadnji put falila, da je bila 10 dana u depresiji, a svi kažu da su je vidjeli u Koprivnici..fuj, gade mi se lažovi, adeze, sdepe i ini..vidjevši da je ne primjećujem, okrenula se od mene i otišla.. bože,, što magla odostraga izgleda ružno..otišla je do vatrogasca Zvonka iz HSP-a..ovaj sav sretan da se netko želi družiti sa njim, započeo je živi razgovor sa njom i udavio je svojim vatrogasnim, junačko, lovačkim pričama i brojnosti njihovih članova..a Zvonkec je ulični bedak i nitko ne vjeruje kaj on izmišlja..jednom je izmislio da sam mu ja jeba sisatu ženicu..ono baš ja, mislim.. to je fakat bez veze, nebi ja takvoga nešta uradio..da je reko za nekog drugog osim mene, da je spomenuo Nevena Ciganovića, modnog mačka, Miki Manojlovića, paju patka, Dragu Diklića, Thompsona, Šilju, Tex Vilera, Zagora teneja, Koko Billa debila, strica Domagnoja, Petra Pavića, Štefa Puškarića, šerifa iz okruga Wilkinsona, bilo bi ok. ali on baš prstom u mene, ko u drek..okrenuo sam se prema mladoj djevici, koja više nije bila djevica, jer je bazdila na ustajalu svršotinu i šamarom je nagovorio, da mi ispeče pučke kobasice..ubio sam se u kobasicama, poslao malu po gajbu pivkana, ali ne ožujsko, ne karlovačko, to je napoj..ja pijem samo Pan, svaki dan..uzeo sam rječNIK rvatskoga i našao riječ VRIŠTINA..umro sam od smija, jeba mu ja mater tko ju je izmislio, toga bih ja na lomaču..kužiš, ono vriština..umrl bum od smeha, a kukuruz je već ovako visok, ohoho..

la dolce vita, život je lijep..posebno ako si žena u muslimanskim đamahirijima..žene ninđe, iliti vreće krumpira, vreće cementa, koje čak ponekad i govore..ali nedaj bože da im se na javnom mjestu slučajno razgoliti lakat, jadnica biva kamenovana, ili ako ostavi muža nasilnika i zaljubi se u drugoga, bude preljubnica, dobije 100 udaraca bičem, zakopana do glave u zemlju i kamenovana do smrti..u mnogo humanijim zemljama od muslimana, muž može ženu optužiti da je preljubnica i tada jadnica ide u zatvor..gledajući s te strane, mi smo prekrasna zemlja za život..kod nas žena radi što hoće, jedino je nasilni muž može pretući i zaklati, ili rascopati glavu sjekirom, i onda jadnica završi na iskrici..kod nas jedino ne valja to što ne smiješ malo ukrasti, onoliko da preživiš, tada si neprijatelj broj jedan i stojiš na putu lijepe naše na ulazak u europu i civilizaciju..ako si u nekom nadzornom odboru ili političar, i kradeš jako puno, to je ok..lopovi sa mjerom, kod nas nisu dobrodošli..opet i to je ok..gledajući lošije od nas, sretni smo, a gledajući bolje od nas, nesretni smo..samo meni već pun kufer takvog zadovoljstva..prođe mi život u čekanju boljeg sutra..stvarno mi je žao, što je čovjek na vrhuncu hranidbenog lanca, volio bih da ima neko viši, iznad njega..ali ne izmišljeni bog, nego nešto, što je stvarno i čega bi se ta gnjida od čovjeka istinski bojao..možda alieni ipak dođu, pšenica zrije, a oni vole gazit žito i praviti krugove u žitu..možda uhvatim kojeg sa teglom pekmeza u ruci i natjeram da me učine rambom, terminatorom i da mogu da pobijem ljudski rod..kad već neće oni, to bi u stvari trebao biti alienski posao..ljudi su stvarno zaslužili da ih netko izbriše sa lica zemlje..možda treba ostaviti samo par dobrih sisa, da mi nebude dosadno, samom na svijetu..habi, sam na svijetu i par dobrih sisa..neloše..

ležim na terasi svoje kuće i promatram rascvjetani vrt..rane trešnje se pomalo žute, za par dana će biti rumeno crvene i zrele..veselim im se, samo šteta kaj ja to neću dočekati..da barem sazriju, danas ili najkasnije sutra, pa da ih kušam..do mene dotrči moj sin i radosno kaže..tata, za 5 dana idem na izlet, veselim se tome, a ti tata.?? da sine, i ja se veselim tome, a u sebi plačem jer znam da to neću dočekati..pogladim ga po glavi, a on radosno kaže..tata, za tri dana je veliki derbi koji ćemo gledati na televiziji, navijat ćemo za naše...da sine, navijat ćemo za naše, naslonio sam mu glavu na rame, da ne vidi tužan sjaj u mojim očima..uskoro dotrči kći, sva radosna noseći našu macu..tata vidi, uskoro će imati male mace..kako ćemo ih nazvati, mogu li im ja dati ime..da kćeri, veselim se malim macama, baš ćemo se igrat s njima..ode dijete a pojavi se majka i upita me..hoćemo li roštiljati za njihov zlatni pir..da mama, hoćemo, svakako..nadamo se da ću ja prije rodit, nadoveže se moja supruga, gladeći svoj ogroman trbuh..veselim se našem djetetu kaže ona. draga i ja se veselim, trudio sam se da to kažem ushićenim tonom..ona zaokupljena svojom srećom, nije primjetila, da sam odglumio sretan glas..ohh, kako bih rado doživio rođenje još jednog našeg malog anđela..uskoro svi odoše svojim poslom..ostao sam sam sa svojim mislima..svi su radosni, i proljetno raspoloženi, u svima buja život i svi očekuju nešto..a ja jadan ne očekujem ništa, shvatio sam da je to nešto, upravo sada..sada je sve ono što sam prije očekivao, sada je ovaj prekrasan dan, rascvjetani vrt, tamno zelena boja lišća, boja koju ima samo sada u ovo doba godine, nezaboravan zalazak sunca, smijeh voljene djece, sretna obitelj...čemu čekati sutra, prekosutra, odlučio sam živjeti danas, za danas, da današnji dan nikada ne prestane, jer sutra je daleko, sutra je upitno, jer sutra me neće biti..samo kako da ubijedim svoje, svijet, da ne žive za sutra, već samo za danas, za ovaj trenutak..shvatit će sami jednoga dana, ali tada bude kasno..umro sam sa smješkom na licu, jer bio sam živ i sretan sve do časa dok nisam umro..pronašao me sin i zaključio da samo spavam, sretno sanjam, da se odmaram i da ćemo se sutra opet igrati zajedno..pokrio me dekicom i rekao, odmori se, zaslužio si tata, a onda zaigran otrčao je zanesen svojom igrom.. eh kada bi sada mogao, još jednom reći da ga volim, da ga primim u naručje i da me te male rućice stisnu, da mogu reći supruzi, volim te pile, da ih sve volim..nisam to govorio dok sam bio živ, a sada kada bih, ne mogu..nekad je teško reći, volim te...

zamislimo da sam se ja rodio u pećini..moje je ime, recimo Pećinar, Buzdovan, Kameni, Kremenko.. moje je pravo da izađem iz pećine i lovim da bih preživio, to pravo mi daje svemir, pa to pravo imaju i crvi, gliste, skakavci, hijene, orhideje, ciklame, paradajz, kupus, šljunak i ostali..ja izađem van, a oko mene farme kokoši, pajceka i kojekakvih zvijeri..ako upucam koju, ima rančer da upuca mene..znači to ne smijem, to je bekino i fuj..ako odem u neku šumu, opet ne valja, sve je to zaštićeno i od lovačkog društva...sve je zaštićeno osim čovjeka..znaći da bih preživio moram se stopiti sa ljudima, prihvatiti njihove norme..zaposliti se i tako skrbiti za sebe, svoju družicu i mladunčad.. e ako ta tvorevina od države, kako se naziva svaki manji komad zemlje ispresjecan granicama, meni ne omogući posao, da ja legalno radim i preživim, šta je meni činiti..odjebati takozvanu demokraciju i boriti se za sebe..ubit zvjer kad sam gladan, opljačkat trgovinu ili banku, kad mi nešto zatreba..moje je pravo da osiguram sebi život, da se borim za opstanak..u demokraciji je to jedini legalan način, da živiš ilegalno..ili neka mi država da pravo u šumi, na lovište i ognjište, ili ću to sam uraditi nasilnim putem, otimačine, pljačke, staviti ću na popis i silovanje, jer kad si siromašan nemreš ni jebati, nijedna neda siromašku jebavat..moš ti imat kurac od metar, ako si zamusan, odrpan i gladan, onda ni ne jebeš..žemskinje su izgubile iskonski nagon, da se dadu jebavat, jakom, potentnom mužjaku, da održe kvalitetno potomstvo..danas ih jebu mlitavci, čosavi metroseksualci sa kravatama, torbicama punih kremica i pimpekima umjesto kurca, a posli dicu vodaju na lječenje u inostranstvo..DEMOkracija je u stvari kao što samo ime kaže DEMO verzija demokracije, nešto što ne valja i što treba pod hitno demokracijom (revolucijom) deinstalirati..stvarno, ali stvarno mislim, da mi svi potlačeni i obespravljeni, tu spadaju svi oni koji ne rade, koji rade i ne dobivaju plaću ili dobivaju mizeriju, koji su obespravljeni, mi trebamo osnovati paralelnu vlast u državi, i ako nas je više od demokratske većine, nametnuti im svoju volju i demokraciju na naš način..pravo na život, neka bude slogan, ok. i pravo na sisu se može dodati..država koja ne brine o svakom pojedincu je zločinačka država i treba je ukinuti, to nam treba biti deklaracija..jebem im mater i crkvenjacima koji viču da se množimo, da nas je malo..svakog naroda je više, za onoliko duplo, koliko ih ne radi i ne žive kao ljudi..nas u lijepoj našoj ima duplo više nego nas treba..ubijat se trebamo, a ne rađat, vlast to znade i potajno radi na tome iza parole, rađajte se i množite narode.. ps. nemojte mene izabrati za vođu, vođa uvik prvi i najgore strada, ja sam vođa iz sjene, vruće je vani, sjena i hlad su zakon, a gubec habi nikako ne zvuči..

toga sam se jutra 13.12. 1493. probudio u ležećem položaju sa mamurlukom..legao sam sam, samcat i uspravnom položaju, tako da me ovo malo začudilo..pogledam nepoznatu osobu što leži kraj mene i začudim se..hejjj mamurluče, šta ležiš sa mnom..odakle se mi poznajemo i koji kurac ćeš ovdi..još će netko pomisliti da sam gay...ovaj samo nešto promrmlja i okrene se na drugu stranu u smjeru bliskog istoka..a na drugoj strani je moja baka heklala i žalila se da je boli televizor..ustvari je teško gledala i ja sam joj pomogao malo gledat..gledali smo tako skupa i odmah joj je bilo bolje, lakše je kad ti netko pomogne gledat.. tako me susjed jednom optužio da sam mu ukrao pogled..da je on prije mene gledao na taj način.. jedva sam odbranio čast sebe i svog pogleda. nisam ja kradljivac vjeđa, to me vrijeđa.. takve situacije me znaju izbaciti iz takta i to onog dvočetvrtinskog sa okusom meda na borovnicu i suhog govna..ostavim mamurluk neka đonja i baku da hekla, obućem najljepšu haljinu od ludog ludila, uzmem sjekiru i izađem van na sunce (sunce ti jebem).a na suncu vruće, nigdje nikoga, pa ipak skrenem u hlad..hlad me mrsko pozdravi i nastavi me ignorirati, ramenom me potiskujući na jednu stranu, na stranu HDZ-a. ovi su to jedva dočekali i počeli me gađat trulim konzumovim paradajzom prve klase..šta se guraš hlade, smrade..još sam mu reko neka popuši kurac, što je ovaj poslušo i popušio nekoliko kuraca u nekoliko vremena...odjednom su počeli pristizati sve neki čudni ljudi.. bili su od gume, gumeni ljudi..samo su se hihotali i vriskali, gum, gum, gum.. ako išta mrzim, onda je to kad netko viče gum, gum, gum..majku im elastičnu, skočim na njih i sve sam ih poždero..gumeni ljudi ili gumeni bonboni, meni to isti kurac..kad se tako najedem gumenih ljudova obićavam prileći, ali ovaj puta nisam..sjetio sam se neznanca mamurluka, što leži u mom krevetu i onda sam otišo u krevet sa Jesicom Albom i pošteno zahrkao..jutro posli mi je rekla da sam ogavno prdio i da mi smrdi iz usta..kaj mala zna, nije ona spavala sa mojim didom, napomena, dido i dildo nije isto, nisam ni ja, ali znam.. za tu prigodu bi moj dida reko..zahvalan smo i poželjan narod za ove lopove političare i korumpiranu vlast, samo, dali da se hvalimo time ili pokrijemo po ušima..a kaj je, je, rijetko smo glup i plitak narod, koja vlast nas nebi poželjela..dali sam i ja pojedinac narod ili sam goli kurac, moram pitati djeda...ako netko zna, dida zna..ja bi njega za precedNIKa...

kad se najedem trešanja sa košticama, obično odem u kadu, da ne userem školjku i sve okolo.. čučnem i serem, slušajući kako koštice lupaju po kadi i tvore glazbu, po kojoj vjerojatno kinezi daju imena svojoj djeci..napinjem se ja tako jadan, izbečio sam oči kao Bubimir, dobrih 24 cm iz duplji, kad li me odjednom ničim izazvanim, uhvati tjeskoba i potištenost i to kukavički s leđa i za glavu....bog mi je svjedok da sam nevin i da ih nisam prvi izazvao i isprovocirao..mi Topalovići smo kurčevito bijesni i opaki, odmah sam pojurio goloruk i gologuz na tjeskobu i svladao je, ali zbog brojčane nadmoći potištenost me slomila, ipak je teško boriti se protiv dvojice.. priznao sam poraz, bez da me policija na to uvjeravala svojim nevinim metodama..zamolio sam potištenost da mi pruži drugu šansu, priliku i iznendadio se kad mi ova iz ruksaka od sport Biliya izvuće drugu priliku i pruži..evo, mogu ti dati priliku, za drugu šansu se trebaš sam izboriti, one ne padaju s neba..pogledam ja u nebo i stvarno vidim da šanse ne padaju s neba..vidim da govori istinu i poklonim joj smješak..ova uzme smješak do pola i spremi u ceker sa paradajzom i kupusom, a drugu polovicu smješka je odmah halapljivo progutala sa šakom šljunka..nekako smo razbili led među nama, što sjekirom, a što toplinom i odjednom se rodila ljubav..čim se rodila ljubav, dali smo joj ime po mom ocu i njenom djedu Semapalavilinatilitovski, a od milja smo je zvali skraćeno Semapalavilinatilitovski..priredili smo veliku svadbu, najveću u selu, bilo je alkohola, droge, sexa, krvi, incesta, opijata pa opet sexa i bluda, pa malo sodome i gomore i sve smo pozvali osim, Alke Vuice, Ave Karabatić, Renate Sopek, Nevena Ciganovića, Muti, bistri, debelog Šukera, Jadranke s kosom, Olivera Dragojevića, Doris Dragović, Mirne Berend, mamu od poštara, tetu od Beyonce i još 5 miljardi nepoznatih duša.. prozvani su nam jako zamjerili što ih nismo pozvali i prokleli nam 234 godine, 7 mjeseci, 13 dana i 24 sata nesreće, čemera, tuge i jada..ma pušite kurac, odvažno sam im rekao, na što je moja sudružica potištenost, ushićeno zapljeskala samo lijevom rućicom, jer je desnu opekla kad je iz vruće masti vadila čvarke za mene.. pogledala me nježno i samo je tiho izustila..dragi, ti si laF...

mirno sam stajao u sačekuši, gol golcat, zaogrnut samo balonerom u iščekivanju žrtve..uživam se pokazivati pred iznenađenim djevojkama, pokazujući im svoje spolovilo...nisam obdaren, ali sam udaren.. u gradu takve zovu egzebicionist, a kod nas na selu ludak, manijak, bedak..stojim ja, kad odjednom primjetim svoju sjenku, kako cupka sa noge na nogu, a ja mirno stojim.. hejjj sjenko...šta ti je dosadno, otkad se to sjene ubijaju od dosade..stidljiva sjena sramežljivo šuti i pokrije lice..pomaknem se korak unazad, a ona ostane na mjestu..alooo, jel ti to meni otkazuješ poslušnost, uopće me ne slijediš i ne radiš kaj i ja...oš da te mjenjam za drugu..ovo ju je malo potaklo i trgnula se..ne bih je mjenjao, samo sam se šalio..ipak je moja i što je najvažnije, jedini ja imam sjenku u boji..bog mi je svjedok da sam pazio na nju..nikad je nisam gazio, povrijedio, zapišavao je i sad mi to ovako vraća..sjeno, jel imaš možda alternativu, prelaziš li nekom drugom, jel možda prelazni rok sjena otvoren. napuštaš li me to..? pa znaš, ovaj, usamljena sam tu kod tebe, uvik si sam u sačekuši, s nikim se ne družiš, ako se ti ne družiš, ni ja se ne družim..dosta mi samačkog života..a to je to, evo ću te izvest malo u život..otišao sam prema centru, a tamo su anonimne drolje protestirale protiv manjka kurca..nosile su transparente i puna su im usta bila kurca..na nekim transparentima je pisalo... zahtjevamo kurac, kurac nama, a ne vama, bolje veliki nego mali, nećemo male tehničare, hoćemo velike sirovine, kurac ne treba biti lijep, nego kvrgav i čvrst, hvala kurcu na udarcu, pušite kurac i mi bi.. sjena se obradovala prisustvu mnoštvo sjena..stopila se snjiima, isprepletala i jebavala bez imalo stida..bio je to grupnjak sjena, samo su se gazile, množile i množile..i ja sam bio sretan, anonimne drolje su me fatale za moj čvrsti, ružan kurac, hihotale se i vriskale..bezobrazno su me silovale, hvala im..eto, zahvaljujući stidljivoj sjeni i ja sam se oslobodio straha i konačno osjetio šta su sise i muf..hvala ti stidljivo sjeno..apropo, slobodno je mjesto egzebicioniste (ludaka) u gradskom parku, ja dao otkaz...

jutros je maca popala malo pile..nije bila gladna, pojela ga je tek onako..meni bez veze, da netko jede, a nije gladan...posli sam vidio susjeda kako pije gemišt..nije bio žedan, pio je tek onako, da pije..meni bez veze, da netko nešto pije kad nije žedan..malo kasnije sam virio kroz ključanicu Puškarićevih..jebavali su se bez veze, samo su se podjebavali, a nije im bilo do toga..meni bez veze kad netko jebe, a da mu se ne jebe..onda je seka čačkala nos, a u nosu ništa našla nije ..meni bez veze,  kad netko čačka nos, a ništa ne izvadi..ja kad vadim iz nosa, na te kuglice moš pasti..dida je sjedio i mislio, a ništa nije smislio..meni bez veze, kad netko nešto misli, a ne smisli ništa..brat je slušao muziku, a ne zna slušat, slušao je tek onako da se pravi da zna slušat.. meni ide na živce, kad netko sluša, a ne zna slušat..zavio sam svoje duge praseće uši, zavezao ih u čvor..više nikada nikoga neću slušati..uzeo sam kašiku, izvadio si oba oka, više nikad neću ništa gledat..uzeo sam sjekiricu i odrezao si jezik, više nikad neću pričat, bit ću mutav i nijem..uzeo sam mačetu i odrezao si 10 cm kurca..20 cm. mi je još uvik dosta..dali je..??

kažu ljudovi da je atomska bomba skupa, da jako puno košta i da je ne može napraviti baš svaka budala..tu meni nekaj ne drži vodu..koja bi pametna budala pravila tako skupe bombe, i onda ih đabe bacala nekome u dvorište ili baštu, s tim da tu osobu još ne voli.. mislim, pa gdi je tu ekonomska računica..ok. bi bilo da to baca nekom svome, koga poznaje i voli, ali tamo nekome nepoznatom.. ludoga li svita.. Talibani su pravi ljudi..oni svoju bombu vežu za sebe i onda malo podjele sa drugima..to je ok.. to su dobri ljudi..poštuju svoje i tuđe žene, jeste da im žene hodaju kao vreće krumpira ili cementa.. barem ne provociraju svojim čudnim izraslinama na prsima i ne bude pohotu u nevinim prolaznicima..nitko se ne pali na hodajuće vreće..jebeš nas sa našom demokracijom..ja jednom nevino šetao i neka pohotnica hodala polugola, izbacila goleme sise, dupe, duge noge i šta sam mogao nego se napaliti i silovati je nekoliko puta... da se nije branila, prošla bi bez ozljeda..i pazi sad ovo, ja, ja sam na kraju bio kriv..pa gdje toga ima..tko je koga izazivao, ja nju ili ona mene..?? ma jebeš bombe i talibanke, drugo mene nekaj muči...žena mi se jada da nikad ne svrši, da ne bude zadovoljna kad spava sa mnom..a kad to radi sa nekim crncem, da bude sve u redu i da svršava uzastopno po nekoliko puta. pas joj mater, još ću pomisliti da je u meni problem, da nekaj samnom nije u redu, a ne, neću pasti na tu propagandu..nek se ide lječiti, ja uvik svršim.. imam osjećaj da me vara..svaki dan je isto pitam.. ženo, koji je danas dan i datum, a ona mi uvik drugačije odgovori, nikad isto..mislim, ako me tu vara, kako je tek sa ostalim..

jednom sam panično bježao i histerično vrištao..bježao sam tako da sam se petama lupao po guzici, a vrištao ovako nekako...aaaauuuuuuuuuuuuuH, uugggggrrrrrrrrrhh, canjglll, ranjglll.. bježao sam bez razloga, možda sam i imao razlog, ali sad se ne mogu sjetiti kamo sam ga stavio..dok sam tako trčao i vrištao, susreo sam Vincekove..Vincek je bio čovik bez mane, prava faca.. njemu bi i odjelo od supermena dobro stajalo, prokleti gad, đubre jedno, zato o njemu više neću pričati..Vincekica je bila komad žene.. osjećajna osoba, sa prepuno emocija i prekrasnom dušom..imala je sisa, puno sisa, dobre noge, guzu, facu i još sisa..nju sam potajno volio, a njega javno mrzio..brzo sam zastao i pravio se da grickam nokte na nogama..ovi su me ljubazno pozdravili..bog susjede, kaj radiš..kaj vas briga, gledajte svoja posla, pizda vam materina savršena..tada sam se jako naljutio, uzeo sam gumicu, obrisao sam Vinceka i nju sam nacrtao zadovoljnu u mom zagrljaju..uto mi se digao kurac, Vincekica ga je pogledala i odmahnula glavom..s tim me nebuš jebal, kratko je promrmljala..vidno posramljen, uzeo sam crni flomaster A8 , pobojao se u crno, i nacrtao si veliku, ogromnu kurčinu..imao sam sad mnogo lep kurac..Vincekica je zadovoljno uzdahnula rekavši, e moj crni susjede, šta to uradi, dobro uradi..?..na granama su pjevale ptićice, latice proljetnog cvjeća su se raširile baš kao i noge od Vincekice..susjeda Dragica je sadila flance ranog paradajza i kasnog kupusa, njezin muž je žvakao šljunak i čistio septičku grabu punu dreka..govna je grabio nekom starom kantom, a onda je to fanjglom zalijevao oko povrća..to je smrdilo, skoro kao moje noge..fujjj, bljakkk, smrdi, smrdi, užasno smrdi.. ja sam se ipak pakosno nacerio svojim krnjim, žutim zubima.. Vincekica je konačno moja, ne moram više viriti kroz čemprese i drkat na nju..sad ću jebat, hej ljudi, ja ću stvarno jebat, živu žemsku..još samo da si kupim poštene gaće i čarape..volio bih jednom i ja imati, onako čiste bijele gaće, i čarape bez rupa...možda jednoga dana..?

šetam ulicom svoje mladosti, nekako mi se čini duža nego prije.. mora da mi je korak kraći, ulica se nije produžila ni za milimetar..umoran navratim u onaj isti park u kojem sam proveo svoju mladost..i drveće mi se čini nekako oronulo i njega je načeo zub vremena..sjeo sam na staru poznatu klupu, svježe je obojana, ali vidi se da je vremešna..ehh, kad bi ta klupa pričat znala. sjedim tako i gledam dječaka koji je protrčao kraj mene..bože,, isti ja kad sam bio mali...ali ne, ja sam bio plaviji, imao sam ljepše kovrčice, ma bio sam slađi i ljepši..dječak me ni primjetio nije, za njega sam bio nevidljiv, baš kao što ni ja nekad davno nisam primjećivao starce..gadili su mi se pa ih nisam gledao.. uto prođe mladi zagrljeni par..on plav, dugokos, ona vitka, lijepo građena, preslatka djevojka, lijepo ih je bilo za vidjeti..odmah pomislim, isti ja i moja prva ljubav..ali ipak ne, moja prva ljubav je bila ljepša, posebnija, milija djevojka, a i ja sam bio stasitiji, sa dužom kosom i ljepši, osim toga mi smo se više i jače voljeli..ni oni me nisu primjetili..ljubili su se i dirali, kao da nitko ne postoji na svijetu osim njih, a kamoli ja.. bože,, zar sam nevidljiv ako sam star..da odem opljačkati banku, možda me ni oni neće vidjeti..? otužno sam spustio sijedu glavu.. vani je proljeće, na nas me podsjeća, gdje li si sada moja prva ljubavi, i bog zna kako izgledaš sad..sjedim i dalje na staroj klupi, ljut na sebe što sam ostario..u duši sam mlad, a izvana starac, a svi vide samo ovu oronulu ljušturu..želim im reći neka me malo bolje pogledaju, ja sam mladić, osobito uvik živnem na proljeće.. najrađe bih vikao na sav glas, ja sam mlad kao i vi, ljudiii, živ sam, pogledajte me malo bolje..ja sam onaj dječak, ma znate onaj najslađi, ja sam onaj mladić sa gitarom, ma sjećate me se svi..još sam svašta htio vikati, ali glasa nisam ispustio..zadnje zrake zalazećeg sunca, pale su na moje prve staračke bore..jeba sam mater i suncu, šta nema gdje bacat svoje zrake, nego baš na moje bore..uzeo sam svoj štap, poskočio i potrčao za onim klincem i mladim parom.. pufff, pant, ganjao sam ih i tukao štapom..pizda vam materina, ako ja nisam mlad neće više nitko..šta koji kurac vi imate biti mladi.. poanta ovog sranja je..nemojte si dozvoliti glupost pa da ostarite..odgovorno vam tvrdim da to boli, jako, jako, mučo, picolo grande boli.. ni ja niasm pazio, pa sad imam to što imam.. prije me bolio kurac za to, a sad me fakat boli..

baš sam šarao po susjedovoj fasadi i sprejao grafite, doli adeze, doli jadranka s kosom, gori smranader, gori borovina, kad me uvati za uvo neki plavi drot..bijo je visok, mnogo visok, višlji i od pdv-a, toliko visok, da sam se uplašio njegove visine..kaj to delaš mali, zabrunda taj visoki drot.? evo malo šaram, bavim se umjetnošću, kaj nije lijepo, aludirajući na njegov dobar ukus, ali bolje da sam skočio u kupus, organ nije imao smisao za sukus.. ošamario me da mi je pala kapa, na kojoj je pisalo, volim bezakonje..to me razljutilo i snažno sam ga vritnuo u jajca..nebuš ti mene tukao, nitko nesmije da bije ovaj narod, a narod sam ja...plavac je brzo izvukao van svoj gan, zapucao bi u mene, da baš u taj čas nije ravno iz stripa, dojahao akcijski junak Koko Bill debil i upucao zlog predstavNIKa zakona..mrcina je 17 puta zakolutala sa zmijskim okicama, 14 puta trznuo sa nogicama, kratko rekao ahhhh, i dugačko uhhh, tek onda se preselio u večna lovišta..obradovao sam se tom momku, što pije čaj od kamilice i voli Suzanu..gde si Koko Bille debile, kućo stara..tu sam stari Old Shuterlande, ajmo skupa na čaj od kamilice kod Suzane, da joj predložim nemoralnu ponudu..prihvatio sam poziv, popili smo čaj kod Suzane i naguzili je na prevaru i silu..posli joj nije bilo dosta, pa nas je molila nek ju odvedemo nekamo da je netko dobro izjebe..idi sama, kučko jedna bolesna.. još da te vozamo na jebačinu, ako ti mi nismo bili dosta, neće nitko..idi se lječiti nimfomanko, a možeš se i pojebat sa koko billovim konjem....ova je samo kratko promrmljala, da vi imate pravi gan, nebi ja sada van.. nismo je slušali, ja i koko bill debil smo zaigrali država, selo, grad..dobra je to igra, probajte, ali nemojte varat..

jednom sam trčao niz stepenice u velikoj žurbi..trčao sam 700 metara u minuti, no mnogi bi rekli da pretjerujem, ali tko jebe mnoge, mnogi kurac znaju..postigao bih još veću brzinu da nisam fučkao i trčao, jer kad fučkam nisam skoncetriran na brzinu..kad sam tako trčao, sjetio sam se kakvu je tetovažu na guzi imao jedan kolega iz zatvora..hihi, pukao mi smjeh pa sam malo smanjio brzinu na 678 metara u sekundi..uplašio sam se da neću na vrijeme stići niz stepenice, pa sam se brzo vratio gore i pokušao opet trčati dolje, ali ovaj put bez fučkanja i mislima o guznim tetovažama..i uspjelo mi je sve do predzadnje stepenice..tu sam se puko smijat..koja sam ja budaletina, da nisam išo gore pa dole, već bih davno bio dole..nadajući se da to nije snimala skrivena kamera, odlučio sam o tome šutit i nikad nikome ne progovorit do smrti..i evo ga, nakon silnih godina moj dugi jezik nije izdržo, progovorio sam..baš imam karakter za kurac..molim vas, nemojte mi nikad, baš nikad, povjeriti svoje tajne, ta vidite kome bi to rekli..ja bih progovorio na guzicu da ne može drugačije..

u banku sam ušao sa namjerom da je opljačkam..uđem ja i vidim da me već neki pljačkaš, ubica preduhitrio..od prve je zapucao na mene, mislivši da sam mu ja prijetnja..leti metak prema meni, ja cupkam s noge na nogu i baš si pomislim.. kako bih sada rado bio negdje na zelenoj livadi, ministar cvijeća, pčela i meda, onako radi reda..lovio bih mirise u mrežu, mjerio im težinu i visinu, te lopatom bacao u mirisne bačve od latica cvijeća..šetao bih bos po gustoj zelenoj travi, ne bojeći se da ću stati u pseću kakicu..ohhh, kako bi to bilo lijepo....ali onda se sjetim pčela ubojica..možda da ipak letim poput ptica, da budem ministar zraka, što dalje od ovih bedaka.. a metak i dalje leti prema meni..ja mu zapjevam, kreni, kreni prema meni i odlučim da bih ipak najrađe bio angel bez greške, da nikud ne idem pješke..onda mi prođe kroz šuplju glavu, idiote, pa moraš donjeti mlijeko kući, čeka te sedmoro gladnih usta..baš sam zaboravan, a metak i dalje leti..mislio sam da će još neko vrijeme tako letjeti, ali me iznenadio i pogodio u glavu..ne naviknut da primam metke, pogotovo ne u glavu, kratko sam uzdahnuo..jaooo, ahhhh, ohhhh, uhhhh, pizda ti materina ubico.. bolio je taj prvi metak, ti prvi uvik bole, svaki slijedeći je već bilo lakše za podnjeti.. najteže se na nešto naviknuti, posli je lako.. mrko sam pogledao ubicu i samo sam mu rekao..sram te bilo, fujj ti, tako se ne ponaša..od srama je spustio pogled, kurac i pištolj, te mi predao plijen koji pripada samo meni, jer sam se to prvi sjetio.. izvini, znam da sam pogriješio, oprosti mi neznanče, prihvatio sam ispriku i plijen i ošo kući..kad sam došo doma, doma veselja kao za božić, vole moji lako stečeni novac, mani, šuškave zelenbače..lijepo je imati femili..probajte ako nemate, tko to nema, taj je nula, ništa, zero..jebeš život ako ti se samo maca, mutirani miš, vjeverica ili pseto veseli kad te vidi.

u jedno doba života svoga, bio sam opaki švercer automobila i svega i svačega..jeb ga, trebalo je preživit teška vremena..kupovao sam jeftine aute, malo ih oprao i popravio nedostatke vodenim bojicama, te ih onda na sva usta falio i prodavao bedakima..jednom mi za neki loš yugić došla budaletina, glupa ko top, ma s uživancijem sam mu ga utrpa i uvjerio da je to baš taj auto za njega, da je crvena boja auta, retrovizora, i navlaka sa philips radiom baš za njega i te fore..kad smo išli napisati ugovor, došla mu mila ženica i jedna preslatka curica..znam da je ona samo stalno ispitivala, jel će joj tata kupit čokoladu i neku lutkicu..ovaj je drsko odgovorio, začepi, ne mogu, vidiš da vam je tata kupio dobra kola koja puno koštaju..vidio sam da su siromašni i bi mi žao odjednom tih budaletina, iza kojih uvik stoji neka mila ženica i djeca...opet si mislim ako neću ja, uvalit će mu neki drugi švercer svoju ragu..a na pijacu je sve puno švercera, rijetko tko pošten prodaje auto tamo..ipak sam se smilovao i rekao mu, da mu više ne želim prodati auto..znao sam da je auto loš i jednostavno sam otišao..ovaj je cvilio, ma ja hoću baš taj auto, vrati se, želiš li da povećamo cijenu..? u nekim normalnim okolnostima bi mi to bio dobar trik i vratio se sa uvećanom cijenom, ali od tada mi se nešto prelomilo i otišao sam..pomogao sam čovjeku da i ne zna..ali s obzirom na kvocijent njegove inteligencije, sumnajm da mu netko drugi nije uvalio još lošija kola..eto ja nisam, a kolikima jesam..ne, nije me sram, pa ovo je Hrvatska..