romantika

Žuta ruža tiho vene nemoj nikad zaboravit mene ni ja tebe zaboravit neću dok mi ne zapale smrtnu svijeću i dok svijeća polako gori moje će srce i dalje da te volim

LJUBAV JE KAO DELFIN STO SE OBASJAN MJESECINOM KUPA U BESKRANOJ TOPLINI TVOJIH OCIJU,I ZATO NIKADA,NIKADA IH NEMOJ SKLOPITI JER KAZU DA DELFINI UMIRU U TAMI.

Umrijet ću noćas zato što te voli.Da mi ljubav vratiš jedino te molim.Uvenut ću tiho,kao crvena ruža jer patnja je jedino što mi život pruža!!

Da su noci duge koliko te ja volim, nikada ne bi svanulo

Ako nekog iskreno volis, nemoj ga zeznut, znaj da to boli

Ako je ljubav droga, onda sam ja najveci narkoman

Ako je grijeh sto te volim neka mi se to nikada ne oprosti...

Dok budna lezim,pokusavam da zatvorim oci, pa da se setim..... Ovo jutro mirise na tebe,ovo danas je jos jedna godina u nizu bez tebe.
 
 
Danas moje oci gledas u nekoj drugoj zeni, nisu iste boje a i ne svetlucaju kao moje ipak vidis moje okice.........
 
 
Ja danas disem tvojom dusom,kucam tvojim srcem ali te nisam zamenila sa drugim.
 
Secam se dana i onog naseg\"Sretno\"...to zbogom se nije naslo. To su bile reci mrznje vise nego istine a moja se ljubav nikada nije mogla da se pretvori u mrznju.
 
Svako je svojim putem posao,svako je svoju sudbinu nasao ali secanja su obecana. Secanja ne umiru ni sa jednim pokusajem, jer to bih bile puste zelje. Nema tu nikoga da krivimo samo sudbinu a ne nasu volju.
 
Ipak danas sve mirise na tebe, na onaj tvoj hod,na tvoj zagrljaj, na tvoje reci i na tvoje prisustvo.........

Svetlost svece miluje zidove moja senka je na jednim od njih, samo oni znaju sve moje tajne sto celog zivota sakrivam od svih.
 
Na stolu je casa neispijenog pica cudna je svetlost sto prolazi kroz nju, ja nisam pijanac sto utehu trazi, vec zaljubljeni pesnik sto prikosi snu.
 
Ne smem veceras zatvoriti oci znam da cu opet videti tvoje lice, i da ce mi obraz nakvasiti suza ujutru kad se probude ptice.
 
A zora jos dugo nece svanuti kazaljke su dosle tek do ponoci, tuzno me gleda mesec iz tame jer zna da mi ni on nemoze pomoci.
 
Onaj koga zelim daleko je od mene u njegovim ocima jedini je spas, da mi je barem da ga dotaknem u ovoj tami,da mu cujem glas.
 
Kroz njegov prozor ulazi mesecina i cuva ga dok mirno sanja, a sve sto zelim u ovom trenu to je da snove meni poklanja.....

Jednom u zivotu  ce te zarobiti muskarac  toplog srca i  hladan kao stena , a s pokidanim lanaca svoje savjesti poljubit ces svoga princa samo jednom.
 
Jednom u zivotu izvuci ces karte iz  rukava i nekome reci "Zbogom", a da ni ne trepnes, okrenutih ledja,ispisati ces njemu sudbinu na licu crtama suza svojih vlastitih.
 
Jednom u zivotu shvatit ces da nisi vise mlada, zaboravit ces kako nisi imala hrabrosti istini reci nekome u lice ono sto si uvijek cuvala u sebi, ono sto je bilo preostalo i sto vise ne postoji.
 
Al' jednom u zivotu saznat ces da nitko nije imao toliko paznje prema tebi, saznat ces da nitko nije imao toliko volje i ljubavipokloni cu se tebi kao na dlanu, da nicije srce nije bilo spremno uciniti sve za tebe kao moje, saznati ces to samo jednom u zivotu, a tada, da li ce vec biti kasno za oboje...

Želja je želja iz srca slabostNošena snagom bujice strasti Otkrila moju bestidnu nagostPonos mora na kolena pasti.I opet prizor pred budnim okomKakav se nađe s prolećem ranimSta li to huči mojim krvotokomKako da tebe od sebe branim?!Nije da ne znaš šta me to lomiKako taj bestid sobom da svladamMozda je bolje neka me zgromita culna drskost u koju padamDa li da molim - oprosti zatoSto dobov srca postaje jačiMeni uzeto a tebi datoOko mi setno a tvoje zrači.Kao na recept dala mi dozuĆuteći kažeš toliko trebaNevidljiv dodir niz tebe srozaA napon silan ko zrak sa neba.Ne znam a slutim da nemam pravoDa ljubim dušom ženu kraj sebeJedino mogu reći ti zdravoI vazda biti s tobom bez tebe...

Ništa mi dala nisi i zbog tebe ružeMog života gube listove bezbojne,Jer vidiš iste stvari koje gledam,Zemlju, i nebo što se nad nama rađa,Jer mreža tvojih nerava i venaSto održava tebe i lepotu tvojuSigurno zadrhti od poljupca čistog,Sunčevog što pada i na usnu moju.Ženo, ništa mi dala nisi, pa ipakKroz tvoje biće osećam zemaljske stvari;Radostan sam što mogu da gledam zemljuGde srce tvoje odmara i tuku mu damari.Zalud mi moja osećanja brane- cvetovi nežni što se vetru smeše-Jer naslućujem pticu u letu što čežnju tvoju plavetnilom posu.Pa ipak, ništa mi nisi dala,Tvoja mladost ne cveta za mene,S osmeha tvog bakarnog vodopadaNeće se napojiti moja žedna stada.Nafora koju ne okusiše tvoje usne,Poklonik ljubljenog koji će te zvatiIzaći ću na put s ljubavlju mojom u ruciKao sa čašom meda za onog koga ćeš zavoleti.Već vidiš, noć zvezdana, pesma i peharIz kojeg ispijaš vodu koju pijem,Živim u tvom životu i ti u mome živiš,Ništa mi nisi dala a, ipak, sve ti dugujem....

Jednom će iz moga groba izrasti bezbrojne crveni ruza, gorece rumenim plamenom.Ne čudi se tome, najmilija!Sjeti se koliki je ljubavi žar gorio nekad u mom živom ,  i sad   kad  sam mrtav toliko plamen jos gori..

ruza ima trn ,da se brani.
ptica ima kljun,da se hrani.
voda ima zabu i amebe.
a ja sunce imam samo tebe...

NEMA NISTA STO BOLI KAO LJUBAC STO GORI .......