hodam kroz zidove

brat i ja smo bili jednako visoki, slični kao jaje jajetu, s tim da je on bio viši od mene, a ja niži za 47 cm.. bio je garavo crn, a ja nježno plav..ja sam brže spavao od njega, on je spavao cijelu noć, a ja samo pola i naspavao sam se više od njega..ja sam i brže mislio od njega, ali je on brže jeo i svršavao, a ja sam brže pišao od njega..jednom smo pišali susjedi po cvijeću, on je dobio lopatom po glavi, zato jer je sporije pišao..uvik smo se nešto natjecali, pošto je bio stariji, želio je uvik biti bolji..ja pošto sam bio mlađi, isto sam uvik želio biti bolji u svemu..onda je došao rat..ja sam bio hrvat, on srbin, on početNIK četNIK, ja početNIK Ustaša..pjevali smo pjesmu, nas dva brata, oba ratujemo, ne plač majko ako poginemo.. jednog dana na Harambaševoj livadi, kasno popodne u rano proljeće, pase travu on, pasem travu ja, gledamo se preko nišana..on okine ne trepnuvši, ja okinem trepnuvši..pogodim ga opako u rukav, on zacvili, av, av, ubi me u rukav.. opalim još jednom i pogodim ga u kosu, što ga je jako zaboljelo, jer imao je kosu kao Anđa Marić..on pogodi mene u srce, ja ne zacvilim..samo sam ga nijemo, dugo gledao..brate, kud baš u srce, mamicu ti...izvadim srce, protresem ga i stavim na mjesto..to je sa strane gledala majka, koja je štrikala čarape za svoje unuke, ako ih nedaj bože ikada bude imala..samo je tiho prozborila..djeco, šta vam bi..? na proplanku se pojavio sveti Petar sa trubljom i trubio, trub, trub,trub, boli me zub.. a na drvetu je sjedio angel s greškom i nježno svirao violinu..došo je mrak i načisto prebio sunce..sunce izubijano i hromo napusti mjesto događanja, još je nešto kao promrmljalo, da će se vratit sutra sa pojačanjem..posli ovakvih batina od mraka, sumnjao sam da će se ikad više pojavit..no njegovo je da se nada, a moje da odem na tulum kod Mihalića, a tamo su tulumi za kurac..opet narodnjaci, pereci, i skay cola..ima li gdje pravi tulum, sa licencom..?

4867 godine prije krista, na školskoj olimpijadi, sudjelovao sam u borilačkoj disciplini i sve protivNIKe sam nokautirao od prve..svi su mi čestitali i upitali..jesu li tebi svi doma tako jaki..?, neee, kažem ja. stariji brat je najjači, ali nije mogo doći jer ga je mama prebila..šta mama, upitaše..pa kako je tek mama jaka..? a mama je najmoćnija na svijetu, kažem ja, sama lovi i ubija dinosauruse..možemo vidjeti to čudo od majke, upitaše..i povedem ja njih do naše pećine..ispred pećine mama stoji kraj bjesnog dinosaurusa, kojem pjena izlazi na uši i vidi se da je opako divlji i opasan..a moja moćna mamica njemu...odi lepi. na, odi sim...nebum ti nikaj, kaj se ti mene bojiš..naj me se bojati, nebum ti nikaj, sam te budem malo podragala..gili, gili, mucek maji, naj se srditi.. zver u čudu gleda, a tad mama poskoči skok br. 207 i zada mrcini strašan udarac toljagom po glavi..zver se stropošta, majka uzme nož br. 13 za opake zveri i dok si reko veš mašina i paradajz, odere ona njega..izvadi iznutrice i ponudi okupljenu svjetinu..ovi se povračaše i odjuriše doma..men to bilo drago, pojeo sam njihovu povračetinu, a iskreno. ne želim dijeliti iznutrice s NIKim..budale, neka bježe i neka doma jedu šljunak, kad su glupavi i gadljivi..mama me zagrlila svojim grubim, krvavim rukama i zatepa..mišek moj majeni, evo papaj, sad ti bude majćica odrezala nogu od zločesti psine, da se imaš s čim hraniti i igrati..u daljini je zagrmio aktivni vulkan, po nama je počela padati kiša kamenja, lave i pepela..mene ta idila umiruje, zaspao sam kraj mrtvog đukca i sanjao budućnost u kojoj nema velikih i opakih zveri..zgrozio sam se takve budućnosti..otvorio sam okice i jače zagrlio mamu..mame su zakon..

sjećam se kad je moj zli očuh izmislio vatru..bilo je to jednog snježnog dana mjeseca Lipnja..lipe su cvale, medo je jeo bobice, vjeverica je radila isto nekog kurca na grani, potok je žuborio, a jedan drugi potok nije žuborio..ja sam u žbunu srao i travom brisao guzicu, mama je oderala tiranosaurusa i grickala toplu iznutricu proklete životinje..poslije smo saznali, ona je oderala zadnjeg živućeg tiranosaurusa.. a otkud je jadna ženica mogla znati da je baš taj zadnji, jel netko onda izdavao bilten o vrstama na izumiranju..ako i je, žena je bila totalka nepismena..nije čula ni za tv-e u boji, a kamoli za slova...tata je dotrčao sav crn i izgoren, kao da ga je pogodio grom iz vedra neba..ljudi, pračovjeki, vikao je...otkrio sam vatru. ja sam živio sa tatom i očuhom, mama ih je obojicu koristila, tata je lovio, čistio ognjište, bio rogonja i radio sve poslove, očuh je samo sjedio doma, jeo radio valove i gladio brkove..bio je jači od tate, došao je do njega, uzeo vatru u ruke, a tati zalijepio šamar..onda je poslije vikao da je on izmislio vatru..tata je ko pizda šutio od straja da ga ovaj ne prebije..ljut na sve ljude, tajo me noću probudio, uzeli smo vatru iz đepa očuha, koji je skakao po mami 100 kilašici..tu noć smo užgali sve bajtice i štale u selu, zanijeli smo se pa smo užgali i sva okolna sela..ipak da ne ispadnemo barbari, pozorište, to jest kazalište nismo užgali..nebu nama niko govorio da smo barbari..imali smo sreću, kaj su vatreni dečki u vatrogasnom domu, gledali omiljenu sapunicu kućanice..posli je bijesni narod užgao očuha, jer kao to je njegova vatra i on je kriv za serijsku paljevinu..na lomači je očuh priznao da je vatra od tatice, ali niko mu nije vjerovao niti ga slušao..a mene je moj tatica zadovoljan odveo na pecanje.. pecali smo mukte, štuke čutke, na rijeci koja se nije talasala..samo su nam se brci smijali, jer negda su i deca imala brkove...opet je tatica broj jedan mužjak kod mame, dokle..? nije bitno, nek traje, dok traje dobro je..

baš sam namakao smrdljive noge u lavoru, zadovoljno prduckao, vadio kuglice iz nosa i gađao slugu u oko..kad, zazvoni zvono na vratima, ošinem bičem roba koji mi je baš drkao kurac, mrrš đubre lijeno, otvaraj vrata.. kad na vratima neki otmjeni crnac, crn ko mrak..moj rob ga uplašeno pogleda, pomislio je da ga želim zamjeniti..razumljiv mi je bio njegov strah, takav gospodar kao ja se dva puta ne rađa. a jesi crni kmica, kaj si zaspal na suncu, kaj ti hočeš..oš mi biti rob i ti..neee, kaže on.. došel sam te pitati, pošto je Hrvatska, jel mi ju oš prodati..tu je keš, mnogo keša, samo reci cijenu. glupa kurata crnčugo, kaj si ti lud, kako da ti prodam nekaj tak lijepoga i zakaj si došel baš k meni..pa rekli su mi da si ti jedini pošteni u rvatskoj i da nisi korumpirani..hmm, ok. je to, to je istina, mnogo lijepo zboriš, ali ovo je lijepa zemlja, zemlja sa glupim ljudima, no ipak, koliko nudiš za nju..otvori spaljeni kofere, sve puno zeleneih Linkolna, Granta...u pičku materinu, kaj si ti gangster, kralj droge, makro, odakle ti lova..a malo sam štedio kaže on i izvadi skupocjeni alkohol, te pozove svoje sisato, guzato roblje da mi plešu u krilu..malo smo se smijali, drpali za sise, pa opet pregovarali i našli zajednički jezik.. ipak sam mu reko, mogu ti je prodat, ali uz jedan uvjet, moraš uzeti i ljude sa njom..nije pristao na to, odma mu se rvatska ogadila, ali mora je na kraju uzet, Alku Vuicu, Mirnu Berend, Renatu Sopek, modnog mačka, Ciganovića, gustafe, nove fosile, Sanadera, Vice Vukojevića, hdz-e, sdp-e i mamu od poštara.. braćo rvati, nije mi drago kaj sam vas prodo crncima, ali vjerujem da vam i sa njiima bude bolje nego sa vama samima..ja sam na jugu, ako vas put nanese na Maldive, pa navratite, ali nemojte svi skupa u isto vrijeme, nebu me doma..

jednoga dana na putu za školu, u koju mi se baš i nije išlo, ali sam ipak imao dobru namjeru da to uradim...putem sam šutao kamenje, kutije, novčanice od 1000 novaca, male mace i sve što mi se našlo na putu.. kad sam došao do parka, ispred mene iskoče zle i neprijateljski nastrojene štipaljke, koje su gunđale sebi u bradu..štip, štip, kvač, kvač. štip, štip, kvač, kvač..znao sam da neprijateljstvo čovjeka i kvačica, seže u davnine.. ove štipaljke su izašle iz obližnjeg vrtića za kvačice, imale su čudne glave i disale su u boji, jarko zeleno da bole oči..baš su mi dobro naišle, želio sam se sa nekim potući..nije me smetalo što su manje od mene, opizdnio sam ih i rasturio sa smješkom.. onda sam izdrka i pošprica ih sa svršotinom..u taj čas je naišao leteči tanjur, usisao me i ispustio 3985 km istočno od zapada. više nema teorije da stignem pješke u školu...jebeš dobru volju, kad nešto ne možeš, onda ne možeš.. znam da vas zanima kako su izgledali vanzemaljci.. pa eto, imali su zle uši, sramežljive noge, iritantno paperjastu kosu u dijelovima, onako kao puzzle..bili su donekle visoki, a donekle niski, neodređenog oblika sa zadanim proporcijama. usta su im bila dinamična, a nos statičan i stajao je uz vjetar..oči su posebna priča, nevidljive, a opet onako muškobanjaste oči bez brkova..tijela su im bila neviđeno lijepa, ruke nježno zamišljene, imali su desetak čvrstih i lijepih sisa..ma bili su ono nešto.. ali nekako si mislim, da svi mislite da serem.. kako da sad to obajsnim učiteljici, opet mi to nitko nebude vjerovao..ma reči ću da mi je umrla baka, kao i svaki puta do sada..zakaj bake nebi mogle 100 puta umirat..ma jebeš školu, kome je škola pomogla u rvatskoj, ostat ću bitanga, takvi najbolje prolaze..

u Laredo sam ujahao u sumrak..prašnjav, gladan, žedan, jebežljiv i još jednom jebežljiv..sjahao sam ispred jedinog salona, zvučnog imena, kod Špranje..dokone bitange, ljenčine, propalice, pijanci, mrko su me odmjeravali, te govedine nikako nisu voljele strance, dodjoše..jedino me blijed, suvonjavi grobar, lešinarske face zadovoljno i gostoljubivo odmjerkao i odmah zapisao u notes moje mjere. još kad su vidjeli da nosim nisko koltove, izlizane i prepune recaka..taman kad sam sjahao sa svog vranca, preko puta je objesni sin vodećeg rančera u okrugu, sa nekolicinom svojih bitanga pokušavao silovati mladu farmerovu kći..reagirao sam instiktivno, ako ja ne silujem, neće nitko..potegao sam jedino sjajno na meni, svoje koltove calibra 45 i upucao pohotne konjine..propjevali su moji blizanci Smith Wetson, bang, bang, pa refren, bang, bang, ratatatata, mama, pas i kravata,tata.. kratko su kriknuli AHH, i jednom OHHH, te se posložili ko balvani na tlo..pljucnuo sam na njihova prljava i krvava tjelesa, okrenuo se i ušao na hladno pivo..pivo je bilo sve, samo ne hladno, jedino su bili hladni pogledi upućeni meni..gužvu na šanku sam riješio tako, da sam popucao nekolicinu prljavaca..uskoro u salon dotrči farmerova kći..stranče, dođošo, đubre jedno dodjoško, zašto si ih upucao..baš sam se ponadala da će me netko izjebat i to još nekoliko njih..umri govno jedno, tko će me sad jebat..šta ću, lak sam na koltovima, lak sam muškarac, brzo potežem, brzo svršavam.. izjeba sam je ja, nekoliko puta i onda još jednom..noću sam se iskrao iz te prljave, smrdljive rupe od gradića i odjahao u noć..iza sebe sam ostavio krvavi trag, čvrste, pune sise i uspomenu na malu kuju..imala je dobre sise, ali iza slijedećeg brda, postoji mjesto, sa nekom drugom malom, mokrom, podatnom fufom, sa dobrim sisama..njih je mnogo, a ja sam..đija, đija, moj konjiću, Uspaljen kauboj sam ja....

probudio sam se tog dana i odlučio da ne idem u školu..umislio sam si, da ako stavim noge na pod, da će mi pod pojesti noge, bojao sam se poda, pa šta, svatko se nečega boji..učiiteljici ću reć, da mi je netko ukrao identitet i sad sa njim krade, laže i sramoti me..nastavio sam ležat i zagledao sam se u jednu točku na zidu..gledam ja nju, bome gleda i ona mene..gledamo se mi tako neko vrijeme, a napetost je rasla među nama..ja ne skidam pogled, ali ni ona. uskoro točka nije mogla izdržat i prva progovori..šta je Habi, šta me tako milo glediš, jojiš li ti mene.. ma šta ti je glupačo, ružna točko, kaj si ti umišljaš..pogledaj se kako izgledaš, na šta ličiš, samo mi još ti u životu trebaš..kaj mi dugoročno veza sa tobom može donjeti..ružna si i točka.. nisi ti za mene, zaslužujem bolje, a ti gore..točka se zajapuri od bjesa i uvreda, te uvrijeđeno zašuti..gledali smo se još neko vrijeme, nitko da pregrize ponos i prvi progovori..kad se meni pripišalo, ja se dignem i slućajno bacim sjenu na točku..ova zacvili, auč, auč, sad si još i grub, bacaš sjenu na mene, baš lijepo od tebe..nešto joj htjedoh odgovoriti, kad se točka izgubi među silnim točkama i više nikako da je lociram gdje je. točko, jebem te u dupe blesavo, ista si kao i sve druge točke..vidiš da te ne vidim, nije nam suđeno, a ni sisa nemaš..mrššš, gdi si da si, ti i sve točke ovog svijeta..nikada je više nisam vidio, sličnih da, ali kao takve točke, nijednu..ipak je bila posebna, možda sam bio brzoplet i pogriješio, možda, ali kako da budem pametan sa 9 godina, kad nisam ni sad..iskreno vjerujem, da sam joj onda uzvratio ljubav, da nebi do danas izdržali..nekoliko puta smo krečili sobu od tada, ma dobro sam postupio..jebeš točke.. 

juće sam sjedio gol na fotelji, sa ispruženim nogama u pravcu istok, sjeveroistok.važno je napomenuti, da vani nije padala kiša, ali nije bilo ni sunčano, onako bez vjetra i bez oblaka, nekakvo šućmurasto, idi mi dođi mi vrijeme..na ulici je neki pas guzio drugog psa, maca se igrala s mišom, a Konzumov kamion se krivo parkirao prilikom dostave pokvarene robe, za izbirljive kupce..mrak je padao silinom od 25 kiloponda po metru kubičnom, ili uopće nije padao, jebe mi se za to..iz dosade sam si brojao dlake na nogama, trbuhu, međunožju, rukama, kurcu, jajima..baš mi bilo zanimljivo, kad mi muha sjedne na glavić i ja je opsujem..mrššš muho, mamice ti se najebem..odmah sam se zbunio kod brojanja i morao sam počet iznova..kadli opet muha na moj glavić..očito joj je vonjao na svršotinu, pišaku i prljavštinu..trznem ruku brzinom Koko Billa i uFatim drsko zlu muhu..otkinem joj krila i stavim je nazad na glavić..evo ti đubre leteće, sad leti, klizi po glaviću, pizda ti materina..muha bez krila je jurcala po glaviću, kao muha bez glave i dovela me do vrhunca..hihi, haha, hohoho, baš mi je bilo lipo..potpuno sam zaboravio broj dlaka na svom tijelu, koga to uopće zanima..brzo uhvatim još tri muhe, sjurim se u kadu, izvadim glavić iznad vode i pustim te tri muhe bez krila, da jurcaju po mom glatkom glaviću..morale su pazit da ne padnu u vodu, a odletjet nisu mogle, gmizale su onim sitnim malim nogicama, po mojem sjajnom nabreklom glaviću i dovodile me do neslućenog vrhunca..nikada se nisam tako izjeba kao sa tim muhama..samo nerado priznajem, fale mi sise..da bar postoje muhe sa sisama..jel netko vidio muhu sa sisama, i to barem peticama. a možda mi i ne trebaju sise, ionako vele da je sve u glavi..ja imam dvije glave...

sinko moj nejaćki, govorila bi mi mati..moraš voljeti sve ljude, bilo koje boje kože i rase..ali mamica, ja sam sam i maleni, a njih je puno, moram li i mogu ih baš sve voljeti. da sine, svi smo božja braća, rađena na sliku i priliku gospodina..malo sam se nasmijao, hihihi, ako bog sliči na mog susjeda, onda je bog fakat smješan i ružan..kada bi majka otišla, moj tatica grdosija od 2 metra, bi mi dao drugačiji savjet, ali samo da ona to ne čuje, inaće bi ga prebila..bio je strah i trepet u selu, seoski sileđija, ali ga je mama znala namlatit ko staru kantu..sinek moj nejaćki, nemoj voljeti sve ljude, jer niti oni tebe sigurno neće svi voljeti..ljudi su gamad, stoka sitnog zuba i voli samo onoga koji to zaslužuje..men glava zakuha od tolikih silnih informacija, odlučim da ne slušam niti mamu, niti tatu..kako da volim susjeda, pa on je četNIK, početNIK, pravi štetNIK, drugi susjed je ustaša, treći musliman, taliban, jako zajeban,..četvrti je crnac sa velikim kurcem, zavidan sam mu na kurcu i mrzim ga zbog toga..kako to sve voljeti, pa ja sam stvarno mali i zavidan Troll..zato ja ne volem nikoga, samo sise i dobre guzove..bem ti mater i ustašama, četnicima, talibanima, mongolima, slovencima, pigmejcima, nek se jebu, ja vas stvarno nemrem voleti..pa nisam ja osjećaje našel na ulici..evo ću vam svima nacrtat ljubav crne boje, toliko od mene..više nemrete dobiti..

jednom sam jahao na krvavim leđima svoga odanog roba i pjevušio, Balt, Balt, Baltazar..kad odjednom ispred mene evo ti sveta tri kralja na čelu sa Baltazarom..ti Baltazar kao da si čuo šta pjevam i odmah se pojaviš..ovaj se naceri onako krezub i bi mu drago što ga ja poznajem..Melkior i Gašpar me srdačno pozdraviše i ošinu mog roba bičem po leđima..uljudni neki ljudi, zahvalim se i pitam kamo će..eto idemo jednom malom derištu odnjeti neke darove, tamjan, zlato i mast..čekajte ljudi, umorni ste, ajte vi odmorite, a ja ću vam odnjet te poklone..pa zato imam roba, neka tegli i vuče..skakali su od sreće što sam tako ljubazan, a Baltazar se priljepio za mene, ko ružnoća na obitelj Tuđman..jedva sam ga se riješio i uvjerio neka odmore, a ja sa darovima krenuo put štalice..putem sam mast i tamjan bacio, a zlato zadržao za sebe..što će malom djetetu zlato, on je zlato mamino, a ja volim zlato, evo sad imam sve zlatne zube, i samo se smješkam..hihihi, ovo ne pokušavajte kod kuće...

zbilo se to davno, davno, jako davno...točnije 32.12.2007 godine u 19 sati i 68 minuta..vi se tada još niste rodili ili ste bili mali ka špekule, štrumpfovi, penzija, božićnica..daleko na horizontu iznad mog sela, pojavio se veliki bljesak i trajao danima i noćima..seljani su bili uplašeni i u strahu, jer nisu znali što je to..bili su glupi i zatucani, bojali su se mjeseca, sexa, kiše, vjetra, rose..kako sam bio najpametniji u selu, jedini sa osnovnom školom, svi su došli k meni po savjet..da smirim situaciju, kazao sam im da je to veliki požar u San Franciscu, u onom pederskom gradu u americi...normalno da mi nisu povjerovali, nisu ni čuli za ameriku, crnce i pedere, te su stali izmišljati šta je to..ta to su vanzemaljci, čudo božje, prikazanje i ostale gluposti..popizdio sam i dreknuo.. ne kenjajte neuke budaletine, tako je kako ja kažem..ako mi ne vjerujete, neću vam više ništa kazat..kad bude vaše selo gorilo, čutat ću.. i bi tako..za par dana netko je užgao naše selo.. hmmm, ja nisam, majke mi nisam, ja sam šutao..evo pa sad sami skužajte šta gori..izgori selo do temelja, ja sam se potrudio i spasio iz požara nemoćnu susjedu u kolicima..ali pošto je ova u kolicima i još mutava, mora sam se sam hvalit, da sam riskiro svoj život, da spasim njen..iz svake situacije ja moram izaći kao heroj..volim pomoći ljudima, samo me jebe kaj želim da se to i zna..znam da je to malo blesavo, ali kako da se riješim te loše navike..da pomažem, bez obzira dali netko to zna i vidi..jesam li ja loš čovik..? jesam li nedaj bože, isti Bandić, Primorac i ostala žgadija.. pomažete li i vi, samo da netko zna, da ste dobri i nesebićn, ili...

u neko doba, na nekom mjestu u nekom vremenu, neki tamo, nešto mi ispričahu..eto sad ja vama isto to pričam..ako lažu oni, ja još više..bijaše jedan mudar starac..imao je 12 sinova, ali u priči se spominje samo jedan sin, a to je valjda da se lakše zapamti i zato jer se zvao Mikulaj..reče stari otac sinu na umoru.. sine moj ili susjedov, to nije važno. evo ti ostavljam dvije koverte..kad ti bude lijepo u životu, ti otvori jednu, a kad ti bude loše, ti otvori drugu..i bi tako..starac je umro prilikom pljaške i silovanja, a tukac sin je trošio novac od staroga..i bi mu dobro, te on otvori kovertu i pročita.. ne brini, proći će..ma marš stari, kaj ti znaš, trošim tvoju lovu i dobro mi je..nakon nekog vremena mulac zapije, iskurva sav novac i bude mu jako teško..sjeti se on i otvori drugu kovertu.. u njoj je pisalo, ne brini proći će..kaj sam štel reći s ovime, baš nikaj, ili nekaj.. bilo vam loše ili dobro za božić, ne brigajte, proći će..tako je i meni prošo sifilis, triper, gonoreja, zanoktice, kravlje ludilo i vlak na koji sam zakasnio..ovo za vlak mi nije žao, posli se taj vlak strmopizdio u pizdu materinu, a ja tamo nisam krenuo..jebte se, nisam još bor ukrao, idem ga susjedu u dvorište odrezat, samo u kaj da se maskiram, da me ne primjeti..nemam ideje, idem kupit u konzum ideju..žifili vi meni..

jednog božićnog jutra, oko podneva, bliže večeri, ležao sam na krevetu i smišljao šta ću raditi taj dan. prvo sam mislio gurat eksere i pimpek u utičnicu od struje, pa mi se to činilo dosadnim, ta uvik radim jedno te isto. onda sam odlučio da ću dubit na glavi, a glava mi na kukuruzu i staklu, ili da maci obrijem sve dlake, stavim joj petardu u guzicu i zapišam je, ili da skačem u bure puno zaleđene vode i plivam leđno, prsno, batrflaj.. u toj mojoj nedoumici zazove me majka, neka se dignem na topli čaj koji je ukrala sa susjedovog prozora. skočim iz toplog kreveta, recimo da je bio topao, jer najlon, stare novine i stara deka i nisu pojam toplog kreveta. usput se pogledam u musavo zrcalo i prenerazim..aj, jaj, jaj, jao meni, majćice milena.. s druge strane me gledao neki rabljeni, stari čovjek..auč u pizdu materinu, pa to nisam ja. netko mi je ukrao tijelo . briznuo sam u plač..ohh, maj badi, moje pločice..brzo sam nazvao hrabri, plavi telefon i policiju..ta nisam ja starac, ja sam dječak, kakva je ovo šala..želim nazad svoje mlado lijepo tijelo..jeli ovo san ili nečija pizdarija.. ako je tako, preružno i opako je..došla je policija, privela sumnjivce, morao sam prepoznati svoje tijelo....ali ni jedno tijelo nije bilo lijepo i mlado kao moje..briznuo sam u plač i jecao danima, mjesecima, godinama..kad sam isplakao sve suze, otišo sam u konzum i kupio obiteljsko pakovanje suza i to isplakao..onda sam shvatio da je dobro imati rabljeno, staro tijelo..nisam morao u školu, slušat mamu, prati zubiće, lijepo se ponašati..nisam morao drkat, jebavat, pravit djecu, zaposliti se, ovisiti o sanaderu, jadranki s kosom,, bandiću i ostalim banditima..ostao sam stari luđak sa mladim duhom i što je najvažnije, neću još dugo morat smišljati svaki dan kakve gluposti da radim.. kad si star, brzo umreš i nemaš više tih problema..super je biti star, ali ovo ne pokušavajte kod kuće, nije da boli, ma probajte, boli me kurac za vas, isto kao i vas za mene..

taman krenem da napišem blog, kako me je tatica učio, kad se sjetim da sam dijete bez roditelja..odustao sam od te nakane,  oblačim kupači i idem na rijeku dravu na kupanje..uzeo sam sjekiru da razbijem led, mogu ja to i glavom, ali imam novu kapu pa neću..ima neka bez gornjeg djela, da ide sa mnom na kupanje..obećajem, neću je drpat za sise..hihihi, volim lagat..

neki sam se dan probudio jako rano, odmah poslije sutona u cik zore..izvadim kurac, da provjerim jel još uvik debeo i dug, zadovoljan kontrolom pogledam u zrak, a nebo nisko, toliko nisko, da su svi ljudi morali hodat pognute glave..oni visoki su puzali, a niski su se kurčili uspravno. bilo je toliko nisko da bi i Blanka Vlašić morala opako snizit letvicu za skok, da ne lupi onom smišnom glavom u nebo..uplaših se takvog neba i krenem puzit..na kraju sela je živio mudrac, za kojeg su govorili da kontrolira vrijeme..nakanio sam k njemu, da mi pomogne, da se vratim u jučer i da ispunim tiket listića za lotto, sa znanim brojevima..izgreba sam se ko zmija, puzeći do njega..pokupio sam trbuhom sve bačene žvake i upaljene čikove..ma neka pomislih, isplatit će mi se, želim se obogatiti, volim novac, žene, sise i grah sa zeljem.. kad sam dopuzao tamo, pokucam..na vratima se pojavi čelavi čupavac sa tri sjede i četri crne dlake..smrdio je na alkohol, drogu, izmet i pišalinu..alo mudrače, kažem ja..alo čoviče što glumiš zmiju, kaže on..šta te dovodi na moj prag..pa eto, jel me moš vratiti unatrag, bio bih ti zahvalan, tebi to nije problem. krezubi sa žutim zubima pljucne duvan i nasmije se, vako nekako..hahaha, hihihi, hohoho, hehehe..smišan si puzavi..pa to bi svi htjeli, svi bi da se tako obogate..kodex mi to ne dopušta i neću ti to uraditi. očekivao sam takav odgovor i počeo sam ga psovati..pizda ti materina glupa, stara, kurac si ti mudrac, ti si stari drkaroš i varalica..izvadim mačetu koju uvik nosim sa sobom, rasparam ga po dužini i širini..a debljina reza je mogla biti nekih 4 mm. raskomadam ga i pojedem..još sam žvakao zadnje komade, te žilave, stare, pijane budaletine, kad se sjetim, da sam već morao biti na roditeljskom sastanku od maloga..dignem se da potrčim i PAFFF, lupim blesavom glavom u nebo..tu sam osta ležati nekoliko mjeseci, dopalo mi se ležanje, a kad mi je nešto po volji, trudim se da tako ostane..evo se i dalje trudim i ležim..