hodam kroz zidove

neki kua mi došao i dobio sam strašnu želju da budem doktor, koji će promjeniti svijet. svaka slićnost sa dr. Mengele je slućajna i namjerna. počeo sam vaditi oči žabcima i stavljati kućnoj peradi.. križati pse i koze, bubreg iz ovce staviti u malu mačkicu, makar je bubreg veći od male mace..samo nebo zna da sam se naradio kao crnac iz Dinastije, ali sve je bilo uzalud, sve mi pokrepalo i propalo..istina bog, ni živina nije pokazala neku zavidnu suradnju, ali kaj buš, znao sam da sam odabrao trnoviti put, na kojem ću uvik biti sam..u očaju sam ostavio živinu i isprobavao na ljudima, koji su još manje pokazali dobru volju za suradnju. ma ljudi su govna, zapamtite to..a da sam uspio, plavi ljudi bi postali crni i obrnuto.. samo da je bilo više povjerenja, pa kaj ako ih je nekoliko odapelo, znanost traži žrtve, najgore se prepustiti sudbini i biti plav ili crn.. kaj sam ja takav bedak, kaj ne mogu stvoriti nekaj čudesnoga, ostaviti iza sebe nešto spomena vrijedno, osim neplaćenih kredita i dugova. a kad sam bija mali, ciganka je mom tati izgatala, da mu jedno dijete bude jako poznato dijete..možda postanem poznat kao serijski ubica, možda, samo znam da ciganke nikad ne lažu.a možda je to mislila na moj seku, pa ona postane najpoznatija fufica, ma nadam se da sam ipak ja osoba A. bute još čuli za mene, makar u crnoj kronici..

kaj ja znam, ja sam imal teško djetinjstvo, onako od oka mislim nekih 467 kg, je bilo teško..ima sam strogog oca, ma šta strogog, ima sam oca diktatora..bili smo siromašni i kod nas nije bilo hrane na bacanje..sjećam se, jednom sam povraćao, a tatica me istukao kao magarca i natjerao da pojedem povračetinu, kao presiromašni smo da se hrana kod nas baca.. za stolom bi mi djeca sačekali da se tatica prvi najede, ako je nešto ostalo, onda bi mi djeca jeli..nama je rekao, strpite se djeco, kad budete veliki i vi ćete jesti prije svoje djece..ali tatice, kako da narastem ako nam ti sve popapaš. dobio sam šamar i odgovor, da se i od zraka može narast. nisam imao hrabrosti reći, neka i on malo raste od zraka, a nama da jesti, bilo bi to samoubistvo kome nisam bio sklon ni kao dijete..vjerojatno zahvaljujući zraku i ja sam danas odrastao..imam dijete i nisam kao svoj otac..nešto mi žao, ne nastavljam tradiciju, ne slijedim svog oca, ja svom djetetu dajem jesti i ne tjeram ga da jede povračetinu..šta vi mislite, jesam li dobar otac, ili sam izrod koji ne poštuje naše stare običaje..nešto si mislim, nije se dobro uvik ugledat na naše stare, ipak su oni bili bedaki svog doba..izvini tatica, bil si bedak, a kaj ti budem ja..ovo sam ispriča onim budaletinama, koje misle da su naši stari uvik sve radili dobro i da treba održavati tradiciju.. treba kurac,  bila su to druga, blesava vremena i rijetko šta je iz tog doba korisno i pametno..čak i ti narodni običaji, su za kurac, ja bih uveo nove, moderne, u duhu današnjice.. koga boli kua, kako je nekad bilo..nekad nije ni postojalo, kao ni dinosauri..hahaha, dinosauri, da umreš od smija..

noćas sam usunuo san, a san nije bio pornjava..odmah idem k doktoru..znao sam, da kad tad i ja budem obolio..ali zašto baš ja i zašto baš sada.. ne vjerujem da nisam ni bradavicu sanjao, a kamoli sise, pa čak ni prazne košarice..to mi se prvi put u žiFotu desilo..mnogo sam bolestan..sanjao sam, da sam napisao najduži blog u povijesti bloga, da sam postao popularan i slavan, bog bloga..napisao sam blog,  postao besmrtan, ušao u povijest i izašao van na vanjski klozet, kojeg sam sveg izasra..tu sam na kenjari čita stare novine, o jednom liku koji je izmislio perpetum mobile, pa kad je to išo patentirat, oteli ga likovi iz naftne mafije, ubili boga u njemu i zabetonirali u temelj poljskog WC-a.  to mi je dalo poticaja da pišem najduži blog, a kanim se perpetum mobila, na kojem sam i ja potajno radio.. fakat, dok kenjam sam najproduktivniji, pale su mi na um genijalne ideje, idem nastavit pisat najduži blog.. ne uznemiravajte me kad kenjam, moja muza, izlazi iz guza..uuhhhh, arghhhh, baš tiskam kapitalca, govno svih govna..kad govno iziđe, to je lipši osjećaj od svršavanja, morat ću i ja jednom nabaviti, one papiriće za brisat guzu, s vremenom su mi ruke postale grube i hrapave..tu serem bez veze, a najduži blog  se neće napisati sam..nema me, otiša sam...

dubokim i pomnin motrenjem, ustanovio sam da su ljudi bedaki.. trebalo bi iseliti sve ljudove iz onih krajeva, gdje se zimi mora ložit i zima je za ruke i pimpek..zatrpat ono silno more oko ekvatora i tamo preseliti sav živalj..svima bi uvik bilo toplo, nebi morali ložiti, zagađivati planet, i bili bi na pješčanim plažama, a budaletine koje se vole klizat i smučat, neka putuju u hladne krajeve..zašto pola godine čekat na proljeće i lijepo vrijeme, kad ga možemo imat stalno..ovu ideju sam patentirao i zadržavam sva prava, ako se u budućnosti nešto takvoga dogodi.. nadalje se protivim crkvi i njihovom sranju da nas malo ima..ima nas duplo više od onoliko, koliko je nezaposlenih i onih što rade, a ne dobivaju plaću..u protivnom, neka crkva hrani sve bez primanja i brine se za svakog novog gladnog Rvata. isto tako bih zabranio, da jedna budaletina vodi cijeli narod i odlučuje u njegovo ime. jedino ako mene izaberete na predstojećim izborima..svima bih dozvolio nošenje ganova i neka brži bude uvik u pravu i gospodin sa izvađenom pljucom..svaki neka si stvori svijet, prema dometu njegovog kolta i brzini njegove desnice..nema pravice na svijetu, ljubav bih ukinuo i zabranio. najjači opstaju i kroje vozni red..a da zamolimo kineze, da svi skoče u isti tren i izravnaju zemlju, mogli bi ostati ovdje..imali bi vjećno proljeće, a proljeće je raj na zemlji..moš jebat na travi, ispod trešnje, hodat gol, da ti se ne smrzne čuna i još svašta nešto se može u proljeće..idemo mi glasat za proljeće, jebeš adeze, sdp, sds, hss, ku kluks klan, dinamo, ajduk, i žene sa sisama..

zagrizao sam komad dana i taman kad sam ga htio progutat, shvatio da me netko želi ubit..osjetim to, sjenka mi je uznemirena, titra mi nos, trzaju se uši, rep mi vibrira, povez na oku mi se skuplja, krmelji mi se suše, šmrklji cure i nekontrolirano pišam..slušam strašno glupe savjete, čuvaj si mjehur i te bedastoće.samo ne znam tko me želi ubit..kome sam stao na žulj, kome smeta moja mladost i lepota, tko to živi u mojoj sjeni. zašto sjene ne govore, možda da ubijem boga u njoj, možda bi progovorila. bio tko bio, ja ću ga zajebat.. idem leć u raku sam ću se ubit iz zasjede i to lukom i strijelom..samo moram napisati testament i sve moje bogatstvo nekom ostavit..pošto nemam nikog svoga, a siromašan sam ko crkveni miš, rado bih to ostavio nekome sa iskrice..nek se javi neki kreditno sposoban..u prošlom životu sam bio tajni agent, špijun, jedan od najvećih, mora da je netko od tih ubica, željan moje plave krvi. nešto si mislim, ako ima, netko jako lijep, da mi je barem malo slićan, da dozvoli da njega ubiju umjesto mene, bio bih mu jako zahvalan..lipo je živit, ako si se dosta nakra i ako si bezoćni gad, život je lijep..la dolce vita..ajde nek neki umre, da bi ja živio..tražim li previše..

sjećam se kad je moj tata mislio da nisam njegov sin. ostavio me u šumi, ja sam se vratio po mrvicama, kao Ivica. bacio me u bunar, slučajno me baba Ruža s vedricom izvukla van. izbacilo mu osigurač, kad me htio ispiliti na cirkular, pretukao susjeda Blaža i ostavio me pred njegovim vratima, a ovaj me bacio preko ograde nazad. imao sa 13 tero braće i sestara, sve je priznao, samo mene ne..valjda sam mu bio jako ružan, a bio sam nalik na njega, kao jaje jajetu..morao sam spavat sa svinjama, jesti sa svinjama, kakati sa kokoškama, nije me volio vidit u blizini.. tatica, zakaj ti mene ne jojiš, jecajući sam ga pitao..šamar s lijeve i s desne mi je bio odgovor. ali jednog lijepog dana, mislim da je to bio petak, oko 17 i 45 min, iznenada i ja sam odrastao. postao sam prekrasan mladić, kad sam istrugao blato sa sebe, lijepo me bilo vidit..sakrio sam rep u hlače, odrasli pacovi se tako maskiraju, došao sam do najdražeg tatice i dao mu svoj dnevnik neka čita..ovaj je čitao i jecao u suzama.. bilo mi ga malo žao, a malo nije i zato sam ga šutnul u jajca i samljeo u mašini za meso, a ne i užgao kako sam prvo mislio..nemrete verovat kaj mi je priznao na kraju..pa on je navijao za Partizan i Zvezdu. nebo otvori se..idem si obući odjelo astronauta i idem si tražit curu, curu koja zna peći krafne..

ja sam osoba A i kao takva osoba A, imam hoby.  skupljam sve vrste brašna.. hodam po kućama i prosim malo brašna. jednom sam tako dobio i spolnu boleštinu, a nju nisam tražio..došla je tiho nezvana sama i za sva vremena ostala s nama. ja sam je dao seki, ona bratu, brat didi, a dida je jeba maloljetnice i podijelio sve njima..e sad, to brašno skladištim u vreće, a vreće držim u podrumu. u podrumu mi se nastanilo mnogo pacova i polako jedu moje brašno..prijavio sam ih policiji, ali policija i dalje tapka u mraku. kad sam vidio da ovi bez ritma tapkaju u mraku i da vrag bere šalu, unajmio sam NIKa Praskatona.. on je kao od šale pohapsio sve štakore i prodao Mađarima..mnogo me je to koštalo, skup je NIK Praskaton, uzmite si nekog drugog..kaj je, je, čovek je efikasan, ali boli glava dok isporuči račun, još je kakti meni bez PDV-a, pošto se znamo, jeba mi je seku i ja njegovu, samo on to ne zna..kaj sam štel reći, drugi puta ću unajmiti Martija misteriju, navodno on radi za male novce..a ja male novce imam..

tog četvrtka sam se probudio, ali kao beba robot. mama robot me nježno lupila po limenoj glavi, sa svojim hvataljkama. lijepo me ulaštila, i podmazala da mogu krenut u školu za robote.. za put mi je spremila moju najdražu kanticu sa uljem, OPTIMA 2000 GTX turbo i omiljene šarafiće M 10 fi 18 dvostruki navoj. tata robot je već otišao na posao, radi u tvornici automobila i robotski zavaruje štos denfere i lažne brojeve na šasije, on je robot gangster..mama robot radi u tvornici pašteta, ukucava otvarače.. brat robot je kućni robot nekih bogatuna i svaki dan dolazi kući, škripeći i kloparajući, koliko ga ovi iskorištavaju. seka robot je beba robot kao i ja, i služi samo meni, da je mogu maltretirat. kad poraste, tata će joj zavariti organ za reprodukciju i onda će ona donjet puno malih robot beba, koje ću ja šutat i polijevat vodom..a danas u školi učimo novu pjesmicu, najpoznatiju u robot svijetu, ide ovako bip, bi bi, bip, bi bip, bip, bi bip.. a refren ide, bippppp, bippppp, bipppp, mnogo dobra stvar, a kaj vi ljudi razmete, kaj je dobra pesma..kaj mi je to, svako jutro se probudim u drugom liku i vremenu..opet sam se prejeo ljudetine..

otkako sam uganuo nogu, ubijat više ne mogu. sve moje žrtve, volim vidit mrtve.. iza svakog leša, čeka me gomila keša, možda sam ubica dječjeg lika, najebo je tko se za mene slika.. dali ubice mogu na bolovanje, znao sam da ne, opet sranje..svaka moja meta, užasno me smeta, idem obavit posao što prije, uskoro će da ugrije. mrzim smrad leša, volim miris keša. trebam podići lovu, samo da upucam ovog čovu, baš mi mirno stoji, dok se meni čelo znoji, upucat ću ga sad, upucat ću ga rad..BUMMMM, RUMMM jesam li ja to pukao, tko bi rekao..samo neka gad leži, tko leži ne bježi, nije ni svježi..
i dok vjetrovi pušu, ja ti ubijam nevinu dušu, i ne smatram grijehom, što to radim lažnim osmjehom..tvoja me mladost hrani, tko će od mene da te brani..baš sam u dilemi, šta je to u meni, malo bi da pucam, malo bi da bucam..jesam li previše nježan, nekome neizbježan, ili sam samo ološ i gnjida, koja pokušava da rida. a možda je sve od zime i traje dok ne ponestane rime..kako bilo da bilo, ipak se bude pilo, petak je dan za metak..pazi se Slavko, Mirko je peder..ugurat će ti feder..nešt ti dobrog bloga bez sisa.. sise, sise, sise,sise...

toga dana, 15 srpnja 1099 godine gospodnje, u sklopu flandrijskih i normanskih križara, osvojili smo Jeruzalem. ja sam bio kotlokrpa, seljak, sirotinja u glavi i imovini..obećali su nam da ćemo iskupiti grijehe, ako ćemo ubijat nevjernike, da ćemo se obogatiti..mogli smo palit, silovat, pljačkat, i biti nagrađeni za to..to su ipak samo nevjernici..tog smo dana slavili, ne osvaja se sveta zemlja svaki dan..na jednoj lomači smo vrtili janjca, na drugoj bezbožNIKa, muslimana.. hranili smo se janjetom, hranili smo se kricima bezbožNIKa. silovali smo svako žensko čeljade, od malih nogu, do onih na umoru. sve nam je bilo dozvoljeno. u neko doba spustio se s planina k nama neki mudrac. valjda zbog pijanstva, nismo ga odmah ubili i pojeli. ovaj nam je počeo pričat, za koga se to boga borite, kakav vam je to bog, koji traži da u njegovo ime ubijate druge ljude..ako je bog bog, njegovi su svi ljudi, nema privilegiranih..ma srao je još neko vrijeme, uskoro je tulio nabijen na kolac i na lomači. mi smo za njega bili bogovi, još se sjećam, da sam tamo negdje u pijesku izgubio lanćić, dragu uspomenu na prijateljevu majku, jer svoje nisam imao..kad smo se vratili u domoVINU, dobio sam titulu. moji preci će se godinama kurčit, da su potomci, plemenitaša, velikana, a u stvari su potomci kotlokrpe, kopileta, mornara lopine i seljanke..danas su i oni nevjernici, u moje doba, nabili bi ih na kolac, satrli im sjeme..takve sam sa zadovoljstvom ubijao.. zarobljen sam u vremenu, za mene je vrijeme stalo, ne mogu iz godine 1099, samo gledam i grizem donju usnicu, gornju sam izgubio u borbi..češkam se kukom po polovici nosa, drugom si rukom, popravljam povez za oko i skakučem na jedinoj nozi, ostatku od koljena na dole..nijemi sam promatrač vremena, rekao bih nešto, da imam jezik..koliko je danas, plemenitaša i plave krvi, koji potječu od vakih kao ja. da li je vrijedilo ubijat boga u njima, u ime boga. bože, jesi li zadovaljan s nama..?

BUDIMO REALNI, legenda kaže ovako. ma kurac legenda, to sam ja izmislio, legende ne govore..nekad davno u pra, pra, vremena, ljudi su imali životinju, koja je bila nalik na njih. svaki čovik je imao neku zver, koja mu je bila nalik, najviše su to bile svinje, majmuni i nosorozi. kroz njih su ispoljavali svoju životinjsku stranu.. svijet je bio idealan, ljudi su bili ljudi, a životinje životinje..sve je bilo kao u raju, samo pesma i fukarija. e onda je moj pra, pra, dida, habucibe Zlobni, Zlobac, unajmio Taličnog Toma, Koko Billa debila, velikog Bleka, komandatna Marka, Texa Vilera, Arnolda Šrafencigera, i Kena od barbike.. oni su uzeli mašingevere i popucali sve te zveri..zašto je to moj dida uradio, vjerojatno iz čiste zlobe. tako da od onda, svaki čovik ima zver u sebi i zato se ljudi ponašaju ovako životinjski.. postoji jedna teorija, po kojoj samo predak Zlobnog Zlobca, može vratiti sve na staro. zato mene obilaze svakave udruge, čak postoji i ministarstvo samo za mene, ministarstvo zlobe..ja bih se trebao ispričat ljudima, za zlo koje je nanio moj pradeda..hoću kurac, nije mi na kraj pameti..kaj ja imam s tim..jebe se meni za ljude i životinje u njima, ako Talični Tom i ekipa nisu skupi i ja ću ih unajmit, neka ovaj puta popucaju sve ljude..poslije ja popucam njih i opet budem sam na svijetu. možda Jessicu Alba ostavim na životu, da se ne dosađujem, a mala ima ono nešto, baš kao i ja.. AJN, CVAJ, DRAJ, blogu je kraj..
 

tog dana sam požurio kući, nosio sam pune vrećice darova za dijete i za svoju ljubljenu. jebem ti Valentinovo.. zagrlio sam dijete na vratima i odmah mu predao poklon, kojem se jako obradovao..potrčao sam prema izabranici srca svog, da i njoj predam dar. uzela ga je kisela lica i rekla suho hvala..shvatio sam da nešto nije u redu..nevoljko mi je promrmljala, da odlazi, da nas ostavlja, da me ne voli..meni se srušio sav svijet, dijete se veselo igralo sa poklonom, ništa ne shvaćajući..ona je obukla kaput, otišla bez pozdrava, ostavivši punu sobu upitnika..tupo sam gledao u prazno, u dijete, u zatvorena vrata, u sobu koja je izgubila smisao..jebem ti Valentinovo..iznenada je u kući zahladilo.. pa zašto, zbog ćega, šta sam skrivio..svašta sam pomišljao, pa pogriješio sam tu, pa ovdje, a jadan nisam znao, da nisam nigdje pogriješio, osim u njenom izboru..najveća bol je došla, kad je uzela sina, kad je uzela moj život, a ostavila mi ljušturu, živi leš..jebem ti Valentinovo.. godine su prolazile, sjećanja su blijedila, ostala je neka gorčina, koja nikad neće proći, neka pitanja, koja nikad neće dobiti odgovore, odgovore koje znam i sam, samo ako poželim..danima sam stajao kraj prozora, buljeći u daljinu, u daljinu u kojoj ću vidjet, kako drži mog sina za malenu rućicu i trče k meni, da opet budemo zajedno..bojao sam se maknut s prozora, da slućajno ne prođu. zamaglilo se staklo, sjećanja, živ sam, ali kao da nisam..kako više nekome vjerovati, kako više nekog voljeti..? jebem ti Valentinovo.     ovo mi nekako ne liči na mene, ovo ne može biti pravedan kraj..svi završeci priče moraju imat sretan kraj, dobro mora pobijediti zlo.. tako sam i ja nju namamio u stupicu, neka dođe po alimentaciju za maloga..zavezao sam je, silovao, mučio, izgladnjivao, nasipavao tekućinu u nju pomoću lijevka (točera), puštao joj Nove Fosile, Gustafe,Olivera i ostala sranja, gađao pikado strelicama, šutao je, nacrtao brkove, pišao po njoj, gasio cigarete po tijelu, i na kraju joj vrućim željezom ispisao na trbuhu, THE  END.. nebu mene nitko jebal.. jebem ti Valentinovo i njega ću ubit.

na vikinšku olimpijadu sam došao u pratnji svog roba. nosio me 1974 km. na leđima..jeste da je negodovao, ali nije to nikaj, kaj bič nebi mogel dovesti u red. prijavio sam ga u svim borilačkim vještinama.. malo se požalio, da je umoran od nošenja i da mu treba odmora..no poslije razgovora sa bičem, shvatio je da i nije tako jako umoran..ja sam se opustio uz mladu vikinšku curu, koju je moj rob morao oteti..na sve pljačke i razbojstva sam tjerao njega, ja sam uvik ostao čist pred pravdom, koje nije ni bilo..ali zlu ne trebalo..dok sam ja zadovoljavao, bijelo puteno tijelo nevine vikinške fukare, roba sam natjerao da vježba i da bude spreman..nosio je kamenu gromadu od 236 kg. gore dolje sa brda.. moram se pohvalit da je pobijedio u svim disciplinama. pali su kao od šale, Karl viking, OLaf Swensson, Leif Ekiksson, Erik Eriksson, Gunar Guikson, Sigmund Sigurdsson, Bjorn Raumsson, Bunar Bunarsson, Pizdek Pizdinsson, Crvenobradi i ostale riđobrade đukele. sve ih je nasekirao..svi su me pitali, jel to najjači rob u obitelji. reko sam da je najstariji rob najjači, ali nije mogao doći jer ga je mama prebila, pa sam zajahao najmlađeg i najslabijeg, da se mali kali.. nahranio sam ga, pokupio medalje i novac.. dao sam mu za nagradu pola dana odmora, štrucu kruha, malo sirove riže, pivu u koju sam se ispljuvao i popišao, pripustio ga k ovci da zadovolji svoje porive.. gledao me ko boga zahvalno, a nemrem si pomoći, kad sam tako nježne duše, na pretke barbare.. tek onda sam ga zajahao i krenusmo na olimpijadu mongolskih budalaša u Ulanbator..e to je već druga priča, ispričat ću vam je uz zveket biča..

jednom sam ja sa svojom bivšom babom, bio na nudističkoj plaži. za seljake, to je ono gdje svi hodaju goli i s posranom guzicom.. vidim, da je počela jako zagledavati muškiće i pita ona mene..Jožek, zakaj svi ti muški, imaju tako velike pimpeke, a ti si meni rekel, da je tvoj najveći i da pimpek mora zgledati, baš tako kao tvoj. zakaj njima nisu prištavi i tak su lepi dugački.. šuti babo, nikaj ti ne razmeš, kad sam ti ja to rekel, onda je bilo tako, vremena se mjenjaju..osim toga, njima se tak veliki nemre dignuti i onda samo plaču kaj imaju velikoga..smirilo je to babu, dok nije naletela na jednoga sa velikim i dignutim kurcem..onda sam joj dal čušku, i nemoj me nikaj više pitati..otpeljal sam ju doma, zavezal u kuhinju i nikam je više nisam vodil..ona bu meni govorila da je moj mali, ako meni nije mali, kaj ima njoj biti mali..još mi je poslije rekla dok smo se jebali, da je čula da drugi jebu duže od 2 minute, i da je mislila na one ogromne pimpeke.. ja sam se vužgal, poludil sam..sve sam joj rekel u lice,, kako ima male cice, obješenu guzicu, rijetku i masnu kosu, široku zarašćenu picu, klempave uši, dugi čvimbasti nos, smiješan pupak, niski neproporcionalan stas, grbu na leđima, kraću jednu nogu za 27.18 cm., žute zube, seljački govor, kako ne može reći slovo rrrr, kako je imala dva iz vladanja u školi, kako se prije prezivala Šević, kako ima svježu šljivu na oku i još svašta nešto. zašutila je ko pizda, i od onda je mir u kući..ja opet imam najvećega.. i da ne zaboravim... kad bih ja vodio ovu državu, bilo bi pravice i sve bi imale velike cice..velike cice bi se izdavale na recept...a vi pizde, glasajte za druge..

legenda kaže, da je mene mama nosila 2 g. i tek onda rodila, da sam rođen sa brkovima i u čizmama.. da su me zamijenili u rodilištu, da sam ja dijete čimpanze, koja je rodila u isto vrijeme.. a moj dida kaže, da to nisu čista posla i to on koji se nikad ne pere. baka podržava njegovo mišljenje, jednom nije i od onda je kraća za jednu nogu, pošto joj druga treba, ne misli drugačije nego on..moj tata je cijeli na didu, a ja na svog tatu. moj brat je indijanac, pravi crvenokožac, kao oni iz plemena Šošona..ja sam bijelac i imam tvrdu stolicu..tata nam je isti, majka nam je ista, ali nam to nisu baka i djed. jedared, za vrijeme opsade karavane od indijanaca, moja se seka kineskinja, izdigla i zapjevala prekrasnu melodiju..mi u obruču smo zanijemili, a Šošoni se zakamenili. pokušao sam si dočarati, kako bi ta pjesma zvučala uz pratnju pianina ili koncertnog klavira. možda bih ostavio bubnjeve šošona u pozadini, ali bih još dodao slajd gitaru, u izvedbi Erica Cleptona. ponukan sestrinim pjevanjem i ja sam zapjevao, ali ne na kineskom..zapjevao sam od Lenona jealous guy, u izvedbi Briana Ferija, sa malo više emocija od njih.. ljudi, Šošoni su riknuli kad su to čuli..odmah je njihov bubnjar prešao u moj bend, a njihov vrač nam je izvrađbao uspješnu karijeru, u rudnicima Siera Nevade, kao prodanim robovima. možda vam ovo sve izgleda nepovezano i bedasto, ali ako čitate odostraga, prema kraju i od sredine prema sredini, pročitat ćete alarmantnu poruku vanzemaljaca, nama zemljanima..rečem vam samo jedno, s njima se nije dobro zajebavati..nisu to talibani..