Muškarci i žene...i nešto između

Upute za plavuše :P

Tinypic i imgur zezaju u zadnje vrijeme, pa bolje preko Link
Jednostavno da jednostavnije ne može biti. Recimo... ;)

Početna stranica - dva reda:
ne mijenjaj dimenziju slike (s desne strane strelica na koju kad se klikne daje nove veličine fotke za blog)
no expiration - ako želite na tom sajtu ostaviti svoje fotke - vrijeme editiranja fotke

I ispod toga "odaberite slike"
(za odabir fotke MORAJU biti sejvane na komp, pa ih se povlači iz datoteke di je spremljena)

-klik na odaberite fotografiju i na fotku iz datoteke i na "open"
(povuče ju na postimage)
-9 linkova za različite namjene, a za blog kopira se DRUGI (slovima: drugi :))

Drugi korak, ako na prvom nije bilo popikavanja:
-otvoriti svoj blog za novi zapis
-s desne strane izvan okvira za tekst (fakat pišem za plavuše :P ) kliknuti na "dodaj sliku"
-u otvoren prostor - red - zalijepiti kopirani link fotografije i spremiti

To bi bilo to :)

po drugi put, da se netko ne zezne, pa poželi vidjeti i mračan nastavak ... :)



Kaže frendica Anastaziji, gledajući kako priča o njemu, smješka se , zarumenjenih obraščića i neizgovorenih, potencijalno pohotnih misli – ridiculously hot.
I to u 12-toj minuti.

Do te minute već sam zaključila, bez puno truda, da je film veliko sranje.

Anastazija, djeva nevina, nevino plavih očiju, a on...pizdek.
Je, baš to. Izgledom na kojeg klecaju koljena jedino ako se zbroje kvadratura njegovog poslovnog carstva, pogled kroz staklenu stijenu ureda i pogled na njegove bankovne račune.

Grozno loša gluma!

Par minuta kasnije, on i ona na metar udaljenosti.
Anastazija guta knedle, kao ja prokulicu kao klinka, polupognutog pogleda, implicirajući da upravo takav mora, čedan biti, a Christian čeličnog, dobro istreniranog, periodičko-petominutnog treptanja.

Bili su i na kavi.
U nastavku filmsko-čarobni Christian pokazao je da znatiželja nije samo ženskog roda, a da li je u filmu ubila koju mica-macu, nemam pojma, mada se nadam da su sve mačke na broju.

Sad si mislim, kak bih reagirala da me potencijalni fuck partner, ili nešto još uz to kao bonus, nakon dva susreta, od toga jedan poslovni, a drugi usputni, pripitkuje o privatnim stvarima s naglaskom na muška stvorenja koja se slučajno ili namjerno kreću oko mene?
Anastazija je zatreptala, vjerojatno misleći – vidi vraga, pa on je zainteresiran za mene - a svaka druga bi ga sterala k vragu ili mu barem šarmantno dala do znanja da je gurnul nos di ne treba i da može dobiti, uz smiješak, i po prstima.

Kae dalje bilo?

Nakon kave, naša draga Anastazija bila je i kuhana, pečena, a on je, seronja, iskoristio trenutak njenog romantičnog-hormolanog pomračenja uma i prodao joj foru, gledajući je drito u oči, rukom upletenom u njenu kosu – nisam ja za tebe – i još malo prosraćkao par riječi koje se obično vrlo brzo zavuku pod kožu i učahure u međunožju.
U nastavku, i mimo filmskog scenarija i herc ljubića, obično ide – bit ću s tobom dok će mi biti zabavno, naravno neizrečano, a tvoja greška je kaj si na to pristala jer sam ti, u startu rekao, kakav sam.

Mazohistički sam odgledala film do kraja, s nekoliko pauza.

I morala sam ovo podijeliti s vama, da se slučajno netko ne zezne i potroši lovu za nakaj kaj ne vrijedi ni uz besplatne kokice i Colu, unatoč višku vremena koje ima, a ne zna na koji način potrošiti ga.

Ako mislite da budete vidjeli nekaj konkretno, zaboravite.
Vidjet ćete njegovo dupe i leđa, njene cice i to je to.

Ako mislite da budete nekaj naučili, i to zaboravite.
Vidjet ćete dvije tri scene di ona ima zvezane ruke, ekstatično zakolutanih okica, ali i ne zakaj.
Čak i ako se potrudite upogoniti maštu, bome vam ne bu uspjelo sve to povezati u smislenu cjelinu koja bi posljedično stvorila znatiželju da tak nekaj isprobate i doma.

Ako niste znali, vrhunac sado/mazo zabave je lupanje po ženskom, golom dupetu, preko koljena, kao kazna za neispunjavanje ugovornih obveza po čl. 23, točka 1, stavak 2.
To svakako morate memorirati, jer ako ništa drugo i ako vam je dan usran, budete se cerekali.

:)


Eto, to bi bilo to, kaj se tiče filma.
Znam da ću imati još nekaj za dodati, pa se nadam i da mi ne budete zamjerili :P
Ono kaj mene zanima kaj je u knjigama/filmu toliko avangardno, za žene oslobađajuće, ja nisam uočila.




Danas...
Možda budem imala mazohističkih sklonosti, pa bum odgledala i mračnu sivu.
Možda su apgrejdali međuodnos i on više nije bahati pizdek, a ona djeva nevina.

:P

Dan :)

Ok, bum dobra danas :)
Valjda.
:P

'dan!

Sunčan, konačno.
I nadam se da bum se za dan-dva naspavala.
Sad bih mogla uspješno reklamirati korektor za podočnjake i nekaj pilulasto za smirenje. Ko mi kriv kad sama nabijem tempo, a kampanjac sam i kontrolfrikuša.
:P

Bu bilo kaj za čitati danas ovdje?
Ček, rekla sam da bum dobra.
Evo, brojim do 10..1..dva..5..

Ma, neću.
Dobri su dosadni. Meni :)

Ozbiljno - totalno krivo koristite blog, ako imate namjeru nekog ovdje sresti, ne samo jednokratno.
Da sam u takvoj kombinaciji, vodila bih dnevnik, svaki dan, ali ne ono..kakala sam i piškila, pa sam skinula krmelje, otvorila frižider i gladno buljila 5 minuta u potrazi za nečim jestivim.
Kajaznam, kad odradim ovo započeto, bum se probala ufurati u to, pa da vidim kak bi izgledalo ;)
Samo ne znam tko bih mogla biti jer zanimljive su mi varijante kontra mene, kao alternativa, isprobavanje nove osobnosti koja možda i negdje u meni postoji, a skriva se ili ju skrivam.

Sjećam se kritike koju sam dobila za jednu priču: "Koji kurac vama ženama to treba."
A bila sam preljubnica i skinula sam ju skoro do gola...

U nekom drugom životu, prošlom ili budućem, možda ;)

-Ljubeeeeeeeee...
-A?
-Daj...
-Kae?
-Jaje. Ajde prekini to kaj delaš. Imam ti nekaj za reći.
-Samo malo, skoro sam gotov. Čekaj, kaj to znači?
-Niš ne znači. Osim...
-Osim...?
-Bila sam jučer s Gogom na kavi.
-I to je tak važno da nemre čekati 5 minuta?
-Je i nije!
-Aj me ne pilaj. Znaš da ne volim kad imaš 15 godina i cimaš me.
-Jebote, kaj si se tak narogušil.
-Nisam, samo znam kad počneš ovak, da ne bu dobro.
-Bude!
-Slušam.
-Znaš da Goga ima nekog novog lika...
-Je, koji je to po redu u zadnjih godinu dana?
-Kaj te briga! Ni bitno. Ovaj njen ti je tantra majstor.
-Kae? Kaj mu se nemre više dić, pa joj priča priče i puše joj za vratom?
-Ti si blesav! Baš onak blesav....
-Da odem baciti smeće, pa budem manje blesav ili da čekam nastavak?
-Ajmo i mi probati.
-Kaj? Duhovno se ševiti?
-Ma, vidi ga. Priča mi Goga da je i njoj to bilo onak smešno, ali kad je prvi put svršila bez kontakta, okinula je kao nikad do tada.
-Je, je..i vidla vrtne patuljke kak trče prek ulice.
-Baš si neki. A znaš mi gurnuti pod nos da nisam kao prije, a sad kad je nekaj pokušava, ti se sprdaš s tim.
-Zlato moje, evo potpuno sam predan slijedećim informacija. Da zgasim TV?
-Ok, priča Goga da je teorija jedno, ali trebamo probati pa da skužimo o čemu je riječ.
-Dobro. Kaj trebam napraviti?
-Sad niš.
-Mogu onda po pivu? Žedan sam. Ti malo pobeglo danas s čilijem? Krepat ću ak me počne zaebavati žgaravica ko neki dan.
-Bumo prek vikenda.
-Kaj?
-Odi vrit! O čemu pričam zadnjih 10 minuta?
-Tantri?
-Ok, bum našla nekog s kim bum probala. Mi Goga možda posudi svog...
-A ja bum mu sredil face lifting. Trajno. Besplatno. Ajmo ovak-ne bum te zezal, a ti probaj što kraće s edukacijom o tantri.
-Za početak zaboravi da buš ga parkiral.
-Kaj bum?
-Čul si! Veli da je u tantri najvažniji protok energije i da se za početak moramo negdje ugodno smjestiti.
-Znam di. U krevetu.
-A-a. Ona voli to delati na podu.
-Je, ko lud sam da si zravnam kičmu. U stvari može, ali ja sam gore.
-Ti si vriti, uopće me ne slušaš...
-Slušam. Dalje...
-Trebamo potaknuti intimnost bez dodira. Za početak.
-A kaj bumo delali? Gledali se? Puknul sam te drugu večer, a sad se bumo gledali?
-Bumo. I zajednički disali.
-Goli?
-Ne, u pidžamama! Kaj ti je, naravno da goli.
-A kaj ak mi se mam digne?
-Budalo!
-Koliko to sranje traje? Mislim gledanje, disanje, žuljanje na podu...
-Dugo. Kad dođemo do točke da nemremo više izdržati, veli Goga, pomaže meditacija.
-Daj me nemoj jebat! Em ti ga nemrem uvaliti, em bum moral i nekog kurca mumljati. I još bu me na kraju boljela jaja. Fakat, jedva čekam subotu. Ko lud sam za tantrom. Pozdravi Gogu. I onog njenog meštra.
-Znala sam.
-Kaj si znala?
-Da buš tak reagiral.
-Ma ti znaš da je tebe volim i ovak netantričnu. Idem baciti smeće i pustiti pesa pišati.
Aj se ne funji. Bumo probali. Ali ak ne bum mogel izdržati, obećaj mi da buš se smilovala, bez odgode. Obećaješ?

Toliko o tantri za (ne)tantričare :P

Je, repriza zapisa.
Uostalom, ovdje kruže priče da pišemo samo radi sebe, pa eto, ponavljam i ja, zbog sebe :D

Nikak mi to nije sjelo – pisanje zbog sebe.
Ok je, ako je u svrhu promocije za eventualne pvt kombinacije, ono – vidi me, nisam tak bedasta ili – ne šutim i ne šutam kamenčiće po podu, imam čak nekaj i za reći/komentirati.
Ali da je baš aktivnost na blogu samo, samo za nas same, ne bi išlo. Jer da je tako, sve ovdje napisano bilo bi negdje u nekom folderu našeg kompa, namjerno ili slučajno spremljeno.

Jel tak?
Tak je, kaj ne?

:)

Dobro jutro!

Uz ovu moju tantru bilo je svakakvih komentara, od nastavka zezancije do približavanja tantre kroz osobna iskustva, ali i lupanja po prstima na uobičajen način s poznate adrese.
I dalje mislim da u puno toga ima običnog pomodarstva, a kad je seks u pitanju, rijetko tko bu kontrirao jer eto super je biti seksualno sviješten, shvaćanja i ponašanja daleko ispred svog vremena, a nitko neće priznati da gušta u običnim stvarima u krevetu, pa i s frotir čarapama na nogama kad je zima ;)
Ponekad se pitam kak su naši starci uspjeli uopće nas napraviti jer toliko toga o seksu nisu znali, a kao – potrebno :P

Seks je postao ofucan. Doslovno!
Svugdje ga ima, na dohvat ruke je i samim time dostupan u potrebnim varijantama kao junk food za nabrzaka zaustaviti gladno zavijajuće zvukove u trbuhu.

Poševiti se danas možemo kad želimo i s kim želimo (ne hvatajte se doslovno za riječi jer Gerard Butler nije u ponudi ;), ali možemo li s guštom imati nekoga za zagrljaj koji nije samo rukama obgrljeno tijelo?

Ili su ljudi fakat odustali od ljubavi, obične, jednostavne kompenzirajući prazninu seksom?

Imam frendicu koja ima dečka (koji glup izraz za partnera s 50+ :P ), a to njeno najdraže muško je 20 godina mlađe od nje.
Imam frenda koji fura već 3 godine paralelku i voli obje – ženu i ljubavnicu.
Imam drugu frendicu koja je u sretnom braku kao nastavak srednjoškolske ljubavi, bio joj je i je prvi i jedini.
Imam i treću frendicu, a ona ima dva bivša muža, sina i kćer, po jedno iz svakog braka i ne pada joj više na pamet bilo kakva m/ž kombinacija.

A komentari bi mogli biti...

Daj, pa može mu biti mama, kakva ljubav!
Je, kak da ne, nemre se voljeti istovremeno dvije žene.
Sretna je jer ne zna da ima i boljeg od njega.
Kaj, tako je razočarana?


Svi smo mi iskustveno u nekim svojim okvirima, kutijama i ladicama, ali prečesto ne kužimo da za druge nema mjesta u njima jer ne žele biti tu di mi jesmo ili jednostavno nas različitost proživljenog više razdvaja nego povezuje.

To je tak i nikak drugačije.

Možemo nekoga pokušati razumjeti aktiviranjem empatije na općem nivou suosjećanja univerzalnih vrijednosti, ali ništa više od toga.
I zato nerazumijevanja.
I usporedbe.
Pa i tu...

A zakaj su potrebne?
Ili nisu?
Svatko od nas zna ponaosob...

'dan! :)

Link 50+ i ljubav

Zakaj ne, kaj ne?

Kaj se bude dogodilo ako ostanu vrata odškrinuta, osim propuha?

On je i dalje u istoj kombinaciji. Moj bratić.
Ona s njim broji drugu godinu. Moja frendica.

Dvije različite ljubavne priče ljudi koji imaju 50+ i puno toga iza sebe.
I brakove.
Klince.
Razočaranja i neispunjene snove. Ili ispunjene, a ne svoje.

Danas stvaraju neka nova sjećanja, za godine koje dolaze.
I nije ih bila frka ponovo zavoljeti...

;)

...pa ga mijenjam ;)



JA: Da oprostiš, nikada nisam gluplji razgovor vodila. Nisi mi poslao mail duži od jedne rečenice.
ON: Napiši broj mobitela da te nazovem da se lijepo razgovaramo.
JA: Zašto da me zoveš? Ne vidim razlog. Osim toga, svi moji prijatelji znaju da ne volim da me zivkaju i zovu me samo ako baš moraju. Nikada ne potrošim mjesečnu tarifu :-) Dakle, ako trebaš osobu za duge telefonske razgovore, ja nisam ta.
ON: Ti si notorni bolesnik, jebali te tvoji prijatelji i taj pas kojeg imaš. Ti si idiot
JA: Hvala. Volim kada kreteni na vrijeme pokažu pravo lice.
ON: Ti si smeće, seoska kurvetina.



Greška br. 1
-dala si mu svoj mail, a to znači da si mu dala i prolaz na drugi level (on ne zna da je mail samo za Iskricu)
- jasno si rekla kaj misliš o njemu – glup je. Ako je glup, zakaj si nastavila s njim tipkati?

Njemu + jer nije reagirao na kompliment :P , čak je i želio nastaviti s tobom čavrljati na mob


Greška br.2
-prigovaraš da ne voliš duge telefonske razgovore, a njemu prigovaraš kratke rečenice u mailu i kakve veze s tobom i s njim imaju tvoji prijatelji?
Mogla si mu odgovoriti da za razmjenu brojeva ima vremena, ako.....
Ovak ispada da ne znaš ni sama kaj hoćeš, a on može sumnjati da si fejk nick, čak i upitnog spola jer izbjegavaš da se čujete :P

Premijum si i mogla si s njim čavrljati i tu. Čim si mu se prva javila, prva dala mail, otvorila si svoja vrata ili odškrinula, ali si mu odmah pričepila i prste vratima.
Zakaj, to sama znaš...

Tak da, sorry, napravila si prva greške u koracima.


A moglo je biti i ovak:

TI: Zar sam ti tak dosadna?
ON: Zašto to misliš?
TI: Zato jer si škrt u rečenicama.

Tko zna da li bi i dalje bio kreten...


'dan :)

Ovdje je komunikacija plošna i zato riječi mogu biti prevedene u sadržaj koji nama jedino je kao takav razumljiv, a izvorno nekaj sasvim drugo znače.
I najednom se pojave kreteni i kurvetine u dijalogu koji mogu, a i ne moraju to biti :P
Puše se na hladno.
Traži u riječima nekaj kaj bi bilo prepoznato - vidi, još jedan u nizu.
A možda nije.

Šteta!

Druge žene kad ih uhvati luna, podvlače crtu i planiraju kaj dalje.
A ja na početku nove godine razmišljam o budaletinama koje su mi ušle u život, neke ostale planirano ili neplanirano.
Bilo je tu svega.
I ljubavi i sranja. Ili ljubavi koje su bile samo potencijal, a ja ga nisam znala iskoristiti ili jesam, ali s krivim ljudima ili u krivo vrijeme, a sranja su uvijek bila sranja, za začepljenim nosom ili plitkim disanjem.

Jedno vrijeme nije ih bilo. Nije bilo ni mene, ni ljubavi ni sranja, obećanja, planova od sutra, ponedjeljka, od idućeg prvog.
Samo začahureno vrijeme koje sam pustila da prolazi.

Do Maria.
I iskre.

Na sve me je posjetio. I na ono kaj sam mislila da sam zaboravila kad me dopratio da ulaza - bilo je hladno, jedan od onih dana sličan današnjem, raskopčao je svoj kaput, povukao me k sebi i samo stisnuo uz sebe. Ništa više od toga, a tako puno mi je dao.

Uz njega sam počela opet planirati...


***

Meni se striček Mario baš sviđa. Smiješan je. Tak je velik, a ne zna reći r.
Mama mi je pričala o njemu. Ima isto jednu takvu curicu. Kao ja. Ali ne živi s njim. S mamom je. Budem je upoznala. Zove se Anja. Skoro ko ja.
Joj, jedva čekam sutra. Idem spavati. Pa će brže doći sutra. Kad se probudim, mama je rekla da ćemo ići do tete Renate.
Sad i ja imam Kitty. Samo je moja ljepša. I veća. Pokazat ću je Lari. I reći ću da mi je to kupio striček Mario.
Ma, ne vjerujem više u Djeda Mraza. Nisam mala. I znam reći r. Baš je smiješan.

I mama se je smijala. Samo je Matko bio ozbiljan.


***

Nemam pojma kaj je staroj trebalo da tog lika dofura doma. Umjesto da poslije klope zabrijem s ekipom, morao sam bedinati ono malo drečavo čudo od sister dok su stara i taj njen bili na na kavi i muvali se gradom.
Znam da će mi tjedan dana dosađivati s tom, kak se zove, Kitty. Kinesko sranje. Ili neko slično.
A i stara, kaj ga je baš trebala na Badnjak pozvati? Kaj bi falilo da smo ostali solo, k'o svake godine otkad je stari odjebal sve nas troje i odmaglil u nepoznato.
Ne pušim ja te njegove pizdarije i lajt fore. Ko da ne znam kaj 'oće. Stara je glupa ak' ne kuži.
Ak misli da bu mi se u dupe uvukel s godišnjom kartom za Medvešćak i da bum mu držal štangu kad je stara u pitanju, zajebo se.
Probat ću utopit kartu. Mog'o bi kupiti novi mob.
Jebote, ak' je htel ispast frajer, kaj mi ni nabavil za Sljeme, za VIP salon.


***

Cijeli mjesec tražio sam poklon za Karlu. Ime je grubo je, a ona nije.
Ali je rastavljena.
Bježao sam od takvih žena.
Jebi ga, ne znam na priče o bivšim muževima kretenima ništa pametno reći, ili barem ono što se mene očekuje.
Ziher i moja o meni na isti način brusi jezik.

Ako mi je, ne samo za oko, koja zapela, reagirao sam baš kako je od mene očekivala - jer nisam, kao, gad, jer nisam kao ti, imenovani, njihovi bivši, pa sam klimao glavom, uzdahnuo u pauzi potvrđujući da kužim o čemu priča, a kurac moj sam znao i istovremeno sam vrtio film s kadrovima koje sam na svu sreću samo ja vidio.
Ako mi se potrefilo, zajedno smo i odigrali svoje uloge. Najčešće kod mene.

S Karlom, sve je drugačije. I moram priznati, neplanirano.
Nakon 5 godina iskričarenja, obrisao sam profil. I ona.


Znao sam da ima klince. Sina i kćer.
Znao sam i da je drugačija od onih s kojima sam svašta i ništa dijelio. Sat-dva, vikend, koji mjesec, neobavezan seks po mojim pravilima, a uspješno sam im uz njega i njih uvalio. Uvjeravanje bez nagovaranja išlo mi je od ruke. Da kažem od kurca? Pojebem, zaboravim i idem dalje. Bez puno priča.

A s Klarom sam pričao. Da, s njom sam pričao. I pričam.
O svom burazu koji je poginuo na Maslenici, a imao je nepunih 20. O starcima koje ni dan-danas njegova smrt manje ne reže.
Poslu.
I Anji. Upoznat ću njenu malu s mojoj, vršnjakinje su.

Sjećam se, jednom mi je Klara pričala o glazbenoj kutiji koju je dobila na poklon. Odavno je prestala svirati.
Nadam se da joj se sviđa ova koju sam joj poklonio....

...za kajkavce i one koji to nisu :)
I za sve koji ne vjeruju da ljubavna čuda postoje, pa i tu.... ;)


Gospon Fulir je u toplicama. Stisla ga reuma. Hofira i dalje, po starom dobrom običaju, ponavljajući se jer je zaboravil kae bilo jučer.
Perica više nije mali Perica. Upisal je faks. Ostao mu je još jedan ispit za jesen.
Kod Žnidaršića više se ne cuga na "tekicu", ali se često spominje Linić. I njegova familija. A Goge i Stjepka su u Tkalči, na cugi.

-Joj Goga moja, fakat ne kužim zakaj žene stalno jamraju na muškarce; em su ovakvi, onakvi, uglavnom nikakvi. Pa još kad postanu bivši, a niškoristi su, najbolje da ih napune piljevinom, prepariraju kao podsjetnik na svoju glupost, i šutnu u podrum da skupljaju prašinu.
Meni to onak' jako tužno. I ružno. Se sjećaš Liduške kaj je prošli tjedan pričala o svom Dinku? Ni danas ni mi jasno, ak' je bil kreten kakvim ga je opisivala, zakaj mu je dala da joj tolike godine grije dupe i hrče iza leđa? Ma, ja ti njoj više niš ne vjerujem. Vidla sam je neki dan na Trgu.

Goga i Stjepka znaju se godinama; ona rastavljena, s uspomenom na bivšeg muža u mjesečnim ratama za otplatu njegovih dugova, a Stjepka nikad sastavljena, ali u stalnoj potrazi za ljubavlju koja će je, kako kaže, učiniti sretnom ženom.

-Nisam ti pričala? Zezaš me, kak' nisam? U utorak ili srijedu išla je prema Maloj kavani tak' utegnuta da je, vidlo se i na daljinu, plitko disala. Na štiklama je jedva održavala ravnotežu, mrdala lijevo desno isprčenim dupetom, a šos samo kaj joj nije popucal po šavovima.
-Ma da? Stvarno? – Goga je jednom rukom pokušavala limunu istisnuti dušu i čaju dati kiselkastu aromu, a drugom izvući maramice iz torbe.

Već je danima prehlađena, ali Stjepkin poziv na kavu nikako nije mogla, a ni željela odbiti.

-Moš mislit' kak' je išla na pauzu. – Stjepka je nastavila - Ja teglim k'o mazga u tih pola sata, da ne moram poslije posla. Inače ne stignem se ni popišati. Ak' se ne sredim k'o jučer....
-A kae bilo jučer? – Goga nije dočekala odgovor jer Stjepka nije ni čula pitanje.
-....znaš i sama kak' izgledam. Muka mi je kad se sjetim - ak' imam love za frizera, nemam vremena, ak' imam vremena, nemam love, kad imam jedno i drugo, ne da mi se. I tak' da, ma kaj da ti pričam. I prije mi nekaj ni štimalo. Bila mi je sumnjiva, uvijek zrihtana, a onaj njen zgledal je sav pocufan, ko bogec uz nju. I ne vjerujem kaj je pričala o sebi i njemu. Prije da je on nju znogiral jer ga je varala. Ziher je to! – Stjepka je mogla kucnut u drvenu ploču stola, potvrditi svoje riječi skvrčenim kažiprstom desne ruke, ali s istinom skrojenom po svojoj mjeri samo se Gogi zadovoljno osmjehnula i zavjerenički namignula.
-Ej Stjepka, sad si me podsjetila, pa to već duže traje! Ljetos se prčila da Dinko puno radi i da ne mogu zajedno na godišnji. Kak' da ne! Je i ona dela, samo kaj i s kim? I umjesto da je brinula doma o mužu i malom, landrala je po gradu. Nema kaj udana žena šmucat se po kavama. Zna se kakve su to žene. Ma, bolje da šutim...

Utonula je dublje u mekani jastuk iza leđa, zaustavila pogled Stjepki iza ramena i sjetila se svog Mihe i njegovih poslovnih sastanaka u 6 popodne, utorkom i petkom, i jedne subote koju je dočekala budna, bez njega, na svojoj strani kreveta.

- Dromfulja jedna, kak' je nije bilo sram! Imaš praf, Goga! Ali zato je moj Željkec baš simpa. Slatki je kad se smije, ima rupice na obrazima, sočne usne i najzelenije oči koje sam ikad vidla. Joj, kak' mi je...ma znaš, kaj da ti velim, kužiš me, ne? Sorry kaj ti se jučer nisam javila, bili smo na ručku.
-Na klopi? Super! – Tek sad Goga je postala svjesna da integralno pecivo u kombinaciji s light jogurtom samo je jedna od tehnika zavaravanja želuca limitiranog trajanja, a glad poslije zadnjeg probavljenog zalogaja ima još veće oči.
-Aha! Ajme kakvu sam tremu imala. 3 dana sam dežurala po wc-u. Molila sam Boga da me ne prišarafi na pol' puta. Ali u stvari, to je super. Ma mislim, ne trčkalica, nego se sjećaš da sam ti rekla da po nervozi znam da je to to, da je on on. A imam i fino speglan trbuh, ne moram ga uvlačiti. Znaš i sama koja je muka kad te sve špana i nemreš disati.-I di ste bili?

Goga, sad već znatiželjna pažljivo je pratila svaku Stjepkinu riječ, tražeći na njenom licu i nešto više od tih riječi.

-Nemam pojma. Ostavila sam auto u Savskom gaju, tam negdje kod rotora. Sva sreća da nisam išla dalje jer mi je nekaj pod kuplungom grdo roštalo. Jebemu ak' je opet otišla lamela. Ante je rekel da ne bu dugo zdurala, ak ne pazim kak' vozim. Nemam pojma di bum spuknula lovu za servis. Već dva mjeseca, otkad su nam skinuli plaću, gaće su mi na štapu.
-Dobro, lamela, nema veze...dalje...
-Kaj dalje? Niš, nema dalje, bu popravil. Tak' i tak' me je prošli put zveknul previše, a rekel je da bi bilo i skuplje da mi je ugradil originale.
-Daj, fućkaš auto i Antu, mislim na tvog Željkeca.

Goga se naslonila laktovima na koljenja, dlanovima obgrlila bradu i čekala nastavak.

-A na njega? Joj, kak' je drag, nemaš pojma. E, tam di sam se sparkala dočekal me. Zamisli, pridržal mi je vrata od svog auta. Znaš da nisam baš tak staromodna, ali mi je drago da je pažljiv. Znam da sam i ja njemu draga, inače ne bi bil takav, kaj ne? Tak mi je bilo milo oko srca, ali sam skužila i da mu nekaj ne štima sa suvozačevim vratima jer prije nego ih je zatvoril, moral ih je malo podignuti, pa tek onda zalupiti da škljocne brava. Fura golfa dvojku, crvenog, ne običnog. Ima i dupli auspuh. Kak' je to meni foraaaaaa. I ima super šminkerske felge. Onak', spušten je k'o sportski, ali mi se čini da mu to i nije pametno zbog naših graba; drmuckali smo se po rupama, ili su mu morti malo amortizeri razlohani. Išli smo, nemam pojma kam', ali sjećam se da smo skoro jednog kokota pobrali na cesti, i neki babac je mahal za nama. Ak' sam dobro čula, spominjal nam je užu i širu familiju i mahal srednjim prstom. Ma bezveze, kak' su danas ljudi nervozni, a čude se kad im čir proradi i ostare prije vremena.

Goga se ne sjeća kad je Stjepka, kao danas, o nekom muškarcu toliko pričala, ovakvim glasom i s maglom u očima. Da nisu prijateljice, da joj nije draga, sigurno bi olabavila jezik i pustila da ljubomora odradi svoje.

-A ručak – mumljajući, Stjepka je nastavila – tak' fine čevape davno nisam jela. Bilo je baš romantično; karirani crveno-bijeli stolnjaci, vaza sa svilenim cvijećem koje samo na dodir skužiš da nije pravo, domaći ajvar, tak' su rekli, ali isti takav sam kupila u Konzumu, prošli tjedan na akciji. Ma, nema veze, bitno je društvo, kaj ne?

-I kaj priča? -Gogina podignuta lijeva obrva uvijek je označavala onu točku u kojoj se njena koncentracija preklapa sa znatiželjom, ali ovaj put uspjela je samo slušati i ne previše zapitkivati.
-Tak'. Onak'. O svemu malo pomalo. A zakaj svi dragi muškarci imaju bivše žene koje im ne daju disati i stalno im pušu za vratom? Veli da mu ova njegova, odmah poslije plaće, iscica svaku kunu. Baš mi ga je žao. Vidi mu se na faci da je dobar. Ma zamisli koja gadura, nagovara ga za jamca, za nekakav kredit, da treba za decu i kajaznam za kaj još. Rekla sam mu da nema frke za klopu, da ak' nema, da bum ja platila, ali nije dal. Kaj nije galantan?
-Je, je... – Goga se u zadnji tren zagrizla za jezik i ispustila pod stol svoj komentar o njegovoj galantnosti, čevapima i kariranim stolnjacima Bogu iza nogu.
- A kak' izgleda?
-Zgodničko. Simpa. Fura cvike. Baš je onak', k'o da se znamo iz osnovnjaka. Veli da je na dijeti i da planira do kraja godine skinuti najmanje 10 kila. Pola glave je viši od mene. Malo prosjedi, kratko ošišan. I imal je šminkersku, smeđu, pletenu vestu na kopčanje, s kožnim zakrpama na laktovima i plave samterice.

Zaustila je Goga kroz zezanciju, ali pomalo i ironično nadopuniti njegov izgled spominjući prugaste čarape i bokserice s medekom na strateškom mjestu, ali Stjepkin zanesen pogled zamrznuo je njene riječi na pola puta.

-I znaš kaj, cipele su mu bile zglancane k'o pesja jajca. A ti znaš kol'ko mi je to važno. E, nisam ti rekla da i ja imam nove. Ajme kak' su super. Kod Roberta, za 120 kunića na dvije rate, one, svijetlo sive sa šarenim kamenčićima koje smo zadnji put gledale. Sva sreća da od auta do restorana nismo puno hodali jer su me fest nažuljale. Opet me zajebava natisak na istom mjestu. Bum morala do Ančike da to riješim. Obukla sam haljinu na cveteke, tvoju, koju si mi poklonila za rođendan. Malo sam je skratila. Sad, kad sam se zdebljala koljena mi nisu više tak kvrgava, i taman mi je. Baš sam si bila zgodna.
-Pa ti si se zabumbala u njega!
-Ma nisam, kaj ti je? A dobro, jesam. Malo.

Goga Stjepku dobro pozna. Dovoljno je da na trenutak uhvati njen pogled usmjeren ni u što, pa da zna da opet žuri.

-Poslije ručka smo otišli na još jednu kavu, do, kak se zove ona pizzeria na Horvaćanskoj?
-Misliš tam di smo bile na lazanjama? U Baschieri? – Goga je, ne pitajući pojela, nakon svog i Stjepkin čajni kolačić, ostavljajući samo nekoliko mrvica na rubu njenog tanjurića.
-Tam, da tam. E, stara moja, svaki put kad bum išla liftom, bum se sjetila Željkeca.
-Zakaj? Kae bilo?
-Niš!
-Kak niš? A smijuljiš se.. - pomalo smijuljila se i Goga.
-Znaš one špigle?
-Da, i?
-Stajal je iza mene. Pa sam otkopčala gumb na kiklji. Pa smo se gledali u tim špiglima. Ono, kužiš: gle-da-li. I onda mi je najednom stavil ruku na dupe. Prvo jednu, pa drugu. Onak fino sočno primil. I pošmucal se uz mene, nekoliko puta Nisam znala kaj da napravim. Malo sam se zacrvenila, malo mi je bilo vruće, malo neugodno. Ne znam kae on mislil kad sam otkopčala gumb, a samo sam htjela izvaditi mrvice kruha koje su mi zalutale u cice. Ali znaš kaj, baš me briga, i nemoj se smijati, a ni krivo gledati, pasalo mi je. Uf, i onda se lift zaustavio.
-Ti nisi normalna!
-Zakaj? Daj, nemoj! Osjećam da smo srodne duše. Znaš-on, ja, jedno. Ma, ovaj put bu bilo drugačije. Znam. Sigurna sam.

I Goga bi bila sigurna da prije nekoliko mjeseci nije čula istu priču.

-Kaj sad, prije ili kasnije. – Stjepka se nije dala smesti - Tak' i tak' je svejedno. Sutra ili idući tjedan, ruka sim ili tam. Čuj, a je l' i tebe tange žuljaju? Meni su bezveze s tom žnjoricom. Bolje su mi one obične gaće, pamučne i mekane. Jučer sam se cijelo vrijeme meškoljila. Došla sam u napast da ih skinem, ali bilo bi mi bez njih, onak k'o propuh doma. Joj daj, kaj si tak blenula? Pa ni niš bilo. Morti bu danas. Drž' mi fige. Obećal je da bu mi pogledal kae s osiguračima. Opet sam u subotu ostala u kmici.

Stjepka je pomalo nervozno cupkala na mjestu, nemirnim pokretima preskakala vrijeme i u mislima bila već u sutrašnjem danu.

- Buš ti platila? Moram do DM-a, imaju nekakve parfemčeke na sniženju. Ak' i niš ne kupim, bum se samo malo pošprickala. Čujemo se. Bežim. Zvrcnem te sutra. Pusa.


Na drugom kraju grada, Željko je kupio nekoliko različitih osigurača i dvije zidne utičnice.
Pričala mu je Stjepka da se svaki put namuči kad pokušava ugurati bilo koji utikač u utičnicu pokraj frižidera. Sutra će kupiti i kolače kod Vinceka. Možda i cvijeće na Cvjetnom. Zna da voli kesten kocke i šarene latice.




(Stjepka i Željkec su obrisali profile prije 3 i pol mjeseca. Viđeni su jučer kod Arkada; on je nosio veliki cvjetni aranžman, Stjepka je lagano uz njega hodala, provučene ruke ispod njegove.
Goga je odustala. Tu je. Možda baš netko s njom od vas tipka.)

Tražila sam neki od tekstova u kojem ima(m) "kae", da vidim da li je štemerska riječ ili ne.
Nije!

Đuro, probaj izgovoriti u žargonu:
-Kaj je bilo?
-Kae bilo?

I?
Kaj je lakše? Dvaput ponoviti "j" ili izostaviti jedno?

Ok? :)





Link 1.
Link 2.


-Joj, ubit ćeš me. Napravila sam sranje – Nika je preko Aninog ramena pogledom pratila džepove na stražnjem dijelu traperica konobara koji im je upravo donio kavu i istim brojem koraka vraćao se do šanka.
-Kae bilo?
-Znaš za Igora, onaj lik s Iskre?
-Da, i? –iako umorna Ana je pokušavala pohvatati Nikine razbacane riječi.
-Ma, nemam pojma zakaj sam to napravila, ali kad mi je došlo iz dupeta u glavu, već je bilo kasno.
-A da mi veliš kaj si napravila!
-Prvo mi obećaj da nećeš popizditi. Koliko smo frendice? 8 godina, od druge godine faksa?
-Ovo mi se ne sviđa. Da, bit će na jesen 8 godina.
-Ok, ovak..poslala sam mu tvoju fotku. Znaš onu, s Lošinja kad smo...
-Kaj si napravila? Si ti normalna?
-Daj, pa rekla sam ti da nisam niš mislila. A imaš i cvike, pa te nemre baš skužiti. Fuck, znala sam da sam zasrala.
-Obriši profil.
-Neću, u stvari ne mogu. Dogovorili smo kavu.
-I pravit ćeš se blesava? Ti stvarno nisi svoja. Kaj ti to treba? I tko je on? Osim kaj se svaki put rascmoljiš kad mi pričaš o njemu..
-Pa, u stvari..upoznat ćeš ga večeras.
-Aha! Moš mislit. Nemam pametnijeg posla nego vam držat svijeću. Tri baš i nije neka dobitna kombinacija.
-Neće biti tri. Bit će dva. Ja.... ne idem.
-Ček, ti ne ideš...ti su luda! Ne vuci me u te svoje igrice. Znaš i sama kaj mislim o Iskri i da sam ti odavno rekla da je to za krelce koji se ne znaju u stvarnom životu riješiti kurjih očiju, a kamoli nekaj drugo.
-Vidi, plizzzz, nikad više te neću niš tražiti. Evo, odričem se i onih sandala, mene ionako žuljaju, a tebi bolje stoje. Odi s njim na tu jebenu kavu. Pol sata. Ni minutu duže.
-Ma, ni pod razno. Imam dosta svojih sranja i ne trebaju mi još i tvoja.
-Daj, molim te! Ja više o njemu ne mogu normalno razmišljati, otplazil mi je pod kožu. Jebote, pa znaš da soliram skoro godinu i da sam zagorila. Se sjećaš koliko mi je trebalo da prožvačem ono sranje kaj mi je Goran napravio? Bojim se da se ponovo ne zajebem, a ti ćeš moći odmah skužiti da li je muljator. Kaj hoćeš da te podsjetim da sam glupača kad su muškarci u pitanju? I da između normalnog i krelca, budem izabrala ovog drugog?
-Da, ajd još malo igraj na moje emocije. Nije fer to kaj radiš. I kak se kasnije kaniš izvući?
-Ma ne igram se. Znam da tak izgleda...i daj ne preokreči očima. Fakat, tip je onak sumnjivo dobar, ali kao da mi tu nekaj ne štima. Zato te cimam da ga ti prva stepeš i pitaš za zdravlje i pamet. Kava, pola sata?
-Pitam, kaj kasnije?
-Kasnije? Kajaznam, bum nekak, znaš da znam biti uvjerljiva.
-OK. Znam da ću zažaliti i poželjeti te udaviti ko piceka. Gdje i kad?
-Buldog. Sutra. 'ajmo do mene da pročitaš zadnje poruke. O njemu ionako sve znaš, a ono kaj ne znaš, doznat ćeš.
-Luda si, a i ja s tobom!


Link 4.
Link 5.


Dobro jutro ili dan, kako kome :)

Po definiciji - objektivno bi bilo verbalno uobličavanje činjeničnog bez emotivnog statusa, osvrta ili bilo kakvog drugog osobnog stava koji bi bio u formi mišljenja.
Nekaj kao vremenska prognoza ili recept s točno navedenim sastojcima, bez improvizacija količina.

Subjektivnosti je na kontra strani, sve to isto, pobrojano, ali kroz osobni stav/mišljenje koje može biti unikatne iskustvene naravi ili papagajski ponavljano kao ukorijenjena „pamet“ koja želi biti primijećena.

Između je glupost - inzistiranje u opravdanost subjektiviteta jer objektivnost kao ne postoji.

Točno – ne postoji tamo gdje je vlastito dupe mjerna jedinica za udaljenost od točke a do točke b, a ego čuči na vrhu noseka i nikak da slizne kao šmrkljica, prkoseći gravitaciji.
:P

Pametni ljudi, ili barem oni koji pretendiraju to biti ili ne žele iskoristiti svaki trenutak da ispadnu bedasti, skuže na vrijeme (ili kad-tad) razliku između jednog i drugog jer u suprotnom odu obično u kontra smjeru.
Ne bi ni to bio neki bed ako primijete da su zalutali, čak i ako fejkaju da su u turističkom razgledavanju krivog kvarta, to čak može biti i jako simpatično ;) ali ako se prave kao da se niš nije dogodilo, nikog neće pitati di su, a tri dana i dvije noći gladni i umorni lutaju, e to je već ordinarna glupost. Činjenična!

Bilo bi dobro kad bi tuđe gluposti, pa i moja, ova sad ili neka druga :) bila prolazna pojava marginalne vrijednosti i sporadičnog pojavljivanja.
Ali kad postane prepoznatljivog ritma naslanjajući se na tuđa leđa, kao u tramvaju kad je gužva, opcije izbjegavanja traže dodatni angažman za koji druga strana nema vremena, volje ili joj se jednostavno ne da zažmiriti. Ili pomaknuti, ako ima gdje.

'jutro :)

Ima dana kad pokušavam dobiti odgovor postavljajući sama sebi pitanje – zakaj se iskrivljuju tuđe riječi i dodaje sadržaj koji nema veze s izvornim oblikom?

Ako je slučajno, ima opravdanja – nesporazum, krivo sročeno, pa u nastavku isto tako krivo procesuirano u (ne)prihvaćanju, a sve podjeljeno u su-odgovornost nerazumijevanja.
Ako je slučajno, a slučajnost nije sporadična, nego se ponavlja u pravilnim razmacima, i to ima opravdanje – različiti mentalni sklopovi koji nemaju točke podudarnosti, ne ulazeći u definiranje te iste.
A ako je namjerna, maliciozna je, a i ona ima objašnjenje ili više njih – ego, praktična demonstracija međusobnog odnosa s jasno izraženim stavom jedne strane o drugoj, deficit argumenata kao odgovor, a jezik svrbi i konačno - glupo ponašanje koje kod mene ne prolazi jer jasno pokazuje startne pozicije ili zauzete u dijalogu.

Odavno sam naučila da zavirivanje iza namjera ljudi kao triger ponašanja meni je skraćeni put i lakši posao u odabiru na koji način ću reagirati ili ne.
Nije uvijek ono bitno vidljivo na prvu, samo ovisi da li imamo volje, vremena, a i razloga razgrnuti višak, pa i riječi, i zavući se između proreda ili pauza u govoru.

Isprobajte ovo, ako već niste.
Vidjet ćete ljude drugačijim nego do sad. Može vam biti zabavno, ali i iznenađujuće.
Svakako zanimljivo.
Meni je :)

Seks je:
a) precijenjen
b) potreba – tjelesna
c) potreba – emotivna
d) dokaz ljubavi
e) praktična ljubav
f) dokaz seksualno tržišne vrijednosti/privlačnosti
g) kompenzacija za ljubav
h) zabava u dvoje i ne ne samo u dvoje
i) biznis
j) ostalo



Za seks je potrebno:
a) najmanje dvoje ljudi, ne nužno suprotnog spola
b) ljubav
c) želja
d) potreba
e) cilj
f) interes
g) cuga viška
i) ostalo

Točni odgovori su?


'dan! :)

Ima kaj za reći danas?
Imam!
Uvijek imam, osim kad sam ljuta, pa preventivno šutim jer bolje pregrist jezik nego „izit govno“ ispričavajući se zbog prebrze reakcije ili ne prilagođene situaciji, ali prilagođene adrenalinu koji samo kaj mi ne izleti na nos :P

Volim izazove!
Ne baš da bum svjesno isprobavala domete svoje izdržljivosti dokazujući sebi i drugima ne znam kaj, možda da sam dovoljno luda, bedasta ili oboje istovremeno pa bum nekaj napravila kaj drugi ne bi, ali volim i gušt mi je uletiti u neku priču u kojoj inače nisam, pa vidjeti da li to mogu – kak i na koji način.

Jednom takvom se bavim u zadnje vrijeme. S guštom.
Istina da moji doma njurgaju jer me nemaju toliko koliko bi željeli ili trebali, ali kaj sad – dala sam sama sebi rok do bum do kraja godine izgurala planirano, a onda mogu krenuti u novu s novim planovima, ali oni to još ne znaju ;)

Potvrde!
Da.

Neki će reći da su mi/nam potrebne kao potvrda vrijednosti. Zakaj ne i to?
Svi mi imamo dozu egzibicionizma u sebi i želimo se dokazati, ne nužno kao odraz nesigurnosti nego i kroz „mogu ja to“!
A ja s guštom mogu ili ću pokušati sve ako se sumnja u mene ili direktno na bilo koji način onemogućava.
To je onaj izazov.
I inat!
Moj!
Dovoljno je reći – ma daj, nemreš to!
Nemrem? Sad ćeš vidjeti tko kaj nemre...

Kakve ovo veze ima s blogom?
Nikakve.
Ali i ima...

Čitanost i komentari su potvrda naše zanimljivosti na blogu.
Nisu bitni?
Ok, nisu. Ne toliko da bu netko plastičnim piknik nožem rezao vene ili začepio nos prstima u suicidalnoj namjeri.
Ali..
Kajaznam, svemir postoji, kaj ne, tam negdje gore, dolje, lijevo, desno.
E sad, ostaviti riječi na blogu, pa ih poslati u svemir, koliko je vjerojatno da bu otišle na pravu adresu, a ne završile negdje di ne treba ili se raspršile u čestice i vratile se nekom kao alergija koja izaziva kihanje?
Druga varijanta – popričati sam sa sobom.
Ok, a zakaj na blogu, a ne na putu do posla, na tram stanici, u autu, od jednog do drugog semafora ili šećući pesa, mačku, kornjaču?


Pričam neki dan s medom.
Blog je interakcija. Čavrljanje. Potrošnja vremena. Svejedno kaj. I to je ono kaj nas ovdje drži.
Ili ne drži jer se komentira preko plota, mrmlja u bradu, priča sam sa sobom, a meni to bzvz.

Tak da, nije to baš tak – nevažno je sve ovo ovdje.
Ili je, kako za koga i kako kad...


I molim puno komentara, barem 10 jer za toliko trenutno imam love.
A možemo se dogovoriti da dio ide na kredit, pa kad mi sjedne prva plaća ili honorar, kaj prvo, riješim dug ... :)