SUZVUČJA LJEPOTE

.

Samo da vas obavijestim da danas NEĆE BITI smak svijeta
Imam i dokaz !!
Na pašteti mi piše " rok trajnosti-18.02.2013".. !
Eto i Dragica iz računovodstva PIK proizvođača te paštete veli da nebude danas smak svijeta...
izvor informacije : Kaufland
p.s.
ujedno se ispričavam zbog ove tužne vijesti svima koji imate kredite pa ste mislili da ih ne budete morali otplačivati.

.

da kontinent ima luku.
Prema kakvoći asfalta, postoji 2 vrste cesata i još treća: male, srednje i još srednjije.
A nisam davno bio u kinu.
Ajme kino, Kina, država mu u genitivu množine bješe.
Japan.
Hokaido.
Katana.
Činčile.
Bečki dječački zbor.
Austrija.
Klokani, koale, čudnovati kljunaši.
Ovdje zdravih jednootvora nema!
Parne i neparne lokomotive na te-tračnicama.
Tegljači vozaju po rijekamin teglenice.
Ili ih gura ili vuče.
Vuče!
Ma gdje je vuk?
Nosim nuklearnu glavu u ruci, otpadaju mi udovi.
Životni put konja?
Ždrijebe, konj, pa konjugacijom nastaje nova ždrijebad.
Krave.
Tu zdravih dvopapkara nema!
Od 10 svjetskih najvećih kompanija avionskih 9 su američke a ostale 4 su iz SAD-a.
Ne obazirite se vi na mene.

.

Link

.

KAO PRVO NABAVIO SAM NOVI ALBUM !..muzički...i napravijo ovu fitomontažu...slikovnu...nikad se nezna...(heheheh)...
Pa da vas počastim sa jednim odličnim disko video spotom dok razmišljam....
OVO SU UJEDNO I KARAOKE, pa možete sa djevojkom i zapjevati na poslu ili doma ili gdje već...

Link

Hm...
.....sad bi ja ( koji niti ne vjeruje u to) trebao nešto kao prigodnu Kristmas priču iliti basnu ?

Znam !!! I dok sjedim na WC šolji veselo ju puneći sadržajem, taman mi je u tih sat-dva pala na pamet praaaava Kristmas priča iliti basna !
No...o tom, potom...A i po vašim profilima vidim da baš i niste Kristmas raspoloženi, a ja, koji niti ne vjeruje u to, vam se pokušavam dodvoriti ( iliti "uvući u guzicu" što mi nikako ne polazi za rukom, jer bi već bio i zamjenik direktora,no to je već druga priča, jer moram i tu vještinu naučiti )...Enivej, bilo kako bilo, opet sam zabrazdio kao traktor u mulj...
Dakle, s ovim postom zaključujem sve priče i zgodice i novelete do Kristmasa.Dotle...nemorate niti svraćati ovdje, da vam uštedim ionako protračeno vrijeme.

A priča....ilti basna ide ovako ;

" - Hej !! ja ću ti sada čestitati Božić - sjekirom !!
-Pa i nisam mislio da ćeš mi čestitat, šta ja znam, lopatom il, nedajbože bratom na brzo.
-Mogao bi ti jedino čestitat babom...nabrzaka.
- Nju još nisam pojeo. Žilava, pa sam ju ostavio za kraj.
-Ja ću tebi čestitati majmunom od čokol

.

Pošto obožavam Salvador Dalija, Castanedu,Bukowskog,Ballarda, te Tim Burtona, a niti Tarantino mi nije stran...izmislio sam jedan

****** SCENARIJ ZA NOVI THRILLER !!*******

Fabula filma se bazira na istinitom događaju iz moje mašte i ide ovako ;


Jednom nogom u grobu metaforički, a drugom rukom u torti doslovno, krvareći iz vratne arterije,
također doslovno,
često se priupitamo,
doslovno,
gdje smo,
doslovno potratili,
doslovno cijeli,
doslovno dotadašnji,
doslovno život...
doslovno....
To se pitao i junak naše priče...ja ! Gnječeći tortu u samrtnom grču, nizao sam na vlastitom "displeju" postojanja svoje dosadašnje uspjehe i neuspjehe, bitke i poraze...
neplaćene poreze,
lijepljenje bala na namještaj,
razbijanja čaša,
razbijanja glava,
znoja,
nogometnih utakmica reprezentacije,
psovki,
parkova,
silovanja,
osvajanja tuđeg teritorija,
gledanja Upitnika,
gađanja Joška Lokasa kikirikijem,
proleterske značke,
pičaka iz Slovenije,
dobrog cimanja teladi s pajdašima,
skakanja preko živice pijan ko tele,
mrlja od bljuvanja na cipelama,
ganjanja vjeverica,
pravljenja tuluma na stablu šljive (i slomljenih rebara),
mirisa psećeg leša,
reklame za zubnu pastu,
bipsića,
"sladoleda" od izdrkanog-šećera-u-obliku-pjenasto-končaste-ljepljive mase,
te debilnog i dosadnog cirkusa u mutavom mi rodnom
gradu-koji-to-nije...
Što je dovelo do ovakvog raspleta događaja vezanih uz mizerno postojanje Kris-Krosa-Mutavca, ne zna nitko.
A i boli nas kurac.
Na što se treba orijentirati u ovom esejčiću je to da sam bio "Mister Univerzum Kombajnerskog kluba Gospić". Jeeeeees !...
Mnogi su bili ljubomorni što je moj skladni torzo zabljesnuo na prvoj stranici "Godišnjaka za mistere i misice", broj 72, te što su se na mene okomili svi poznati i nepoznati menadžeri iz Sokolovačke Grabe, malog sela pokraj Travnika. Kako i zašto sam dobio odličje, to je bilo poznato samo užem krugu ljudi. Pričalo se kako sam se jednom, na Sajmeni dan, pohrvao s medvjedom što mi je presjekao put. Pričalo se da je medvjed pobjegao glavom bez obzira na geopolitičku situaciju u državi, nastambi i kukurijeku.

- "STANI ! KONCENTRIRAJ SE!" Tim riječima sam izgradio svoju osobnost. A i torzo. Jer je njemu "koncentriraj se" značilo "prenesi dvije tone cigala iz šupe u ve-ce",kako sam si fino razložio, a bio sam ekspert za zajebavanje ljudi oko sebe, nos sebe, uho sebe, uholaža i blamaža. Bio sam, e zajeban. Do ibera. Bis uber! Jes, jes, zajeban bio. Lud bio. Bio sam, e totalno opičen. Čak štoviše, pomračena uma. Bio sam i psihopat. Nastrana starina izopačenih seksualnih navika. Volio se s konjima jebavat, među inim. I bungee-jumping sam obožavao. Znao sam se nekad popesti na vrh štale, zavezat kabel od cirkulara za nogu pa za gromobran i skočiti, onako u pregači, taman da štapom dodirnem blato pred štalom.
Dok me jednom prilikom nije opizdio grom. Satro me, u pičku materinu. Ubio, ne. Ih, al nećeš ti mene zajebat, jok. Jok! Ja oživio tjedan dana kasnije. Postao zombi.
Pozombijao načisto.... I naprljavo....
I tako, zombijao ja po selu, jeo krave, zečeve, djecu, kurje oči i proteze za kuk, razna variva što mi domoroci spremiše, i dobro se zabavljao u globalu, a onda, jebi ga, došao je dan kad sam ja-zombi morao u 2. svjetski rat, jebat ga, uz suze radosnice ispratilo me je cijelo selo, gađavši me zoljom u leđa, uslijed čega sam se raspao.
U tom momentu su me prozvali "Barutana".Sve to odigralo se pred očima mojim, kada sam bio još zidar naučnik i part-time hobler.
Kako mi se sve to svidjelo, odlučio sam sebe sastaviti od onoga što je ostalo i... To i učinih ! Sastavio sam se od dijelova što sam ih pokupio po obližnjem šancu, tj. bubreg, jetru, oko, motokultivator, meniskus, zdjelicu, usisivač i pola hot-doga.
Fino je to izgledalo, iss. Zatim, spojio sam tu kreaciju na gromobran štale, sačekao oluju, pa zatim grmljavinu, pa zatim munju, i uz koji kilovolt napona, biomehanički ja je promptno oživio !!.
- BEEEEEEE! BAEEEEEEEEEEEEEE!!! Bio je to prvi zvuk koji je ispustio. Radovao sam se kao nikad u životu. Prvih šest mjeseci skrivao sam "cyber-sebe" u štali, ne htijuć ga pokazat suseljanima, no onda sam skupio usne zbog gorke šljive, skupio sam novce, skupio pijesak, školjke, marke i salvete, crno ispod nokta najstarijeg bušmana, sociopatske papige, nebrige s klizališta na Tibetu, bureke od plastike, te na kraju krajeva, nakon te jebene psihopatsko-kolekcionarske raspomamljenosti koja me je bila obuzela, skupio sam i hrabrost, jeeeeees, hrabrost, jebeno konačno!
Te, (iako se rečenice ne započinju veznicima) odlučio pokazati svoju kreaciju cijelom selu.
Dočekali su me s burnim odobravajućim pljeskom. No, rulja je uznemirila moj cyber mozak, na mjestu kojeg je sad bio karburator, te sam svojim nogama, tj. oštricama motokultivatora (u puku popularno zvanog "trotomiklić"), počeo komadati okupljene na slavlju svog prvog rođendana u cyber-obliku. Pokušavši ga spriječiti, zaradio sam rez po grlu, te sam padajući zaglavio jednom rukom u rodjendanski kolač, tzv. tortu, ostavši tako zarobljen, izložen rotirajućim oštricama vlastitog pokojnog-zombi-mrtvog-cyber-mene koji je bio, jebiga, hm, živ.

I to je to...

Poučna priča za laku noć, dobro jutro, čestit Božić, Sretnu Novu godinu, godišnjicu mature, operacije bruha, pecanja, lobotomije, strijeljanja, škopljenja i sve ostale vesele prigode što odišu, takorekoć - " zrače pozitivnom vibrom ".

.

.

Haaaj ! Moje ime je Ruža !
Al nije ime to što je bitno! Bitna su prezimena! Naime, kad se čovjek zamisli oko mojih prezimena, uvidi da su prilično neobično zvučeća. Pospiš, recimo, zvuči posprdno. Kao, po(s)pišat ću te, ili pišam ti na tvoj uradak, te slično.
A to mi je djevojačko.
I uvijek sam imala problema s njim i bilo mi je neugodno kad god sam morala izgovarat svoje prezime u javnosti. Zbog toga, žarko sam se htjela udati. I onda sam se udala za Baldanija. Pih. Kad nemaš sreće, nemaš.
Jebat ga, Baldani je zvučalo još gore od Pospiš te sam tako odlučila zadržati i svoje Pospiš, koje je, iako poprilično opskurno, ipak zvučalo bolje od Baldani. I tako to.
Djece ?
Sedmero. Josip, Marko, Ivana, Kojot, Nedjeljko, Orangutanka i najmlađi, mali Prorok Pospiš-Baldani. Al nam je bilo veselo!!. Znali smo nogomet igrat zajedno, secirat žirafe i tak to. Al jebo djecu, bolje da vam pričam kad sam išla na koncert u Beč.
Jel da je odma bolje? Naravno da je....
E, išla ti ja tak na koncert, kad negdje oko Bregane, bum!, pred auto mi iskoči tapir i zapetlja mi se u dovod zraka! Kuku meni i pička njemu materina, to sam prvo pomislila !!
Onda sam pomislila da ću zakasnit na gažu i sve mi se smučlo. Onda sam pomislila da to i nije tolko loše, i da mi je pun kurac više pjevanja i tarabana i kola i pijane svjetine i opere, kadli, u tom trenu, začuh glas:
- ZBACI LANCE ŠTO TE ZASUŽNJIŠE!!
- Ko je to?
- RAMIZ !
- Pa Ramize, ajd izađi da te vidim, šta se skrivaš!
- NEMEREM! JAKO SAM RUŽAN, UPLAŠT ĆEŠ SE!
- Ma neću, ja se ne bojim ničega. Ja ti operu pjevam !
- E ONDA SE ZBILJA NIČEG NE BOJIŠ !
- A i zovem se Ruža, tak da nema frke. Kuiš, ružan-Ruža?... I ne moraš se derat, majke ti. Sve te čujem. Gdje si?
- Ajde dobro. Evo me tu iza drveta, rukujem se sa voluharicom.
- Aha...Ideš samnom u Beč? Ajde, ići ćemo na Prater u Vinernojštat, vozat se u kolicima, jest šećernu slamu i zajebavati bečanke!
- Ma nego što ću ! JEEEES!!!
- Ajde, pomozi mi tapira otpetljati iz ventilacije pa da krenemo!
- Nema problema! Juhuu!! Voluharice, zdravo mi ostaj, ode Ramiz u Beč !
I tako, Ruža i Ramiz krenuše na neizvjestan put u Bečku operu, praćeni sjetnim pogledima voluharice koja je odvačila tapirovu strvinu na drvu, jer bogamu, bližila se zima i moralo se opskrbiti proteinima, te kako već ono kažu ;

"Voluharci nema mira bez mesnata tapira".
.

.

ovo je unos ljeta Gospodnjeg 2012. godine prije Smaka Svijeta. Trebalo mi pol sata za ovo dadaističko kolažno remek djelo !

.

****** TINIJADA I ODISEJA ( 3. dio ) ******

continued! CONTINUED! CONTINUED!" Kontinuirano je odjekivalo u Tomislavovoj glavi dok mu se vid sve više oštrio, kao nož na brusu starog cigana. Čudna, hladna metalna senzacija koju je isprva osjetio na dlanovima, a sada je otkrio da se radi o nečemu glatkom i skliskom, natjerala ga je da jače razmisli o mjestu na kojem se nalazio. Kako mu se vid sve više bistrio, kao kad kroz baru vode na cesti prođe auto pa treba dva dana da se razbistri, Tomislav je počinjao uviđati da će biti sranja. Kad se magla vanzemaljske droge razišla, skužio je da stoji onakav sisat za šipkom u striptiz baru, a horde pijanih obožavatelja kliču u ekstazi.
- "Jebat ga !" pomisli Tomislav, šta je tu je. Kad si u striptiz baru, ponašaj se kao striptizeta, sjetio se on stare izreke.

- " !! DDD-D-D-D ! " Čuo se zvuk iz obližnje taverne na trgu Kreme & Objeda, kod križanja Češljugarove i Mrtve. Taverna Mravojed bila je na zlu glasu zbog sporadičnih viđenja vanzemaljaca za šankom i Elvisa Presleya u WC-u kako jede Toblerone umačući ih u pisoar. Nakon brze izmjene pogleda T&I odlučiše upasti u tavernu ne bi li napravili reda, bulla i votke. Pri ulasku glavom kroz zid, konobar ih odmah zamjeti i sa poslovičnim smješkom im se obrati na jeziku njima dobro znanom.
Pasji konobar bio je alien! Odma su mu sprašinjali rafal u njušku iz kubure Džedaj-Saskvača, naizmjence ciljajući na potezu noga-glava, i odalamili po šanku sirovim dinosaurovljevim butom nebi li ga skršili te nanijeli materijalnu štetu, a konobaru psiho-fizičku štetu sa opcijskim zatajivanjem srca poradi šoka. Dok je T razvaljivao konobu, I je otišao do kuta brbljati s pičetinom koju spaziše na ulasku. Doznao je da se jedna mala zove Kuburinka, a druga Neila i da su studentice mastodontologije pri sveučilistu za primjenjeno kretenstvo i inauguraciju optipleksa, te da su na katedri profesora Jegulje, naširoko poznatog stručnjaka za kvantnu fiziku i prcanje meda. Taman kad je I htio pitati za seks, pojavi se T, zajapuren i zapuhan te upita :
- "ŠTA S' DOGAĐA !?".
I mu objasni i upozna ga sa pičetinom ne bi li i on mazno jednu, no, T ga iznenada grubo odgurnu od stola i spraši metak u čelo Neili bez ijedne riječi.
Pomalo u šoku, I ga upita zašto je to učinio na što mu T odgovori:
- "Jebem te glupa, konjokradice! Jel ne vidiš da se Neila naopako čita Alien? A, majku ti glupu?! Ti bi vanzemaljce doveo ravno do naše jazbine!".
Na te riječi, I skrušeno spusti pogled koji tada pade na Kuburinkine noge, te je odmah priupita bi li ona njima pušila kardan, na što ova odgovori afirmativno, te njih troje krenuše put WC-a nebi li si naši heroji priuštili kakav fellatio od strane nepoznatog ženskog življa.
Usput, dok mu je dudlala, T je razvalio i we-ce, ma majku mu, neće tu alieni ni srat, pomisli si lupajući dinosaurovljevom butkom oko sebe neviđenom brzinom i preciznošću, dok se za to vrijeme I bavio čišćenjem Kuburinkinih noktiju na nogama te sretan svršavao radujući se ispunjenju svog malecnog fetiša. Nakon seksa, iscipelarili su Kuburinku na mrtvo ime, ne želeći imati niti jednog svjedoka.
- "Prokleta drolja!" - uzviknu I i zakopa joj cipelu u njonju još jedan put prije odlaska. Iskobeljavši se iz ruševina taverne van, I baci kilu C4 eksploziva na ruine, pa zajedno sa pajdašem otperja u smjeru osvete i pobjede.
Na raskrižju Ljigave i ul. Pasjih duša, T&I spaziše nutricionista kako čeprka po kontejneru.
- "Ej, iznutricionist! Aj plat gomolj!" - uzviknu I razdragano. Nutricionist se okrenu te prepoznade dobro mu znano lice. I mu je silovo i ubio ženu neki dan. Nije bilo te zahvalnosti koju bi on mogo iskazat prema tom divnom čovjeku, već jednostavno zausti ;
- "Spasitelju !".
Nakon kraćeg zagrljaja te izmjenjenih riječi o razlogu njihovog putovanja, T&I rastaše se od nutricionista Želje Špahtle zvanog Muf, koji im uz riječi ;
- "Njedra svakom, za politku ne znam, al evo ti ovo da te čuva", podari magični paradajz koji je u sebi sadržavao klopku za vanzemaljce i odvijač. Uvrijeđeni, T&I ga na mjestu ubiju i bace u jarak sa živim blatom, na što se blato naljuti i poče glasno protestirati "BRUBLJ BRUBLJ BREUBALJALJUBLJ!", na što se T&I okrenu te nestanu u vidu gubljenja iz vidokruga. Potom, T izvadi MP3 player sa dva para slušalica, ubaci Herberta with Dani Siciliano, pionira deep house glazbe, album Around The House, te njih dvojica polako nastave put, lagano lašteći oružje im u isto tako laganom ritmu glazbe iz slušalica.
Buć-buć-buć! Lagano su se klatili T&I prazneći spremnike svog slatkog oružja u sve što se micalo. Pritisak je bio previše za njih. Popizdili su i počeli ubijat sve oko sebe. Dabrove, krave, gnjide, pauke, zidare, par misica, precjednika Mongolije, ljutitog pripadnika gradske čistoće, prgavog djeda koji je naklapao nešto o inauguraciji i multipleksu, uglavnom -nerazumljiva sranja...

TO BE CONTINUED ( dok ne smislim što dalje...)

.

.

" Potpuno nepotrebne priče - Zbirka za najmlađe ; Odiseja- kako sam poludio ? "

***EPIZODA 254etiri ;

Jutro je počelo radno....
Obukavši se u kukuruzovinu, nakon što su objedovali skakavičje glave na buzaru, Tomislav i Ivek (u daljnjem tekstu T&I) pošli su na poligon kod stare vrbe ne bi li započeli sa odmatanjem svojih dugo zamotavanih navoja kung-fufu fu vještina. Kung-fufu fu nije bio običan kondicijski trening.Ne!. Kung-fufu fu (preteča Kungfu-fufa fufua, toliko smrtonosnog kontakt sporta da bi svaki borac koji uđe u ring odmah pao mrtav, tj. nikad nije bilo pobjednika, pa je nakon sedamdesetak tisuća mrtvih zakonom zabranjen) bio je sastavni dio borbe za opstanak u džungli života u pustinji. Najvažniji dio bile su vježbe disanja pod vodom, pod pijeskom, pod šljunkom i iznad lavora sa aktiviranim suzavcem pomiješanim sa dušikom, sumporom, kiselim mlijekom, govnima nedonoščeta, ježevim lešom i ribom na lešo starom jedanaest dana sa umakom od ustajalog gnoja iz čira mrtve vjeverice, te malo papra.
Nakon što su dobro prodisali, pročistivši pluća zračnom delicijom, ostavili su smjesu da fermentira (tri dana), a zatim ju ispili, bratski dijeleći na pola.
To je bio tzv. proces "zombifikacije".Naime, T&I su nakon toga pali u komu, bilo im je stalo (a u neku ruku nisu ni marili), stalo im je disanje, ali su se zato moždane aktivnosti povećale za cijelih 0,04%, što je, laički rečeno, značilo da im se zombiinteligencija učetverostručila! Tomislav više nije izvrtao cipele pa ih oblačio izvana, a Iveku nije više padalo na pamet ložiti vatru vlastitim nogama, i to dok iste još nisu niti odsječene, a bogme niti suhe kako to već zakon o loženju udova nalaže, a i obrazlaže.

EPIZODA četiristotine67 ;

Uspješno završivši prvu fazu obuke, T&I, uputili su se u pećinu surog zmaja na obroncima Sljemena. Tamo su gledali TV, a i gledali su kako da odspavaju dok nema zmaja (bio je na poslovnom letu za Japan) i popiju mu što više piva koje je držao u rashladnom ormaru, posebnom ormaru za držanje ljetne odjeće, u kojoj se temperatura kupaćih gaća spusti i na minus petnaest stupnjeva, pa takav trk na plažu pa da vide pičke ko je faca zaleđenih jaja !.
Doduše, neki su išli korak dalje i hladili svoje gaće u tekućem dušiku, te osnovali udrugu koja je dobila naziv "Bezmuda Kasta", no o tome drugom prilikom.
Tomislav je usput otkrio u špajzi dinosaurovljev but, koji je zmaj ostavio za neka crnja vremena. Odmah prepoznavši potencijal buta kao oružja, Tomislav ga pospremi u džep košulje sa havajskim uzorkom, usput fićuknuvši kao nekoj dobroj pici na ulici. Dobro se naspavavši i naderavši se zmajeva piva, odlučili su T&I krenuti u boj za pravdu i autonomiju, bezvlađe i paradoks. Uspjeli su među ciljeve utrpati i borbu za prava Kanadskog Saskvača, na što im je ovaj poslao kuburu sa potpisom "Džedaj-Saskvača" i kilu borovnica od kupine sa jagodama.
U završnim kontemplacijama puno puta je Tomislavu na um padao Zoki, njegova masnica na podlaktici (ili nadlaktici? nije se više jasno mogao sjetiti), i nasmijano lice kad mu je rekao da ga mrzi više nego ikoga, te višekratnih brutalnih uboda nožem u želudac i piljenja udova na cirkularu kao Zokijeve reakcije na njegovu izjavu. Ah, zlatna vremena su to bila ! Vagoni pičetine i drva za rezat kolko ti srce hoće. Isssso Mikiii ! A i za popit je bilo. Dobri stari Zoki. Tomislav se nadao duboko u sebi da će ga opet pronaći, pa možda zasnovati i kakvu homoseksualnu zajednicu s njim, a C da im bude kum.
- "DIŽI SE!", prekinuše Tomislavova maštanja Ivekove riječi,
- "VALJA GIBAT!". Tomislav ustane, sa sjetom poljubi prepariranog slona u kutu sobe i odluči konačno postati muškarcem!
- "IDEMO! IDEMO SE NAJEBAT' MAJKE SVEMIRCIMA!!", uskliknu tad Tomislav, uhvati pocinčanu testeru (narodski: gudalo) koju je dobio za svoj osamnaesti rođendan od materine svekrve babinog tetka šogora na prvom otkosu žita, a Ivek dograbi vruć burek iz pećnice i potrpa ga po džepovima od košulje, za uho i u cipele da bi bolje amortizirale, te namaže dlanove i lice mašću da bi se što sjajnije borio.

EPIZODA 5sedamdeset6 ;

Ojunačeni, namazani i spremni za fajt, mrko su gledali u daljinu osjećajući se osjećajno, tj. sjetno, što nikako nije doprinosilo njihovoj nabrijanosti. Dakle, mučila ih je neizvjesnost ishoda njihovog pohoda na zle vanzemaljce i njihovih tetaka šogorove jetrve stričevog brata nećakinje majčine sestre svekra očuhova kuma strica.

* TO BE CONTINUED! *

.

Pošto još uvijek revno pišem scenarije evo i mojeg scenarija za idealnu sapunicu koju će nadam se ekranizirati....
Prije nego nastavim dalje, da sublimiramo prethodnih 46775 epizoda ;

Radnja ove serije se odvija oko 1995. u nepoznatom Meksičkom selu. iako je selo nepoznato, ondje živi nekoliko milijardera i to je sjedište mafije. sapunica se zove

"IZVOR VJEČNE LJUBAVI U OAZI USRED PUSTINJE GDJE OBITAVAJU DUGOUHE NILSKE ČINČILE."

epizoda #1

u sobu ulaze CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES (CFCLMYG) i JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ (JAFSM).

CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : bwuahahahaha nitko neće saznati da smo opljačkali banku !
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : čekaj, nisam otvorio prozor... ajde ponovi malo glasnije...

CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : rekao sam: OPLJAČKALI SMO BANKU! CHEMOS ROBADO EL BANCO! WIR HABEN DIE BANK BERAUBT! NOUS AVONS VOLÉ LA BANQUE! WIJ HEBBEN DE BANK GEROOFD !

JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : tako je! bwahahahaha! i nitko neće znati da su je opljačkali CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES i JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ! ulica konkvistadora 12A, broj 445-6621!!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : bwahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahaha!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : ajmo pucati iz vatrenog oružja, da privučemo pozornost na sebe !
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES :
ajmo!! lanzamiento! fuego!

dotle ih ispod prozora prisluškuje cijelo selo.. iz nekog razloga, svi su se razbježali osim mladića po imenu JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ (JSPA). JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ se dade u trk ali mu noga zapne u korijen.JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ padne i JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ udari glavom od kamen i JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ ostane u nesvjesti...

(bubnjevi) tanananana..nananaanana!

epizoda #232

CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES i JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ još uvijek pričaju o pljački, a JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ je vani u nesvjesti. nitko nije zabrinut činjenicom da je sada zima i pada snijeg, a u prošloj epizodi je bilo proljeće.
no, to i nije važno, jer onda se ne bi mogla razviti priča........

CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : gdje si sakrio novac ?
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : na zadnje mjesto gdje bi ga tražili: u policijsku postaju !
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : genijalno! ja se toga nikad ne bih sjetio!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : to je zato, amigo, jer ja imam više brain-power nego ti! usted es estúpido !
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
tararatata tatarararaaaa !!

kraj epizode bum bas dum bubnjevi,tambure !

epizoda #1233

trebalo je proći 100 epizoda da mama i papa od JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ shvate da im je sin nestao.
PAPA JOSE SANCHEZ PEDRO ALVES (PJSPA): senor policajac, nuestro hijo falta! gdje nam je sin JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ ? policajac
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : no se preocupe! lo encontraremos ! i will search for him! ik zal zoeken voor hem !
MAMA JOSE SANCHEZ PEDRO ALVES (MJSPA): gracias! el dios le bendice !danke ! thank you ! hvala !

policajac JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ dolazi ispred kuće lopova CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES i JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ . nije poznato zašto su oni još uvijek tu i zašto nisu otišli po ukradeni novac, a još manje kako nisu skužili smrznutog dječaka JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZa u dvorištu.

CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : despierte! wake up! un policía está viniendo!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : qué pasa? por qué usted me despertó para arriba?
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES :
a policeman! he's coming ! een politieman! hij komt ! murja !

**kuc-kuc !! **

JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : he is here! brzo, sakrij haubicu ispod tepiha! ja idem otvoriti vrata...
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : buenos dias, senor ! dobar dan !
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : buneos noches !
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : smijem li ući? May I enter ? Kann ich geben ?
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : naravno ! your home is my home ! Doma je můj domov !
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : lijepa gajba... nego, što je to ispod tepiha?
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hm... ovo? prašina...
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : iako mi izgleda kao haubica a vas dvojica ste poznati sumnjivci za pljačku banke, povjerovat ću vam na riječ...
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : gracias!
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : hej, zar ti nisi nijem !? hey, je niet dom !?
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES: bio sam. ali onda je moja majka izmolila krunicu i ozdravio sam.
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : ok... adios, usted burro ! . oh, by the way, onaj vrtni patuljak vam je baš fora ! podsjeća me na nestalog dječaka JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZa...
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahaha !
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahaha !
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
JUAN MADRIGAL ALVAREZ PEDRO SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahaha !

(taratata-ata-aa taraaara ! bubnjevi,tambure)

kraj epizode # 1233

epizoda #3414

dječak JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ se budi. pogleda oko sebe i vidi zaspale razbojnike. razbojnici su baš jeli odojak pa im je jedan nož ostao u dohvatu dječakovih ruku. JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ prereže konop i odšulja se do vrata. na podu spazi pištolj. lock and loaded. JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ uzima pištolj u ruke i cilja u glavu jednom od razbojnika...

JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ (razmišlja): bio sam zamrznut ondje... tko zna koliko je vremena prošlo... sigurno mi je cijela obitelj mrtva i sad je moje nasljedstvo oduzeo neki zlobni mafijaš. moram ubiti ovu dvojicu... moram... kao što bi rekao od moje strinine ujne brat od jetrvinog šogora sin: "neke stvari se mogu propustiti. nogomet nije jedna od njih".

epizoda #21445

JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ već tisuću epizoda drži razbojnike (zaspale) na nišanu i bavi se moralno-etičkim i tekstilno-fiziološkim dilemama...

JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ : iako su me ova dvojica zavezala za radijator imam osječaj da je to samo zabuna...
JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ (spušta pištolj i okreće se): gle! telefon! ali... presječena mu je žica... nema veze, iako mogu samo pobjeći i prije toga čak ubiti ove razbojnike, ja ću radije popravljati telefonsku žicu i to okrenut leđima razbojnicima, koji su ovdje u istoj sobi i spavaju već tri dana, što znači da će se uskoro probuditi.
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : mmm.... ehm? que? (okreće se prema CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALESu) wake up! despierte! wake up! oslobodio se!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES :ehm? que pasa?!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ :za njim! za njim!

epizoda #36668

JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ (čeka dok se razbojnici skroz ne razbude i ne skupe oružje prije nego se da u bijeg): hilfe! hilfe mich!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : imam ga! uhvatio sam ga za nogu! JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ dolazi, brzo! quickly!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ (vuče za sobom haubicu): puf... pant... evo... me... dolazim
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : hahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahaha!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hahahahahahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : haahahahahahahaahahahaha!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : bwahahahahahahaahah!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : bwaha bwaha bwaha bwaha bwaha!

epizoda #39438

JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ i CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES su se smijali punih 1162 epizode. vjeruje se da je kriv montažer koji je programirao loop. javnost se pitala, je li moguće da nitko od ekipe to nije skužio? mislim, valjda gledaju vlastitu sapunicu, zar ne? zar ne? aha, ne. sad mi je mnogo toga jasnije...

svi glumci su stariji pedesetak godina. JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ i CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES imaju dugačke brade a JSPA je odrastao.
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : hej, gle ovo! imam bradu! a mali je odrastao!
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : hej, zašto su mu gležnjevi tako čudni?
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : zato jer si ih držao u stisku trideset godina, kretenu... (JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ se dade u bjeg ali mu gležnjevi popucaju)AAAAAAA!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ mislim da moraš nešto znati (muzikaaa)... ja sam tvoj o...
CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES : auuuu! ubola me osa!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ : što si počeo govori auuu! kako peče!
JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ : molim? ti si moj... što?
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ :JOSE SANCHEZ PEDRO ALVAREZ , mislim da moraš nešto znati (muzikaaa)...ja sam tvoj ota...?gle! netko je ispred kuće!
JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ ; ništa... ups, eno policije! bježimo! (JUAN ALEJANDRO FERDINANDEZ SANCHEZ MARTINEZ i CHICO FELIPE CAYETANO LOPEZ MARTINEZ Y GONZALES bježe..)

....a sada možemo nastaviti dalje sa sapunicom: "Izvor vječne ljubavi u oazi u sred pustinje gdje obitavaju dugouhe nilske činčile ".

.

.

I dok vani padaju bjesomučno ona bijela govna, ajde da malo razvedrim atmosferu i raspičim moj omiljeni vokalno instrumentalni sastav "Opatice sa ranama" iz kojeg vučem muzu za moje somnabulističke priče..svidjrt će vam se visoko tehnizirana glazba.

Link

te uz prigodnu fotografiju koju sam osmislio, poželim dobro jutro.
.

A SADA sam za vas IZ SVOJE ZBIRKE SCENARIJA ZA TV SAPUNICE odabrao moju prvu EROTSKU TV-NOVELETU ;

"Gibljivost spermatozoida, nakovnji i sitni Proletarijat u sprezi s kultiviranjem zemlje - priručnik za drkanje "

*****************************************

De vidi šta ima na teveju!
- Prvi il drugi?
- Drugi, jebate !!
- <KLIK!>
- Gle, taman novu epizodu prikazuju!
- ISSSSS! Tooooo! Vidi, vidi !! "Gibljivost spermatozoida, nakovnji i sitni Proletarijat u sprezi s kultiviranjem zemlje - priručnik za drkanje " ! Ti su mi omiljeni!..
- Daj šuti da gledamo, bog ga jebo!
- Sori...

EPIZODA 1;

"- Eh, Krmelje moj, daleko smo dogurali - ponešto sjetno obraćao se Dagnjo Trorektuumčić svom dugogodišnjem prijatelju, znancu, poznaniku, pratiocu, menadžeru, a ujedno u babi, Zimbabvijki Utuš-Trorektuumčić.
- Koji ti je kurac, šta me nazivaš Krmeljom? - obrecnu se baba.
- Uh, sori, zamijenio sam te s nekim drugim. Možda i sa trećim, nisam sto posto siguran.
- Znaš, ponekad mi to sve ide nakurac. Te turneje jebene... Mislim da mi ne odgovaraju više. Para imam dovoljno. Ne treba mi ta zajebancija.
- Dobro, ne treba, al jebate, tam su milioni zlih kudravaca vani! Opasnost još uvijek prijeti ! Nemoj biti ljut, al mislim da bi to bilo pomalo neodgovorno.
S naglaskom na neodgovorno.

EPIZODA 2 ;

- Čekaj malo, kak sad?
- Ja sam mislio da je ono gnijezdo kudravaca u Šljas-Medvjediću kod Gizeha bilo zadnje! S tim smo očistili Mezopotamiju, pa i sama si rekla!
- Nisam ti htjela kvariti raspoloženje. Iz stožera sam dobila novu mapu sa rasporedom kudravaca.
Već su dva kvadranta okupirali i množe se.
- E, al šta ja imam s tim? Jebe mi se.
- Treba mi jebena penzija.
- Treba mi drkanje kurca u tropskom pojasu i mozak na paši.
- ...I to što kažeš. Jebo sve. I meni je pun kurac.
Puške, sluz, krv, nasilje... Zbilja bi trebali opet krenuti.
Nisam ja ja ak ne ubijam, Konsuela..."
- Konsuelaaaaaa !

( MA PREBACI PROGRAM SUNCE TI JEBEM! JEBO TE SAPUNCE VIŠE UPIČKU ŠTA ĆE JOŠ I SVEMIRCE UTRPAT UNUTRA, BOGA IM !, uuuuh, al me to moze razpizdit..)

EPIZODA 364 ;

- Ja ti nebih riječ reko !
- Jašta ! da mislim. Mislim je zaglaviti tamo, zašpranjat je s obje strane, skupiti rulju da testira most odmah, i onda bi svi fino skočili na nju, počeli mlatarat rukama i skvičat, a ja bih se ogledao i pitao se jel sam zbilja postupio ispravno...
- Misliš da bi se toliko velika guzica mogla pronaći ?
- Hm. Ovako ti to ide:
Trebalo bi Gibraltarski prolaz začepiti.Ionako samo stvara propuh...I to, začepiti ga s guzicom !
- Nema problema, meni možeš sve reči. Znaš da sam nejnekritičniji babun na svijetu.
- Nešto me jebe u glavi. Imam ideju. Zajebana je, odma ti moram reči. Sve si mislim bi li je uopće podijelio s nekim....
- Hm
- Hm

EPIZODA 45346 ;

- Sekula !!, šta je? Šta si se uzvrpoljio, koji kurac?
U selu podno... Ma kurac. U pički maternoj !
Pa kaže:
Ovo što si čitao bilo je unatraške.... Ali, gle, ako je to bilo unatraške, je li onda i ovo?
Mislim, lako sjekirom zatući kajmana, ali samo ako spava! I neće meni nitko pričati o mojim postupcima, jel sam dobro vidio da se s time ne možeš zajebavati i kak god koji dođe, sam traže više i više, a ostao bi najradije glup da mogu !.
I ništa, šeću se, dođe do trgovne, bog te, kaže hoću tristotrojku!
Kaže trgovac:
- nema !.
- MA JA HOĆU TRISTOTROJKU! I DEVETSTODEVETKU!
A trgovac kaže ;
- jebate, al ti ti je skoro muzejska vrijednost!
- MA NE PITAM NIŠTA SAMO DAJ OVAMO !ODMAH KUPUJEM!! I ovaj izvadi tristotrojku, devedstodevetku i osamstoosmicu. Sedamstosedmica isto ima nekih zajebanih zvukova, i šestošestica. Petstopetica i dvjestodvojka, eeeeee, brale !!
Valjalo bi to sve naslagati i onda...peri-deri !!
- Ali...tko bi što znao o tome. Možeš kemijat?
- Jok, ti ćeš.
- Očeš prcat?
- Nego !

EPIZODA 45676 ;

- E...mala je zmaj. Pun joj je kurac. Pun joj je kurac. A dobra je. Zna i kuhati ! Neki dan mi ispekla sokola. Kaže, ovaj više neće krasti pilad. Piliće. Pilad.
- Ehehe.
- Što sam ono rekao ? Mala je dobra, da. I ne stidi se.Ma kakvi! Isssss ! Ali tko meni može što reći ? Tko MENI može što reći ? - - Nitko !
Zato i jesam najpošteniji od poštenih. Kad bi se lagalo. Ali još malo pa ću prolupati, pa ćemo se ja i mala samo smijati.
- Znam ja, sve odlazi ukurac. Odosmo svi ukurac. SVI !
- Pa se ja zato čudim: zašto uopće razmišljam ?
- I opet, zato jer sam ipak pošten. A takvi najebu, uvijek.
- Znaš kako kažu ; "Al sam naparfemiran ! ".
- Ne znam koji kurac. Mala ima dobro salo. Hoće ga još. Rekao, uzmi moje !
- A, jok jok, pipni ti ovo, jebem li ti sunce !
- Ja sam čudno ograničeni skakavac, onda sam joj rekao. Ti si pijan, i znaš, nemoj pušiti.
- I neću.
- Šta ti treba u životu da bi bio sretan?
- Nezam.
- Neznam.
- Ne znam.

NASTAVITI ĆE SE....

.

.

- Jel Tin, ti si stolar, a?
- Jašta sam. Stol stolujem, bol bolujem. Jaganjci božiji, krunjač kuruza, maljutka, itd.
- Voliš ti tak srat?
- Više neg Boga vidjet !
- Oćemo li'?
- Šta?
- Pa Boga gledati ! Sunce li ti žaračem opaljujem pod oštrim kutem!
- Jebo te on. Dosadan je i svojeglav.
- I to što kažeš. Jučer mi žena kupla svrdlo za pingvine. Nemožeš ih nahvatati kolko ih posvrdlat možeš. Prva liga. Hidraulika mu je na mjestu, bolje nego od mog trotomiklića.
- Aaaa, di si to kupio ?
- Dolje u "Trgovni beskorisnim stvarima -- Sve po milijon kunija". Imaju divan izbor jastučnica. Uzo sam dvije. I nije mi žao dva milijona. Jebo. Biće para.
- Tako je. Kad bi svi štedli, pičku strininu, sve bi stalo, nebi bilo protoka para i ode sve ukurac. Jebate, nesmijem si ni zamislit...
- Istinabog.
- Jebo te on.
- Jebo tebe.
- I kak ti je žena?
- Ruža? Odlično. Neki dan me htjela ubiti rebrom od slona. Neznam odakle joj, al mogu ti reći da mi je prozujalo kraj kičme i da mi nije bilo svejedno.
- Issssss! Pa šta je zafrkavaš! Znaš da su ti žene kratke sa živcima. Moja, recimo, voli kad ju polijem betonom i pjevam ustaške pjesme. Onda se smiri.
- E, kad bi ja tak sa svojom mogao. Al kurac, ona uvjek komplicira.. Te daj mi oktopodovu jetru, te gdje sam ostavila babinu izlučevinu, te ovo te ono, te gdje su mi ključevi od kombajna...
- Ma jašta.
- Jašta, buraz, kad ti kažem. Išla ti ona nedavno u Jeruzalem. Organiziraju tam neke tradiocionalne susrete sa Isusom, eto već dvije tisuće godina. Bude kirvaj, ima kotlovine i kobasica, ribe, vina, a Isus izvodi performans "Globalno Zacjeljenje".
- Šta mu je to?
- Ne znaš? Pa pokupi ono, hiljadu-dvije dobrovoljaca, sve ih samelju mlinom čekićarem, a onda Isus dođe, napravi krvavce od njih, skuva, a onda ih sve ponovo sastavi kakvi su bili... Kakvi Koperfild, pičku, to je posao !!
- Zbilja. Mogao bi ga ja zvati kod mene. Čuo sam da je majstor s mesom.
- Jašta, jašta. A čovjek jede samo ribu, nebi nikad reko...
- Ide on po kućama, čuo sam. Kod susjeda bio pretprošle godne. Joj, što mu je šunke obradio, stani-pani! Prolazio sam taman kad su izvlačli krme iz svinjca. A onda mu Isus pucao u glavu. Palo krme odma. Zna Isus sa svinjama, zna gdje treba gađati.
- Kod susjeda kažeš? Ja čuo da je u Donjem Mrkogovnju poveo i par apostola, dolje kod mog strica.
Kažu, tri komada od dvjesto kila bili gotovi do četiri popodne! A počeli ujutro u devet!
Bem ti, vrijedni su ko Isusi!
Ono, znaš šta mislim.
- Jašta, jašta.
- A da dobro rade, rade. Nikad takve kobasice nisam jeo.
- Jes, mogao bi ih i ja zvati. Al ima jedan problem.
- E?
- Pa da. Kažu da su Isusa neki tam Rimljani razapeli. I to prije dvije tisuće godina.
- Zbilja? Pa ko onda obilazi kolinja?
- Zbilja ne znam. Sumnjivo mi to. Trebalo bi to prijaviti.
Šta kurac, dođe mi neki kaže ja Isus, ovo-ono, ja njemu samo kolji bajo, a on mi zasere meso, čvarci budu žilavi a kobaje neslane. Bolje ne riskirat !
- Istinabog.
- Tako je. Zajebi ti to. Neće meni Isus ništa po mesu.
Bog eventualno.
On može sjebat svinju i bez pištolja. A Isus će ju onda oživjeti pa ću ju dvaput zaklat! Too! Biće mesa, a opet za iste pare!
- Zbiljam, mogli bi neki biznis okrenut.
- Telefonirat ću ja ženi u Jeruzalem, pa nek nas spoji sa Isusom, ima da se pare vrte!
- Mere!

T.S. Zb(i)rka remek djela "Vrapće, 2012.godine"