ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

osalje21.Ako ti se svidja,nece.  Ako hoce,nije bilo vredno truda.2.Ako ti kaze ne,ne veruj.  Ako ti kaze da,ne pouzdaj se u to.3.Budite oprezni sa zenom koja prihvata udvaranje koje niste ni pokusali.4.Ako joj poklonis bombonjeru,na dijeti je.  Ako joj poklonis cvece,alergicna je.5.Laskaj gde se najmanje ocekuje.6.Da bi napisao dobro ljubavno pismo,na pocetku ne smes imati nikakvu zamisao o   tome sta zelis da napises,a na kraju nikakvog pojma sta si napisao.7.Bubuljice ne izbijaju sve do pola sata pre sastanka.8.Ljubavna pisma bi se uvek morala diktirati sekretarici.9.Tajna uspeha lezi u iskrenosti.Ako naucis da je odglumis,uspeo si.10.Ako dodjes ranije,nece doci.    Ako dodjes na vreme,moraces da cekas.    Ako zakasnis,vec je otisla.11.Osobe koje ti se svidjaju redovno misle da ih na nekog podsecas.1.Ljubavno pismo koje si konacno odlucio da ps stici ce s dovoljno zakasnjenja     da ti ostane dovoljno vremena da ispadnes glup uzivo.13.Tudji romanticni gestovi cine se novim i ocaravajucim.Tvoji deluju kretenski.

Naslovnica Moj WEBlog Dodaj zapis Promijeni naslov i opis Pregled WEBlogova





































srce parac
Din-8

sve za ljubav









Stranica 1 od 21 - zapisi 1-10 od 209
1 2 3 4 ... 21 >>



zavođenje

1.Ako ti se svidja,nece.  Ako hoce,nije bilo vredno truda.2.Ako ti kaze ne,ne veruj.  Ako ti kaze da,ne pouzdaj se u to.3.Budite oprezni sa zenom koja prihvata udvaranje koje niste ni pokusali.4.Ako joj poklonis bombonjeru,na dijeti je.  Ako joj poklonis cvece,alergicna je.5.Laskaj gde se najmanje ocekuje.6.Da bi napisao dobro ljubavno pismo,na pocetku ne smes imati nikakvu zamisao o   tome sta zelis da napises,a na kraju nikakvog pojma sta si napisao.7.Bubuljice ne izbijaju sve do pola sata pre sastanka.8.Ljubavna pisma bi se uvek morala diktirati sekretarici.9.Tajna uspeha lezi u iskrenosti.Ako naucis da je odglumis,uspeo si.10.Ako dodjes ranije,nece doci.    Ako dodjes na vreme,moraces da cekas.    Ako zakasnis,vec je otisla.11.Ako ti se svidja,nece.  Ako hoce,nije bilo vredno truda.2.Ako ti kaze ne,ne veruj.  Ako ti kaze da,ne pouzdaj se u to.3.Budite oprezni sa zenom koja prihvata udvaranje koje niste ni pokusali.4.Ako joj poklonis bombonjeru,na dijeti je.  Ako joj poklonis cvece,alergicna je.5.Laskaj gde se najmanje ocekuje.6.Da bi napisao dobro ljubavno pismo,na pocetku ne smes imati nikakvu zamisao o   tome sta zelis da napises,a na kraju nikakvog pojma sta si napisao.7.Bubuljice ne izbijaju sve do pola sata pre sastanka.8.Ljubavna pisma bi se uvek morala diktirati sekretarici.9.Tajna uspeha lezi u iskrenosti.Ako naucis da je odglumis,uspeo si.10.Ako dodjes ranije,nece doci.    Ako dodjes na vreme,moraces da cekas.    Ako zakasnis,vec je otisla.11.Osobe koje ti se svidjaju redovno misle da ih na nekog podsecas.12.Ljubavno pismo koje si konacno odlucio da posaljes stici ce s dovoljno zakasnjenja     da ti ostane dovoljno vremena da ispadnes glup uzivo.13.Tudji romanticni gestovi cine se novim i ocaravajucim.Tvoji deluju kretenski.1.Osobe koje ti se svidjaju redovno misle da ih na nekog podsecas.12.Ljubavno pismo koje si konacno odlucio da posaljes stici ce s dovoljno zakasnjenja     da ti ostane dovoljno vremena da ispadnes glup uzivo.13.Tudji romanticni gestovi cine se novim i ocaravajucim.Tvoji deluju kretenski

1.Ako ti se svidja,nece.  Ako hoce,nije bilo vredno truda.2.Ako ti kaze ne,ne veruj.  Ako ti kaze da,ne pouzdaj se u to.3.Budite oprezni sa zenom koja prihvata udvaranje koje niste ni pokusali.4.Ako joj poklonis bombonjeru,na dijeti je.  Ako joj poklonis cvece,alergicna je.5.Laskaj gde se najmanje ocekuje.6.Da bi napisao dobro ljubavno pismo,na pocetku ne smes imati nikakvu zamisao o   tome sta zelis da napises,a na kraju nikakvog pojma sta si napisao.7.Bubuljice ne izbijaju sve do pola sata pre sastanka.8.Ljubavna pisma bi se uvek morala diktirati sekretarici.9.Tajna uspeha lezi u iskrenosti.Ako naucis da je odglumis,uspeo si.10.Ako dodjes ranije,nece doci.    Ako dodjes na vreme,moraces da cekas.    Ako zakasnis,vec je otisla.11.Ako ti se svidja,nece.  Ako hoce,nije bilo vredno truda.2.Ako ti kaze ne,ne veruj.  Ako ti kaze da,ne pouzdaj se u to.3.Budite oprezni sa zenom koja prihvata udvaranje koje niste ni pokusali.4.Ako joj poklonis bombonjeru,na dijeti je.  Ako joj poklonis cvece,alergicna je.5.Laskaj gde se najmanje ocekuje.6.Da bi napisao dobro ljubavno pismo,na pocetku ne smes imati nikakvu zamisao o   tome sta zelis da napises,a na kraju nikakvog pojma sta si napisao.7.Bubuljice ne izbijaju sve do pola sata pre sastanka.8.Ljubavna pisma bi se uvek morala diktirati sekretarici.9.Tajna uspeha lezi u iskrenosti.Ako naucis da je odglumis,uspeo si.10.Ako dodjes ranije,nece doci.    Ako dodjes na vreme,moraces da cekas.    Ako zakasnis,vec je otisla.11.Osobe koje ti se svidjaju redovno misle da ih na nekog podsecas.12.Ljubavno pismo koje si konacno odlucio da posaljes stici ce s dovoljno zakasnjenja     da ti ostane dovoljno vremena da ispadnes glup uzivo.13.Tudji romanticni gestovi cine se novim i ocaravajucim.Tvoji deluju kretenski.1.Osobe koje ti se svidjaju redovno misle da ih na nekog podsecas.12.Ljubavno pismo koje si konacno odlucio da posaljes stici ce s dovoljno zakasnjenja     da ti ostane dovoljno vremena da ispadnes glup uzivo.13.Tudji romanticni gestovi cine se novim i ocaravajucim.Tvoji deluju kretenski.

Ljubavi moja!U meni bjesne bure i srce se kida od svake riječi, a ti ni ne misliš na mene. U dugim noćima dok besano brojim nevidljive zvijezde na stropu pitam se gdje si sada, što radiš, koga držiš u naručju i suza poteče. Zašto moram plakati zbog tebe ljubavi? Čime si to tako zatravio moje srce i kako si se uselio u sve moje misli? Maštam često, ti i ja zajedno, šećemo livadom kraj potoka, držimo se za ruke i ti me grliš, ljubiš, ah pusti snovi. Riječi su tako jadne, male i neiskrene a meni znače život, jer bez tebe, bez tvojih riječi ja nemam razloga da ustanem ujutro. Znam da ne shvaćaš i da nikada nećeš shvatiti to što osjećam prema tebi, a kako bi i mogao? Toliki nas ponori dijele i čak da ih i prijeđem nisam sigurna da ću te naći na drugoj strani, ali pokušat ću. Čak i ako uspijem i ako me na drugoj strani dočeka pustinja samoće i dalje ćeš u mom srcu ostati isti.. Nisi ti kriv za moje boli, ja sam. Tražila sam od života još jednom, samo jednom da se ludo zaljubim i eto mi. Nisam razmišljala da to boli, ponekad jako, nekad manje ali boli. Znam da je ludo i ovo pismo i moja ljubav, ali ne mogu protiv sebe. Znaš da sam iskrena i kad nešto osjećam to moram reći, a eto jutros grudi mi pucaju od boli. Neću te moliti da mi oprostiš što ti ovo pišem, jer oproštaj ni ne tražim. Volim te.........

Ljubavno pismo na jednoga Vranjanca Draga moja neprežaljena Marijke, muka me je naterala da ti napisem ovoj pismo s´s iskreni reci.Uzedo plajvaz , zaostri ga na bickiju lizna ga a iz srce i iz glavu potekose osecanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduše mrsna artija jer bo tatkomi u njuma mota dorucak, kad podje na rabotu.Kad jutre ne nadje artiju ima kucu na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve žrtvovaja za tebe, da ti iskažem moja duboka osecanja, a pocistu artiju u kucu nemamo. Eve , nešto me strecna prs na desnu nogu , onoj malecko pršce, pa se seti kako smo prošlu nedelju bili na komšisku svadbu, pa k`d me ti nagazi s´s štiklu na onoj malecko pršce na koje vec nekolko godine imam kurje oko, svitke mi podjoše na oci , a ono prosto mi beše milo, sto me nagazi.Da beše neki drugi, utepaja bi ga kako kuce u lojze, al ti me t`koj nežno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim a ono milo mi , a i pršce neje više kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa cuvaj bože, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje. Ne znam zašto juce ne dodje u Trandafilsku bašcu, kako sam ti porucija, pa da izedemo zajedno lubenicu sto sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dodješ moram sam da gu izedem, jer bo ce skape, a zašto posle na primer pretrpe onolki stra dok sam gu kraja da ide u provaliju a voleja sam da dodješ i ti, da ti otkršim najbolji ražnj, pa kad gu zacapamo a voda ni teci niz bradu, iijjjjj. Trebala si mori da dodješ Marijke, ovakoj tužno mi beše bez tebe , dok sam te cekaja, dremaja sam k´ako buva na kuce, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec a on se iscerija na mene, pa mi dodese da ga tresnem da mu svitke iskociv, ko na mene k`d me ti s`s štiklu nagazi na kurje oko,mislim na onaj malecak prs, pa se seti što mi je mesec kriv što ja imam npr. kurje oko . Seti se na naš sastanak od prošli put, mesec ti beše osvetlija lice i grudi a ja te od radost cuvna u obraz a ono puce k`ko flasa od kiselu vodu, k`d se otvara onakoj pa `k. A ti uštrepta kako magarica u trnje a obrazi ti rustiv crveni kako bulke u žito. E moja Marijke, mori Marijke mnogo ti me seksualno utepuješ ti mene, dodji mori jutre da nemaš oci, što si takva, ja znam da je tatkoti ljut na mene, pa kad prodje pokraj mene izbulji oci kako žaba u palamudu a što sam ja kriv, na primer što on neje mogja da proda vašu krivu kobilu na pijac. Marijke mnogo si mi falicna cel noc mislim na tebe, pa odim po kucu kako samovila, pre neku noc ili d`n takoj šetam po kucu a ono t`mnina pa k`d se spna od tronošku sve sam nos ogruljija od zid a na oko ovolika m`snica. Majka mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuce utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu što ti je ljubav, covek moze glavu da izgubi, ali ne mi je bilo žal. Ima mnogo toj još da ti kazujem, moje ljubavne muke sto ne može na ovuj artiju da stanev, da nemaš oci dodji jutre na naše staro mesto u Trandafisku bašcu. Kad se kuce uz drvo kacuje povuci ga za rep pa ako pocne da vije toj ti moje srce kroz kuceško vijenje ljubav porucuje. Tvoj zauvek i zanavek NIKODIJA! Eh što ti je ljubav,od ovakvu ljubav i konj lipcuje a ne covek. PS:citaj što pol`k mozeš

Izvini u 17 koraka Postoji mnogo priča o slanju poruka u boci, o čemu svedoče knjige i filmovi, ali i dečije igre. Nedavno sam čuo pripovest o navodno istinitom događaju koji se zbio krajem pročlog veka. Mladi moreplovac se pre isplovljavanja posvađao sa izabranicom svoga srca, a onda je negde na pučini shvatio da treba da joj se izvini. Ljubavno pismo smotao je u bocu, bocu spustio u more, i kako to već u pričama biva, ta boca s porukom stigla je u njene ruke. Kada se vratio s puta, pokazalo se da je slanje pisma mudar korak, jer njih dvoje danas žive srećno. BROJANJE KORAKA Verujem da je praktično nemoguće izbrojati talase preko kojih je sudbonosna boca doplovila, ali se niz koraka što ih savremeno “pismo u boci” mora da prevali na talasima kojim plove korisnici Interneta može prebrojati. Ako bih, na primer, ja odlučio da poruku izvinjenja pošaljem svojoj dragoj, ona bi izvesno načinila 17 koraka do svog odredišta. Praćenje putanje preko trace route ukazuje upravo na toliki broj servera od mog računara do poštanskog servera njenog davaoca Internet usluga. Uostalom, pitanje je da li je e-poruka pravi način za izvinjenje. Da li je bolji sastanak u četiri oka, možda telefonski razgovor, poziv mobilnim telefonom ili slanje SMS poruke? Da ne pominjem komunikaciju preko ICQ-a, MSN-a, YM-a ili nekog četvrtog servisa. Na raspolaganju je, dabome, i obično pismo koje mogu poslati poštom, kurirskom službom ili faksom. Mogao bih ulogu dobošara poveriti i nekom prijatelju – obilje je mogućnosti. Eto još jednog pitanja – da li su savremena komunikacijska sredstva zaista olakšala uspostavljanje veza između ljudi ili su je dodatno iskomplikovala? Mnoštvo izbora može da zbuni: s jedne strane, reklo bi se da je izbor pravog sredstva prenosa informacije dovoljan da zameni suštinu poruke, a jasno je da nije tako. Od pamtiveka je u opštenju bilo vaćno da poruka koju neko šalje bude primljena s jednakim značenjem s kojim je i poslata, a kako je putovala praktično je nebitno. Suština je u sadržaju. U ovom primeru, u jednostavnom “izvini”. A imamo mi i jedan topik koji je nasa draga Ljutica zapocela onomad o ljubavnim pismima ili pismima o ljubavi. Interesanto kako je se to nekad radilo a kako se sada radi. Naravno skrivena poruka je tu negdje ista ali nacin pisanja nije. A postoje i skracenice ljubavnih porukica koje vise lice na hijeroglife nego na izjave ljubavi:

Ljubavi moja,osećam da te moje srce voli, Da mi trebaju zagrljaji tvoji , Da I moje srce razume boli, Volim te!Ali,srce se toga boji… Boji se ljudi koji nam sreću kvare, Boji se mogućeg rastanka sa tobom, Zato i piše spomenare, Jer nekad ne zna šta sa radi sa sobom! Toliko zla u ljudima živi, Toliko zla drugi nam žele, Da i sama ne znam zašto smo krivi, Da i sami ne znaju da tako nesreću sami sebi dele... Tako blizu propasti i daleko od spasa, Ali opet naša ljubav opstaje, Jer smo daleko od zlog glasa, Koji u daljini nestaje... Ovo pismo neka vetar nosi, Do tvojih misli i tvoga uma, Možda ćeš ga u snu zateći u rosi Ili u zelenilu mračnih šuma

Zivim da kazem zlatnu bajku o ljubavi-o tebi .Bajka o tebi i za tebe bez prestanka cveta ,a onda shvatam da premnogo reci mogu osusiti,razvodniti bajku, zato kazem samo ti si moj zivot''Zivot je igra, igraj ga.Zivot je san ,ostvari ga.Zivot je izazov,susretniga.Zivot je ljubav,podelimo je.'' Pismo je delo a jedno delo je potpuno samo onda kad dostigne cilj. OVO JE SAMO ZA TEBE

BILI SMO TAKO MALO ZAJEDNO LJUBAVI ,OSTAVILA SAM TE SAMOG ALI NE DA ZNAS KOLIKO TE VOLIM,KAKVA SI POTREBA MOG ZIVOTA,NE BI SE USUDIO NAPUSTITI ME NI ZA TREN,OSTAO BI UVEK UZ MENE,SRCA UZA SRCE,DUSE UZ DUSU. KADA BI ZNAO KAKO TE ZELIM,KAKO LUDO CEZNEM ZA SRECOM NASE NOCI..KOLIKO ZELIM DA SE OPIJEM TVOJIM DAHOM I TVOJIM POLJUPCIMA. OPROSTI MI SVE MOJE LUDOSTI.I TO JE IZ LJUBAVI.VOLI ME.ZAISTA MI JE POTREBNA TVOJA LJUBAV DA BIH SE MOGLA OSETITI ZIVOM.TO JE SUNCE KOJE NADAHNJUJE MOJ ZIVOT. LECI CU.ZASPACU U MOLITVAMA ZA TEBE.POTREBA ZA TVOJOM SRECOM ULIVA MI VERU... VOLIM TE ..POMISAO DA TE PRESTANEM OBOZAVATI ,LICILA BI MI NA ISTO TAKO LUDU PREDPOSTAVKU KAO STO BI BILA OSTATI ZIV BEZ SRCA STO RAZNOSI KRV PO VENAMA I BEZ PLUCA KOJIMA DISEM. RECI CES MOZDA DA SAM POLUDELA..RAZUM TO NAZIVA LUDOSCU,ALI KADA JE U PITANJU LJUBAV,STRAST--TO JE SASVIM OBICNO STANJE,STANJE BORBE I CEZNJE,SVEMOCNA SILA KOJA TRAZI NEBO NA ZEMLJI,KOJA NA GOLOJ,PRLJAVOJ I TRNOVITOJ ZEMLJI NE MOZE DA OPSTANE.TO JE BOZANSKA ZUDNJA KOJOJ SU POTREBNI BOZANSKI TRENUCI U STVARNOSTI ILI SMRTI. NAJDRAZI ZIVETI BEZ TEBE,SANJAJUCI O TEBI TO JE BITI SATANA KOJI U PAKLU SEDI NA GOMILI PEPELA A SECA SE SE DA JE NEKADA IMAO PRESTO ISPLETEN NAD GLAVAMA ZVEZDA. MOJ VOLJENI ,OBOZAVANI,SVETLOSTI MOJIH NOCI KADA CU TE KONACNO VIDETI..JESAM LI TE DOVOLJNO VIDELA,DA BIH MOGLA RECI DA SAM TE VIDELA

Ljubavno pismo
Ljubavi moja,osjećam da te moje srce voli, Da mi trebaju zagrljaji tvoji , Da I moje srce razumije boli, Volim te!Ali,srce se toga boji… Boji se ljudi koji nam sreću kvare, Boji se mogućeg rastanka sa tobom, Zato i piše spomenare, Jer nekad ne zna šta sa radi sa sobom! Toliko zla u ljudima živi, Toliko zla drugi nam žele, Da i sam ne znam zašto smo krivi, Da i sami ne znaju da tako nesreću sami sebi dijele... Tako blizu propasti i daleko od spasa, Ali opet naša ljubav opstaje, Jer smo daleko od zlog glasa, Koji u daljini nestaje... Ovo pismo neka vjetar nosi, Do tvojih misli i tvoga uma, Možda ćeš ga u snu zateći u rosi Ili u zelenilu mračnih šuma...

proljeće je i ptice to rade i pćele to rade hoćemo li i mi ????          ma zaboravi    ljudi ne lete

Pišem ti, a ti ceš po ko zna koji put citati rijeci tebi posvecene. Ovi listovi su najbolji svjedoci moje ljubavi, puni su mojih reci. Pisao sam prstom po zamagljenim staklima, stopalima po snegu, valovima  po moru, zvjezdama po nebu, po svakom cošku kuda bih prošao... i još pišem. Znam da smo mi ono jedinstveno bice koje je Bog razdvojio na dvije jednake polovine. I ti to znaš. Znam da znaš. Znaš da znam. Pronalaziš moje rjeci svuda, i znaš da sam ja, dobro znaš, cuješ ih dok slušaš tišinu, u pjesmama... Hiljadu ZASTO, nijedno ZATO, zbog toga! Da li ceš i ovaj put prepoznati "nas" u ovim redovima, ako nas uopšte ima u ovom univerzumu. Hodam opijen i pricam ti kao da me možeš cuti, a zidovi, moji vjerni špijuni, upijaju svaku moju rjec. Ne mogu dalje, ne mogu bez tebe. Svake "naše" noci zgrci se tjelo od bola, zaboli nešto u meni, suze same krenu kao da su samo to i cekali... i vrisnuo bih od bola kao ranjena zvjer, da me i sam Bog cuje ako postoji. Zovneš me ponekad, ali ništa nije isto. Tišina je medu nama. Zatvorim oci, poželim da sanjam, da spavam. Poželim tvoj osmjeh i kao nekada da cujem: "Jedini moj volim te" ili "Aha, i ja tebe isto", ali samo mukla tišina para uši Mrzim! O, Bože, kako je mrzim! Zašto je baš izmedu nas morala stati? Mrzim tu daljinu što nas razdvaja, što je stala izmedu nas da nas rastavi, da nas razdvoji. Mrzim što smo to dozvolili, što smo joj podlegli. Zašto Bog razdvaja sve ono plemenito, lijepo, nježno? Cije li grijehe ja i ti ispaštamo, ljubavi? Pišem i pisacu dok me ima, dok postojim. Bio si i biceš ona moja polovina koju volim vise od svega na svijetu Voljela sam i voljecu tebe u meni, voljecu te na našim slikama, u pismima koja smo slali jedno drugom, u sjecanju... U sjecanju dok svi snovi nepostanu java. Dok nebudem ljubiim tvoje usne da bi izlijecila oholu bolest koju lijece samo tvoje usne. Tad kad sve to nebude vise san i budes tu ,,voljecu te jos vise,, Cekam nase trenutke i radujem im se kao da ce biti i prvi i posljednja u zivotu. Znam da ceš skriveno plakati jer si me prepoznao, a mislio si da sam te zaboravila. Znaj, necu te nikad zaboraviti jer andeli s osmjehom sunca to ne zaslužuju. Znaj, nisam otišla i ova rjec je moja, i ova tuga i ova suza što kvasi mi sad lice. Znaš li da si me ti spasila, ucinila  me opet živom, pokrenula novi zivot u meni? Zbog toga volim te i voljecu te vjecno. Kad pomislis da je sve izgubljeno,da zivot nema smisla,uradi ono sto i ja:Pomisli da negdje daleko postoji neko ko te zeli i voli. Ponekad se zapitam,dali ce moje suze samo godinama da se taloze? Dali ce ostati u mom srcu kao svjetlucavi biseri? Bilo sta da bude,sacuvace se uz uspomene na tebe. Ali ne da bi ih pogazio i krenuo dalje! Vec da bi ih se sjecao,i da zabole nekad kao sto bi mene boljele citav zivot. I opet kazem:Mrzim ovu daljinu,mrzim taj kraj svijeta gdje se nalazis i sve ovo nedokucivo. Nedozvoli da ovo bude samo Moj ili Tvoj san. VALENTIN je danas,oni koji se vole zajedno su,poklon je nevazan,a ja sjedim sama i pisem pisem.... Suza suzu stize.. Ali da nema boli, ne vjerujem ni da bi bilo ljubavi. Ne bi je znali cjeniti. Ponekad se pitam isto sto i Ti? Da li je zaista moguce da vrijeme stane kad boli Stane sve, osim boli same? >>>>>>>>VOLIM TE

Sapatom pisem... dok cutke govorim Utesen bolom, ja cuvam tajnu svoje psihe, poput lampiona nemirno lutaju moje misli svemirom. U gustom metezu prirodnih oaza, trazim tvoj lik u noci i danu. Iscekujem da dopre do mene tvoj dah, trazim ga pobudom u svakom atomu ovoga sveta, trazim pogledom zvezdu najsjajniju, da prenese moju ludu bol. O strance u noci, kao iz sna poznatih kontura, da li osecas trzaj duse, u crnoj noci kada saljem ti uspavanku? O beskrajni svode, razastri zlatnu nebesku slamu da nase duse utonu u plavi san.A ti strance… stapaj pogledom nebeske dijamante i istkaj lik pozude ustreptale moje duse

Ne! Nista ne trazim od tebe.Ne trazim tvoju ljubav.Ne trazim tvoju ljubav a ni sazaljenje.Ja te volim bez uztezanja,ali ne zelim,ne zelim da me zalis.Mrzi me,preziri me,ali nikad,nikad me nemoj zaliti.Moja osecanja su cista,sjajna i postojana u svom ludom ponosu i ceznji.Zvezdama sjajnoj nebeskoj povrsini sapucem o mojoj ljubavi.Oni mi daju varljivu nadu i obecavaju ljubav koja znam nikad nece doci.Obecavaju ljubav koja je na dnu bezdana i koja nema ni volje ni zelje da izadje na svetlost.Znam! Ti volis drugog. On ti je  poklonio prvu prolecnu ruzu u setnji pored usnule reke.Njemu  si cvecem okitila  kosu i saputala na uho ljubavne reci.Njemu ces darivati sebe.Ja nemam pravo na tebe.Nemam pravo da s tobom sapucem o usnuloj reci.Nemam pravo da zahtevam od tebe-tebe.I zato ne trazim nista.U vedrom nebu gledacu tebe,u oluji trazicu tvoje reci i zivecu kao do sada u ludim snovima uzaludnih cekanja.

Svim mojim ljubavima.U nastupu nekog grizodušja htjela bi reći kako sam puno griješila. To jednostavno osjećam, ne mogu uperiti prstom u ono kada i gdje, ali dovoljno je da poznam sebe i probleme sveopćeg ljudskoga bivanja i ophođenja pa da imam jake argumente za to da sam sigurno puno, puno griješila.Nešto što ne mogu savladati kod sebe je moja intelektualna, pa možda i emotivna, bahatost. Prilično sam nadmena osoba. Imam ja ranjivu, nesigurnu stranu, ali ona je u ljubavnim vezama dobro prihvaćena i ne čini zlo. Svoju bahatost sam principijelno prevladala u odnosu na ljude općenito, posložila sam ja to dobro tako da nitko uz mene ne pati, čak sam, rekla bi moja prija, previše tolerantna prema ljudima. Ali, u intimnim vezama je situacija ponešto drugačija. Nikakvi principi ni sistematike tu ne pomažu. Nisam ja intelektualni snob, tu se radi o nekoj sposobnosti koju imam, mogu dosta stvari ukalkulirati u neku priču, mišljenje, odluku, spoznaju, pa kada drugi to ne mogu, a ne prihvaćaju moju kalkulaciju, ja jebem mačku mater. Svakako se to može još tumačiti, ali poanta je sljedeća – fakat sam bahata i kada posložim sve pro et contra nema tu više puno priče, čak nemam ni dovoljno strpljenja za uvjeravanja i razuvjeravanja. Još se i ljutim kada se muškarac ne može nositi sa mojom emotivno-intelektualnom veličinom pa sam nerijetko u takvim situacijama nervozna ili se izoliram u svoj svijet. Ima tu i borbe za prevlast, koliko god ja to lijepo upakirala priča bi se mogla svesti na kažnjavanje tuđih slabosti preuzimanjem vlasti, tamo gdje vlast i prevlast nisu dobrodošli. Većinu svojih muškaraca sam pojela. Mogla bi to u Cosmo stilu pravdati – bila sam prejaka za njih, oni su bili preslabi za mene – što je jedna vrlo vjerojatna floskula, no, bilo kako bilo, ja se ispričavam svima koji su me voljeli i pratili, a ja sam ih namučila, izdavila i na kraju otperjala dalje. Evo, baš mi je žao. S ljubavlju vas se noćas sjećam. Ne serem sad kvake, zaista se sjećam svojih ljubavi, sa puno ljubavi. Ne mislim inače o bivšima, ali nešto me uhvatilo noćas...Još uvijek maštam o muškarcu koji će me emotivno i intelektualno savladati. Debeli se činio kao rijetko jak muškarac, vrlo pametno muško, taj je vidio takoreći sve, široka svijest i velika izravnost u promatranju, kako svijeta oko sebe tako i sebe samoga. Svoju emotivnu nerazvijenost je kod mene rješavao tvrdoćom i odlučnošću da stvari budu po njegovom – bokte, tako nešto nisam do tada upoznala, taj je bio u stanju razbit auto ako sam inzistirala da parkira drugačije! Moja je ulica, naime, prilično uska i to što se navečer čini prostranim ujutro biva totalnim krkljancem, dakle, argumenti na mojoj strani, ali kod njega argumenti ne pale, jer on svoju volju sprovodi pa makar auto ujutro bio polupan ili mu ga odnjeli paukom. Zanimljiv nadrkanko. Čini mi se da bi takav jedan meni trebao, da mi neargumentirano skrati jezičinu!