ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

"Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Htio bi da predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožaana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmjeniti tu ljubav iako je uvijek dobro ne izrazim; da će cvjetati sve ljepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."Onore De Balzak, Evelini Hanskoj

Naslov: Re: Ljubavna pisma :)   Sat Dec 15, 2007 7:55 pm






Ja sam ti poput onog pripitog gosta,stranca zalutalog u malom gradicu koji je, bezeci od tuge,zavrsio u lokalnom baru pustajuci iznova na dzuboksu jednu te istu pesmu-iritantan poziv kavgadzijama da ga dokrajce,stisaju njegovu bol koscatim sakama,bol koja postaje neizdrziva sa svakim novim stihom, svakom novom recenicom koja te ozivljava pred mojim ocima,tvoju u lokne uvijenu kosu,tvoje setom pigmentisane oci sto me nemo gledaju,tvoje usne na koje su usidreni moji oprostajni poljupci "Moja si,od zlata jabuka...". Jos uvek si moja,velika socna jabuka(Big Apple). Jos uvek sam mali crv sto zudi za tobom. Ja sam ti podstanar sa podstanarom u sebi,onim sto me svako jutro u isto vreme budi jednom te istom pesmom,jednom te istom zenom,jednim te istim neprezaljenim snom sto ga je vetar,poput oblaka,oduvao daleko,u tudjinu,i sad ne zna da se vrati.A ja ga bezuspesno dozivam jednom te istom pesmom, jednim te istim promuklim glasom,cekajuci autobus br. 12 na putu za posao "Cudne se stvari s nama zbivaju Oci ti silne lazi skrivaju Za druge mi smo vrlo srecan par Gluma i daje svemu pravu car. Ti imas neku vrlo cudnu moc, Zbog tebe ja ne spavam celu noc Cekam trenutak kad ces opet doci Da me izlude tvoje plave oci Ti si daljina sto me odvlaci Carobnjak sto mi razum pomraci Kada si samnom ja sam opcinjen Od jedne reci ja se opijem Moja si,od zlata jabuka Moja si,o da..."

Čekaj, stani! Još sekunda je dovoljna da padnem zauvek... Razmisli... Sad ili nikad... Svetlost i toplota. Ili duboka tama. Razumem ako ne razumeš, ali tvoje zastajanje je sav odgovor ovog sveta koji tražim. Stani još malo. Pruži mi ruku i onda idi, toliko daleko gde te više neću videti. Jer još jedan pogled posle toga i više neću moći da se odvojim. Idi sada i ostavi me, moj put je pun trnja a on nije za tvoje stopalo. Teško je biti pored mene na putu ka zori večnosti...

Ne! Nista ne trazim od tebe.Ne trazim tvoju ljubav.Ne trazim tvoju ljubav a ni sazaljenje.Ja te volim bez uztezanja,ali ne zelim,ne zelim da me zalis.Mrzi me,preziri me,ali nikad,nikad me nemoj zaliti.Moja osecanja su cista,sjajna i postojana u svom ludom ponosu i ceznji.Zvezdama sjajnoj nebeskoj povrsini sapucem o mojoj ljubavi.Oni mi daju varljivu nadu i obecavaju ljubav koja znam nikad nece doci.Obecavaju ljubav koja je na dnu bezdana i koja nema ni volje ni zelje da izadje na svetlost.Znam! Ti volis drugu.Njoj si poklonio prvu prolecnu ruzu u setnji pored usnule reke.Njoj si cvecem okitio kosu i saputao na uho ljubavne reci.Njoj ces darivati sebe.Ja nemam pravo na tebe.Nemam pravo da s tobom sapucem o usnuloj reci.Nemam pravo da zahtevam od tebe-tebe.I zato ne trazim nista.U vedrom nebu gledacu tebe,u oluji trazicu tvoje reci i zivecu kao do sada u ludim snovima uzaludnih cekanja.

Ne znam zašto, ali uvek kada kiša pada, setim se prošlih dana... i zapitam se: Koliko je zvezda na ovom nebu? Da li svaka sija za nekoga? Za neko usamljeno srce koje èeka... i gleda u zvezde, isto kao ja sada.. i razmišlja... Svaki put kada podignem glavu iz ove sive svakodnevnice i ugledam taj beskrajni svod, ja pomislim na TEBE. Svaki put kada ugledam neki sjajni treptaj, pomislim na tebe i pitam se da li ti misliš na mene ili na neku drugu? Da li ta zvezda sija baš za NAS dvoje? Znam da æu te voleti zauvek... Ta reè zvuèi tako... dugo... Hej, kako je moguæe nekoga voleti toliko? Znaš li da baš ona prava ljubav traje zauvek... Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzmeš dah... i jedan otkucaj srca da shvatim da bez tebe ne mogu dalje... A taj jedan momenat je momenat za sva vremena... Ti si za mene bio sjajna zvezda, koja uvek sija u mom oku i mom srcu. Svaki put kada sam pored tebe srce prestaje da kuca, a ti ga svaki put oživljavaš! Ti si zrak koji osvetljava put. I kada nema nikoga- tu si TI! Ti si moje sunce i daješ mi snagu da nastavim da koraèam napred, bez obzira na sve. Ti si duga posle mraène oluje, senka koja krade svetlost. Daješ mi ljubav, koje sam gladna. Spremna sam sve da ti dam, a da ne dobijem ništa! To je ljubav na prvi i poslednji pogled. Na žalost- fatalan po mene. Uzalud pokušavam da spojim delove svog razbijenog srca... Koliko god se trudila, to je nemoguæe! Jer kud god da krenem i šta god da uradim, ja mislim na tebe. Potreban si mi bio samo ti- tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Ali ti to nisi umeo da mi pružiš, jer ne poznaješ ljubav i nikada neæeš znati šta znaèe reèi VOLIM TE! A mene si mogao da voliš... to je bilo tako lako. Trebalo je samo da imaš SRCE, koje oseæa i koje nije hladno kao stena... Sve je bilo isuviše dobro da bi bilo istinito. Nisam mogla da pronaðem reèi koje bi opisale kako sam se oseæala i koliko sam bila SREÆNA! I sama nisam razumela kako tvoja ljubav može da uèini ono što niko drugi ne može! Nikad sebi nisam bila jasnija kao tada. Zahvaljujuæi tebi uvek sam lebdela u oblacima, ali i još èvršæe stajala na zemlji. Ti si bio ostvarenje mojih snova, sve ono što sam sanjala, maštala, trebala... Ti si za mene bio moja ljubav, èežnja, moje srce, moja požuda, moj DRUG... Ispred tebe sam stajala takva kakva jesam. U mojim oèima ti nikada nisi video lažni sjaj... Moji pogledi su ti govorili sve! Reèi i nisu bile potrebne da shvatiš da volim te više od sebe! Takvog kakav jesi... Ne ni tvoje ime, prezime, veæ TEBE, u isto vreme tako jednostavnog i komplikovanog... Volela sam te kada ni jedan razlog za to nisam imala... Kažu da dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, da to i nije prava ljubav. A ja sam volela svaku tvoju manu. One u mojim oèima nisu ni bile mane. Noæu sam mislila na tebe, a danju sam živela za tebe... Naša dva života bila su data jedna drugome, a ipak je svako otišao na svoju stranu, da ponovo luta... I na kraju smo postali samo stranci i ništa drugo... Želela sam da sa tobom doživim prve pahulje, i da zajedno budemo deo te snežne bajke... Kažu da kada padne prvi sneg, treba da se zamisli želja... Pala je i ta prva pahulja, samo što je nismo doèekali zajedno... A želja? Ostala je neispunjena i prazna- baš kao i moje srce. Ostavio si me na pustoj stanici. A ja sam èekala i èekala da se vratiš. Opet mi je duša sve o tebi sanjala... Prolazili su meseci, dani, sati, a ja sam i dalje èekala sama na peronu gledajuæi kako odlaziš, i kako nemaš nameru da se vratiš... Zamisli kolika je tišina nastala, kad je jedini zvuk koji se èuo bio plašljivi otkucaj moga srca. A još uvek na zidu preko puta ulice moja senka sa tvojom luta... Neuspeh nije ako smo nešto uèinili pogrešno, veæ ako nismo ni pokušali... Ali, kod nas je, na žalost, sve bilo pogrešno, iako smo pokušali... U ovom ludom talasu života smo se izgubili... Nastavila sam da idem dalje, kao da te nikad nisam poznavala... Ostavio si rupu u mom srcu koju ne umem da zatvorim. Ali ne mogu da te pustim iz srca... Jer bole me i usne, i duša, i telo... I pogled mi se gubi... U gomili nepoznatih ljudi tražim TEBE.. ili lik koji æe samo lièiti na tvoj. A možda vremenom i postanem slepa da primetim druge... Bez tebe sam postala tako obièna! I niko nije ni primetio da sam umrla zbog tebe... Moja duša je prazna, srce je pusto odkad te nema, odkad si samo otišao... I pitam se da li si ti dno mog najveæeg dna, oseæaj koji me ubija iznutra, zarobljena misao u glavi??? Sada je sve protiv mene.. èak ni zvezde nemaju onaj isti sjaj... Doživela sam da imam rane koje ne krvare, a jako bole. Ti si se samo poigravao sa mojim oseæanjima... U stvari, ti si se uvek poigravao sa tuðim oseæanjima! Ali jednoga dana, kada se najmanje budeš nadao, platiæeš sve svoje kazne. Jer je život jedna velika sluèajnost i sve se u životu vraæa. Bez obzira koliko ti bežao od stvarnosti i realnosti, ona neæe pobeæi od tebe! Onda si ništa- tek jedna èestica praha. I topiš se nestajuæi u tišini, gubeæi se kao senka u daljini, a iza tebe ostaæe tek prašine trag. Taj trag æe biti dokaz koliko si nekad nekom bio drag. Danas mislim da je sudbina nepažnjom promešala karte sreæe... Samo ti želim da pronaðeš sebe i svoje snove.. i da budeš ono što jesi... Jer ja sam našla svoj novi san... I sada moja senka sa neèijom drugom senkom luta...

 







 

Zaljubljen u Ljubav Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu. Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica..... Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u Ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem... G. G. Markes

Prvi put kad sam te videla rekla sam sebi: Bezi od njega jer je problematican!Tamo negde dok si me vozio na putu do moje kuce sa aerodroma.Onu Jovanu koju si tada upoznao nije ista koja ti danas ovo pise.I nemoj da mislis da te krivim zbog toga. Onog trenutka kada smo poceli da se vidjamo ja sam raskrstila sa milion stvari.Onog trenutka kada si rekao da zelis da ti budem zena ti si postao ceo moj svet.I ako ti to nisam pokazati znala.Delujem sama sebi glupo sto sve ovo pisem i zaista mrzim melodramatiku, ALI..... Kad lezes sa mislima o nekom, Kad se budis misleci na nekog, Kad ceo dan mislis o tom nekom, Kad taj neko bukvalno postane tvoja opsesija i svrha zivota. Jako te zaboli kada ti ta ista osoba kaze da te voli a ti to ne osetis.Jako te zaboli kada ti ta osoba kaze kako je odavno shvatila da ta nasa veza nema buducnosti iz ovog ili onog razloga.I najgore od svega jako jako jako te zaboli kad primetis one prve znake neiskrenosti.Kad osetis da ta osoba krije od tebe nesto iz tebi nepoznatog razloga.Hiljadu misli ti prodje kroz glavu.Kad nekog znas kako dise....primetis kad mu se srce ubrza,a kamoli da ne primetis da se hladi prema tebi. Mozda ti sve ovo zvuci malo....pa recimo bolesno i sama sebi izgledam kao psihotik.... Ali zamisli da ti prelepi leptir sleti na dlan....... U prvom trenutku se zbunis, Onda zagledas bolje,I svidi ti se jako, Zelis da ga zadrzis,ali neznas kako... Jer ako zatvoris dlan mozes ga zdrobiti i ubiti tu lepotu…… A to je ono sto nikako ne zelis.. I sto je duze na tvom dlanu sve vise i vise se vezujes za njega, Predivna iluzija....jer se tada sam sebi ucinis poseban jer je bas tebe odabrao. Osetis se boljim covekom a u isto vreme te grize savest zato sto si sebican i zelis da to zadrzis samo za sebe i da mu otmes slobodu.Ostane ti samo da uzivas u tom trenutku i da stegnes srce kad jednom bude resio da odleti... I par puta smo bili tako blizu toga,ali smo prebrodjavali.Ovoga puta bojim se da necemo.Mozda je i tako bolje....Ono sto ti u zivotu zelim je da ne iskusis ono kroz sta ja sad prolazim.I ne, ne krivim te.Ne ocekujem nista od tebe sem da radis ono sto ti zelis da radis.I dok ti ovo pisem jedna pricica mi se mota po glavi.Neznam ni sama gde sam je procitala ali mislim da je veoma poucna a ide ovako: ......o Malom Princu i cvetu.... Ko si ti? Upita Mali Princ Ja sam cvet! Rece cvet I sta radis ovde? Upita on Pa nista,sedim ovde i lep sam i svi me vole i dive mi se To je lepo, Rece Mali Princ I uvek ce te voleti? Ne, rece cvet, jednog dana cu uvenuti i onda ce prestati da mi se dive... Bas cudno,rece Mali Princ Da si ti moj cvet ja bih te voleo i tada............. Izvini na ovom pateticnom pismu.Nije mi bila namera da bas ovako zvuci.Jednostavno ako nista drugo izvristala sam svoju bol na papir. i za kraj.......pa nista,kraj pisma

Draga moja,
To što sam neki dan bila s tobom, je bio veliki događaj u mom životu i srcu. Mi jesmo važne jedna drugoj, zar ne? Koliko god da su se naši putevi razdvojili. Mislim da imamo nešto neuništivo. I kad smo sjedile u biblioteci tvog oca u ulici Grosvenor i kad smo bile u Dantritu... Kakva je to veza, draga Ljuška; veza iz djetinjstva praćena strašću kakvu nijedna od nas više nikad neće imati s nekim drugim.
Naš odnos je bio jako neobičan; ponekad nesrećan, ponekad srećan; ali jedinstven sam po sebi i meni beskrajno dragocjen, (smijem li da kažem?) kao i tebi.
Ono što mi se sviđa u našem odnosu jeste to što smo uvijek zajedno koliko god vremena da prođe između naših susreta. Izgleda da vrijeme ne pravi razliku. Pretpostavljam da je ovo vrsta ljubavnog pisma. Čudno je što ti pišem ljubavno pismo nakon svih ovih godina – kad smo ih toliko puno već napisale jedna drugoj.
Poslala si mi knjigu o Elizabet Baret Brauning. Hvala ti, draga, moja velikodušna, Ljuška. Dala si mi i kao ugalj crn briket koji sija u plamenu ljubavi i gori u mom srcu kad god pomislim na tebe. Rekla si da će trajati tri mjeseca, ali naša ljubav traje preko četrdeset godina.
Tvoja Mitja

Reči
Iz moždanog sunđera
na ispucale usne
cede se lagano, kap po kap.
 
One izgovorene postaju para
da se u oblak zgusne
i olovom okuje svodove.
 
One prećutane postaju stihovi
da kao nabujali slap
grizu kamenje i klešu tragove.
 

 
* * *
 
 
 
 
Iako sam svoje najluđe godine provodila u Beogradu ne baš mirno, letnje ljubavne avanture su mi bile najslađe. Zaobilazila sam dalmatinske galebove i zaljubljivala se u momke koji su dolazili iz raznih mesta širom nekadašnje Jugoslavije. Mada, najveća slabost su mi i dalje bili visoki, plavokosi Bosanci i Hercegovci. A posle letovanja koja su tada trajala najmanje tri nedelje, a nekad i mnogo duže, vraćala sam se na beogradski asfalt izgubljenog pogleda. Sa mirisom borova u kosi, šumom mora u ušima i džepovima punim ceduljica sa ispisanim adresama. I obećanjima da ćemo se sigurno dopisivati do sledećeg leta. Retko kad su se ta obećanja i ostvarivala. Ali poštare smo dobro zasipali poslom bar do zimskog raspusta...
 
 
 
Godine su prolazile, dopisivanja su bila sve ređa, svi smo počeli da žurimo negde... Danas ponekad naletim na moje stare dnevnike. U njima se kriju neki tekstovi koje sam davno pisala. Tada sam imala vremena da prvo sve ispišem u svesku, a onda što lepše prepišem na hartiju pisma. Kada danas to pročitam, usta mi se odmah razvuku u osmeh. Koliko samo te reči svedoče o nekim prošlim vremenima i mom sazrevanju u njima!
 
 
 
 
 
 


 
 
 
... Prvo da ti mnogo zahvalim za sliku što si mi je poslao. Odmah da ti objasnim situaciju za moju sliku. Snimljen je jedan čitav film U BOJI. Međutim razvijanje filma traje 25 dana, a izrada slika takođe 25 dana. Da sam znala da to tako mnogo traje, kupila bih običan crno-beli film. Zajedno sa još nekim mojim drugovima i drugaricama sam izišla u "Politici". Šaljem ti tu sliku, zasad, kao zamenu za pravu.
 
... Baš sinoć sam bila u Skadarliji. Sad me interesuje sve bosansko, a juče je tamo gostovala Baščaršija. Skadarlija u bosanskom ruhu je bila divna. Tamo sam srela Mišu sa mora. Dosađivao mi je kao uvek, ali ja sam mu rekla da se dopisujem sa tobom i da ću ti biti verna.
... Što se tiče kuvanja, znam da skuvam mleko i nadam se da će ti to biti dovoljno. Ako nisi baš zadovoljan, mogu da pokušam i da kuvam rovita jaja. Šalim se.
 
... Dok pišem ili čitam tvoja pisma čini mi se da pričam sa tobom i da te gledam. Samo preko pisama mogu da premostim toliku daljinu. Pisma mi skraćuju čekanje. Još dugih 7 meseci i 5 dana.
(Iz mojih pisama prvoj ljubavi E. kada sam imala 13 godina)
 


 
 
 
Šta su ljubavna pisma? Ritual između dvoje koji ne može razumeti niko treći. Koliko samo tu ima novih reči posebnog jezika koji se rađa izlivanjem osećanja, jezika koji razumeju samo oni koji jedno drugom pisma pišu. A šta su pisma kad postanu uspomene? Spomenik jednoj ljubavi, želji, strasti pred kojim se ne savija glava. Već donose nežni buketi sete i spoznaja da se život nastavlja...
 
Kada samo pročitam ili se setim nekih napisanih reči nakon prekidanja veze! Neke i dalje bude osećaj topline, a neke mogu i da zabole. Naročito kada se sve odigra sasvim drugačije od onog što je izrečeno, obećavano, željeno, ponavljano kao sušta istina... A onda reči kojima se sve prekida vremenom poprimaju obrise neuverljivih izgovora zbog gubitka emocija ili hrabrosti.
 
Ali, kad malo bolje razmislim, sve je to normalno. Život donosi razne, ponekad nepredvidive situacije i preokrete. Najvažnije je da reči budu iskrene u trenutku kada iscure. I treba da se rode baš onda kada su začete stvarnim emocijama. A to što se dešava da reči posle nekog vremena izgube smisao, ne znači da smo potonuli u laži. Samo navodi na pomisao da i neke reči imaju ograničen rok trajanja. Kao da su hrana ili lek. I dobro je što u trenutku kad ih izgovorimo ili napišemo ne znamo da pored datuma proizvodnje upišemo rok važnosti. A taj rok, ako je ograničen, često je kraći od trajanja emocija koje ipak bar ostavljaju svoje neizbrisive tragove na duši.
 
Na kraju, uvek najviše bole neizgovorene i nenapisane reči. One koje smo prećutali ili one koje smo toliko želeli da čujemo.
 
(Iz mog dnevnika kada sam imala 17 godina)

Poslao: Ned Maj 07, 2006 11:13 am    Naslov: Ljubavna pisma...








Dosla sam do jedne zanimljive knjige ANDJEO IZA OGLEDALA-Antologija ljubavnih pisama(odlomci),ciji je izdavac Alexsandria press,i koju je priredila Zhaneta Djukic Perisic,a objavljena je jula 2001 godine...tu su pisma Eloize-Abelaru,Borisa Pasternika-Olgi Ivinskoj,Viktora Igoa-Adeli Dzorrdza Bajrona-Terezi Gviceli,Petrarkina- Lauri....i da vam ne otkrivam sve... Zhaneta je ,izmedju ostalog, u predgovoru napisala .... >>> Na kraju dodacu nesto sasvim licno,cemu cu priloziti skromno svedocanstvo koje sam,za ovu priliku,ukrala iz duboke privatnosti dvoje ljudi.Naime,da nisam uverena da ljubavna pisma ne postoje u svakodnevnoj komunikaciji medju zaljubljenima,ovog izbora verovatno ne bi bilo. Ljubavno pismo nije samo tekst poruke visokog inteziteta:ono je dodir,izraz lica,bljesak u pogledu,kratka beleska pored telefona...U knjizevnom obliku,ljubavno pismo je plemenito svedocanstvo telesne i emotivne oluje koja upravlja umom i jezikom,a u svakodnevici,ono je trajni egzistencijalni razlog opstanka ljubavne poezije. Evo tog dokaza mocnog ucesca poezije u svakodnevnom ljubavnom opstenju...Verujuci da same njegove reci nece biti dovoljne da posvedoce o dubini osecanja,jedan anonimni muskarac jednoj anonimnoj zeni napisaao je pismo prizivajuci stihove magicne lepote.Rec je o pesmi Bore Radovica, Mleko i med... Noc,22/23 avgust,3.30:izabrana ljubavna pesma za X. Da nam je znati,tebi i meni, cija je ono kuca u sumi, navracali bismo pred njen prag,tragajuci za dupljom gde se skuplja med, za vimenom iz kojeg se pusta mleko, nocivali bismo u njoj celom uz nebo: "blizanke jezgre u kostici". Da nam je sesti,tebi i meni s vecera za sto u onoj kuci, osluskivali bismo vreme kako grebe i cijucuci podrumom tumara, dok izmedju tebe i mene- kao medj nepcima i jezikom- mleko i med na trpezi ulivaju prisnost u zemljane posude, uvode sjaj bica i razgovor ociju. X,kada si se javila telefonom nisi,naravno,mogla da znas u sta upadas.Jasno ti je koliko nisam mogao nista da ti kazem,Ja prvi put ucim koliko ljubav moze,a ponekad i treba ,da bude nedosledna:ti taj nauk odbijas.Ti hoces zid,ali on nije mogucan.Ti znas sta hoces i sta neces,ja neznam nista.Da li ti bas stvarno znas sta neces,da li ti bas znas kako se to nece? Procitaj pesmu jos jednom,pa da razgovaramo u sjaju tvog bica.Hoces li,mozes li,kako to prilici pravoj ljubavi? Tvoj Y

 Nocas nisam sama, tuga mi srce slama, suza mi lice para, grijeh me nocas grije, nikad mi gore bilo nije... Stani suzo,! Plakati necu, za moju tugu nepostoji lijek, ali upamti rijeci ove; VOLJET CU TE ZAUVIJEK...! Sretno ti bilo u ovom zivotu, neka ruze cvijetaju na tvome putu... Meni ce biti sreca samo pusti san, tuga ce me slamati iz dana u dan... Mozda cu i umrijeti, ali nemoj zamnom zaliti, jer umrijet cu od ljubavi... Tiho cu u grobu patiti i tad cu te Vojeti, al me nikad niko nece razumijeti... To sto zajedno nismo, mozda je zivot tako htjeo, ali pratit ce nas uspomene i mladosti jedan dio... Nasoj prici dosao je KRAJ, mi smo bili zaista cisti promasaj... Plamen zarke ljubavi polako nestaje, al moje srce dalje za tobom kucat ne prestaje... Oborim glavu, stisnem srce rukama jace, oku nedam da zbog izgubljenog place... Ali voljeti te nikad prestati necu moci...

U mojoj glavi kreces se samo ti, u mojoj sadasnjoj tugi sjetim se kako smo se voljeli mi, mislim na tebe u sekundi izgubim sebe, trazim sokak od ove tuge, trazim sokak koji me vodi do tebe, voljela bih biti uz tebe, da mi moje srce vise ne vene, nadam se i danas da i ti nekada mislis na nas, tuzni su ovi dani, osjetim sve na svojoj ljubavnoj rani, kada pomislim na tebe u mome srcu se stvori tihi mir, i znam da volim tebe, suze lijem, rijeke stvaram i samo tebi svoje srce otvaram. Ljubavi nemoj me zaboraviti, ni ja tebe necu, oprosti mi sto volim te jos, sekundu jednu zatvorim oci i imam osjecaj da ti ces mi doci, kako stavljas ruke svoje na tijelo moje, otvorim oci.......i vidim, da nisu to ruke tvoje..........

zar ne vidis da te lazem,zar mi ne mozes citati misli i moju mrznju vidjeti?mrzim te jer si me ostavio samu kad sam te najvise trebala,kad mi se srce kidalo.kad sam sama lezala na tom krevetu,i tebe nije bilo da me drzis za ruku.....voljela sam te kao boga,a poslije te anestezije se probudio netko drugi,i netko sam.sama u dusi i sama u tijelu,mrzim da cujem ti glas,mrzim da gledam te sretnog,i da se ponasas ka da nista bilo i nije.patim,svaki dan sve vise,jer necu vise imat sansu za isto.suze su mi pstale najbolji pratioac.a ti si ok,tebe nigdje ne boli,ni u tijelu ni u dusi.....mrzim te.mrzim te

Ne zelim da se odvracam tvome lukavom smijehu kojeg sakrivas iza paravana pokvarenih misli.Za sve to postoji pravda bozija.Mislila si da je sve u lijepim ocima i da ces biti sretna neiskoristena ruza.Smijala si se mojoj boli dok sam te molio da ostanes i da ne bacas nasih 5 godina u zaborav.Ne,ne,ne,ja grijesim.Neces ih bacati u zaborav vec ces se kajati dozivotno sto si svoju prvu ljubav prodala za avanturu,a ja?Ja cu pokusati da te ostavim ipak u kutu lijepih slika moga zivota i na zalost uramiti u nepovrat. Nikada se nisam volio odvracati ljudima,a pogotovo ne osobama kojih sam volio.Mislio sam da sam najsretniji covjek bio kada sam te upoznao jer smo govorili da je to bila ljubav na prvi pogled.Najljepse godine svoga zivota sam tebi dao i htjeo sam da budes majka moje dijece.Volio sam te i danas te volim djubre.Kada pomislim na tebe ne mogu da disem i pocnem da se tresem od hladnoce.Hm kazes htjela bih da se vratis i da si napravila gresku.Ja bih isto volio da se vratis duso ali prekasno je sada.Necu da se bacim na grane jedne kukavice i da ti oprostim sve greske.NECU!!!!Bog te je kaznio za sve tvoje greske ,a ja te nisam preklinjao,nisam majke mi.Pustio sam te da ides svojim rajskim putem i da imas srecu koju nikada pronasla nisi.Mislila si da su njegove oci ljepse i da ima ljepse poljubce ali nisi znala da je njegova ruka teza duso,a da mu je dusa pragrozna.Rado bih ti pomogao danas da nije bilo moga "MOLIM TE NEMOJ ICI",rado bih ti pruzio ruku prijateljtstva da mogu da budem prijatelj sa tobom,rado bih te saslusao da si ti mene slusala.....sada je kasno.Kasno je ljubavi za sve i nemoj vise da me zoves jer si me prevarila i nikada ti oprostiti necu.Zao mi je kada cujem od drugih da hodas po lokalima sa casom vodke u rukama i razmazanih ociju se sakrivas po mracnim coskovima dok zalis samu sebe.Ja ti to nisam uradio vec ti je bog sve vratio sto si zasluzila.Ne zelim da te ponizavam jer za mene ces ostati nakon svih svojih gresaka jos uvjek moja prva ljubav,za mene si jos uvjek najljepsi poljubac i niko te nece ukrasti iz mojih misli ali ne mogu vise da se borim sam sa sobom,ne mogu da tugujem i da sakrivam medju drustvom svoju bol koja mi jede dusu.Hocu da zivim dalje i da budem voljen.Hocu da dozivim ono sto sam tako zelio od tebe.Boze daj joj srecu i ljubav u zivotu jer znam da nije zasluzila takvu nesrecu koja je prati.Ipak ti saljem poljubac djubre malo i zelim ti sve naj naj naj ali nemoj vise nikada da mislis da postoji ljubav na prvi pogled jer dusa se ne upoznaje na 5 minuta.CMOKAAAAAAAA....ANDJELE"

Svati moje rjeci, ako mozes i ako znas. Netrazim nista vise, niti od sebe ni od ljudi okolo nas. Bila sam mlada, naivna i slijepa. Niti dijete, niti zena. Nesigurna u samu sebe i u svoja osijecanja.Voljela sam ga a udala se za drugoga.Ostavila sam ga bez rijeci bez objasnjena ali sad ubija me ovaj nemir sto krijem u sebi.OPROSTI MI!!! Ponekad je tako malo dovoljno da opet nastavimo dalje , ponekad je jedan osmijeh ili lijepa rijec dovoljna da nastavimo dalje , ali šta ako tih rijeci nema , ali šta ako je mrak jaci od dana , ali šta ako nemam nade za dalje. Mnogi ljudi i ne primjete da idu tim putem sve dok ne bude kasno a onda se svi pitamo , pa šta to bi , izgledao je sretan i situiran i sada ga više nema , šta se dogodilo , ostaje samo jedno pitanje u zraku.